Вратио бих РТС – у суштину и преобратио га из политичког у јавни сервис

Овај текст би морао да допре до сваког радника запосленог у ЈМУ РТС. До сваког.

Васко Васовић, сниматељ РТС – а:

Шта бих урадио као једини генерални директор од оснивања ЈМУ РТС кога нису поставиле стране амбасаде, стране и домаће службе државне безбедности, као ни политичари из српске власти или из српске полу – опозиције. Ово је кратко и једноставно решење, апсолутно лако остварљиво. Наравно, за оне који знају како:

1. Вратио бих

РТС – у суштину и преобратио га из политичког у јавни сервис. Дакле, направио бих од њега, за 24 сата, оно што он и мора да буде – Јавни национални медијски сервис који СЛУЖИ свима, а не само формалним власницима.

2. Укинуо бих, уз помоћ тих истих формалних власника РТС – а, Владе и Скупштине Републике Србије, финансирање РТС – а путем ТВ претплате и драстично повећао део добити коју је РТС, по Закону о буџету, у обавези да уплаћује у буџет Републике Србије. То до сада није био случај. Република Србија је дотирала рад РТС – а, а остварену РТС – ову добит није добијала назад. Уз помоћ три једноставне амандманске промене у три закона и три анекса кроз постојеће уговоре, обезбедио бих Националној телевизији стабилан и троструко већи годишњи приход, него што га има сада. Онај ко каже да то није могуће и да то није остварљиво или заиста не зна како то да изведе или то злонамерно неће да спроведе и искористи систем који је подједнако ефикасан и за РТС и за РТВ. Рекао бих да је у питању ово прво. У сваком случају, резултат је исти, а отпор према плаћању ТВ претплате је све већи.

3. Обезбедио бих запосленима троструко већу почетну зараду од досадашње, јер новца у каси РТС – а има и више него довољно. Неко очигледно или не говори истину кад тврди да пара нема или их стварно нема ако су искоришћене за друге ствари ван РТС – а или за покривање губитака других јавних предузећа. Рецимо ЕПС – а. Али, то је већ ствар одговорности Управног одбора и Државне ревизорске институције.

4. Суспензијом, по раднике лошег Колективног уговора и дилетантске Систематизације радних места и звања и прављењем нових, адекватних и стручних, драстично бих побољшао и услове рада и материјални положај радника РТС – а. То дозвољава и изузеће од Закона о максималној заради у јавним предузећима из 2018. године, којим је РТС ослобођен ограничења, као јавно предузеће које има конкуренцију на тржишту.

5. Избрисао бих понижавајуће разлике између пензионисаних и активних радника РТС – а, а деца бивших и садашњих радника РТС – а имала би предност при запошљавању у РТС – у.

6. Повећавао бих број запослених, а не смањивао, као што то ради садашњи менаџмент, који се још тиме и хвали страним амбасадорима. Просек година, код приближно 2500 запослених у РТС – у, је већи од 50. Сматрам да се снага и будућност једног колектива мере његовом бројношћу, уз подршку стручног и искусног кадра и преузимањем одговорности од стране младих људи. Близу смо границе да останемо без свега тога.

7. Омогућио бих компензационим уговорима лечење и здравствену заштиту апсолутно свим радницима ЈМУ РТС у приватним клиникама. Исту могућност бесплатног лечења и здравствене заштите уживали би и сви чланови породица радника РТС – а. Принцип који одавно функционише и на западу и на истоку. Нисам тиме измислио топлу воду.

8. Омогућио бих радницима РТС – а, да уз јубиларне новчане награде, које им следују за 10, 20, 30 и 35 година радног стажа, изаберу било коју туристичку дестинацију у свету у трајању од 15 дана и то за целу породицу. РТС би и на тај начин показао поштовање према својим лојалним и вредним радницима.

9. Повезао бих РТС, али онако како и треба и са државним и са приватним образовним институцијама, туристичким агенцијама, авио компанијама, јавним предузећима, САНУ и СПЦ…

10. Вратио бих на програме РТС – а, у правом обиму, културу, науку, спорт, образовање, забаву, музику и смех. Београдски програм би постао Српски програм, јер Србија није само Београд.

11. Ослободио бих запослене, а пре свега новинаре и уреднике РТС – а, страха и аутоцензуре и усмерио их да размишљају својом главом, а не мојом или туђом. То би подстакло и већину гледалаца да размишљају на исти или сличан начин. Овој земљи је знање и размишљање сада потребније него икад. Потребно је то, још више и онима који о РТС – у одлучују и онима који воде ову земљу. Онај ко уништава РТС као националну телевизију уништава индиректно и целу нацију.

Нисам за протесте и штрајкове. Нисам за насиље, јер сматрам да онај ко на силу дође, на силу и одлази. Постоје и другачији начини борбе да се дође до циља. Једном када Србија преузме РТС више ништа у њој неће бити исто. Највише отпора за мој долазак на место генералног директора РТС-а исказују делови антисрпске опозиције које контролишу и финансирају фондови Карађорђа Сороша. Свеједно је што у називима тих фондова не стоји његово презиме. Део опозиције, на жалост, отворено врши деструкцију тако што барата лажним информацијама да се бавим и пишем глупости о рептилима и ванземаљцима, чиповима у вакцинама и сличним езотеријама , иако тога у мојим текстовима никада није било, нити ће бити. Нисам ни болесни теоретичар завере, ни манијакални антиваксер. Можда су ме побркали са змајевима професора Несторовића. Подржавам га и у томе, јер се тако добро игра са политичким дебилима. У мојим текстовима, за ових 5 година, писао сам искључиво о прецизним историјским чињеницама и оне се, једна по једна, показују тачним. Показаће се и све остале, али ја ћу и даље трчати кроз топлог зеца. Таква је судбина свих који хоће да искриве Дрину још више да би потекла право. Већина опозиционих лидера, на жалост, нема ни визију, ни ефикасан програм, нити има било какву идеју како помоћи Србији и њеним грађанима. Зато им и не одговара промена генералног директора РТС – а. То не одговара ни квази опозиционим и лажно независним медијима које контролишу англоамерички, немачки, руски и остали антисрпски фондови. У ту групу спадају и Н1, Нова С, Данас, Блиц, НИН, Информер, Пинк, РТС… Мојим доласком на чело РТС – а, они ће апсолутно изгубити утицај. Зато не одговарам ни истоку ни западу, не одговарам ни деловима острашћене власти, као ни деловима немоћне опозиције. Не одговарам никоме ко мисли само на своје, личне интересе, а не на српске, заједничке и добро је што је тако. То је, заправо, одлична препорука. Све док се РТС не отргне од клерокомунистичког фашизма, ова земља ће константно отварати карте у једном правцу за младе и гробна места у другом правцу за старије. РТС је једина институција која то може да заустави и да преокрене српску историју у добром смеру.

Не нудим се овим текстом никоме, нити бих пристао на то да ме неко води за руку и поставља у директорску фотељу. Фотеља не мења карактер онога ко седне у њу, већ само брже покаже какав он заиста јесте. На то место ће ме довести професија, а не политика. И то ће већ бити прва суштинска промена на боље у овој држави. У супротном случају ће, без здравог и правог РТС – а, у Србији бити све више коцкарница и апотека, а све мање играоница и библиотека.

Васко Васовић