ROĐENDAN

Pola dana se lomim da li da pišem ovaj tekst…Tekst posvećen mojoj mami, jer se na današnji dan rodila pre 79 godina. Ali…pre 12 dana bilo je punih šest godina (sekundi, vekova…- vreme ne postoji, kaže Tesla) kako je – preminula. R.I.P.

Osim toga, šta će moja mama na netu, blogu…, lomim se, tako, danas.

I – prelomim. Ne da bi mama bila ovde, da bi, mahom, neznanci čitali krajnju intimu moje duše. Već zato što ona jeste i ovde i svuda kao što su nam mame, a i svi ostali što su R.I.P. – tu, sa nama. No, ne daje nam naš sadašnji format da vidimo njihov format. Da vidimo...Sebično se oslanjajući samo na jedno čulo, skroz zaboravljamo, skroz nećemo ni da razmišljamo da li je baš sve kako su nam rekli da jeste? Sebično, ni ne pomišljajući da su nam horizonti univerzički, tih razmera, uskraćujemo sebi saznajnost i unutrašnju harmoniju…

Da, kod ovih tema redovno skrećem sa glavne teme…

Moja mama…  Bila bi divna starica kao što je bila i divna mladica. Ne zato divna jer je to moja mama, već zato što je to tako. Rasna lepotica finih manira kojoj je ženska malograđanska momčad zavidela na svemu: lepoti, držanju, stilu, znanju…Rasnog života plaćanog rasnim gorčinama, ali i raskošima velikih ljubavi, ukupno dve, jer se obožavaoci ne broje. Iz prve sam proizašla ja. Iz druge ona, snagom čeličnog paperja podnoseći sve ono dalje…

’’Sve su mame iste, divne, mile, toplih krila za svoju decu, one jedine uvek sve razumeju i jedine dele prave savete’’…Dobra stara istina o mamama. Ali – ne slažem se. Tvrdim da su sve mame različite. Jer, kako bi bile iste, samo kao naše pojedinačne, toliko jedinstvene, unikatne po difoltu (kao i svi mi…)? Zar nije jasno svakome od nas da kad se izgovori ’moja mama’ – to nikad nije isto, nikad se ne oseti  isto  ono što osetimo mi, kad neko drugi, pored nas, kaže ’moja mama’ za svoju mamu? Ista je samo ljubav prema njima, mamama. Ma gde da su.

Svačija mama je posebna i jedinstvena.

O posebnostima moje mame – ostaje između nje i mene. Mama Vedrane Rudan imala je toliko vrhunsku posebnost da je o tome Vedrana  napisala ’’Dabogda te majka rodila’’. Ne, ne reklamiram a i na preskoke sam čitala tu knjigicu. Nema veze, jer nema šanse da utiče na posebnost moje mame. I mene.

Drugi adut za posebnost naših mama smo sami mi. Ne, tate ne zaboravljam, ali – mame su so.

Treći adut je Univerzum sa zvezdama. Moj sadašnji format mi ne daje da mami poklonim cvet i da je izljubim i čestitam. Uzgred, hvala jednom finom gospodinu koji mi je baš danas poklonio crvenu  i u crvenim mašnama ružu, setivši da je rođendan moje mame…Ta ruža – ista moja mama, k’o preslikana…

Ali – moj sadašnji format neće moju mamu ostaviti bez mog dara. Osim što sam taj dar ja, dar joj je i ova fotka dêla Univerzuma u kojem ja nju precizno vidim.

I, zaboravite onu bapsku, a bogami i crkvenu glupost da, ako sanjate svoje mrtve, naročito mame, pa još ako razgovarate i smejete se zajedno – brrrrzo zapalite sveću i pomolite se za pokoj duše… Ok je uraditi to,  ali ne zbog toga što san ne valja, kao, brzo ćete i vi tamo.

Uradite to zato da bi što češće sanjali takve snove. San je prostor između formata nas koji smo ovde i njih koji su tamo. U snu nam je jedina šansa da se sretnemo dok su nam formati kakvi jesu. Nauka se već uveliko bavi i ovom i sličnim stvarima tako da prizivanje duhova postaje smejurija što je uvek i bila. Uostalom, ako se Tesla, onaj Nikola Jedan Jedini, samo malo pažljivije čita – sve se brzo skapira.

Posle svakog takvog susreta sa mojom mamom tamo gde je između – mirnija sam, sretnija, uspešnija i snažnija.. I bez sveće mi bude tako.

WILD BEAUTY

Наспиновати, “нашпановати“, да у јеку сезоне, у Будви (Монтенегро) буде одржана парада поноса – и није неки виц. Темпирати да се потенцијали сукоб & прикљученија оних који су за и оних који су против нађе пред стотинама фотоапарата и мобилних телефона свих страних туриста (као и свих осталих туриста), медија и других заинтересованих…, дакле, да “дивна“ слика Дивље лепоте оде у бели свет – такође није неки виц. Мајстори монтенегринских вицева седе негде далеко и високо. И –  планирају, увелико, неки други виц.

Овај виц је у нечему другом.

И једни и други у монтенегринском ЛГБТ pro & contra вицу нису схватили основно: одавно су обе стране у ЛГБТ причи, јер им га 25 година главни пројектант монтенегринске дивље лепоте држи тамо где треба. ЛГБТ то не осети, њима је то нормална ствар а лепо им, па прави тешки промашај у инсистирању да се Pride одржи. Ето, “успели“ су у томе са све “…камењем и дрвљèњем…“ (акценат!)

Противници такође не осете да им га је одавно сместио и то јако дубоко, вешто и добро, па још мисле да су у праву ако оно што је дијагноза зову дијагнозом. Поп “чистач“  је само трећи чин ове летње будванске комедије, који показује како, тек, мантијаши не капирају колико им је завучен.

А власник завученог још им, лепо,  и кāза (и једнима и другима, и свима,  јуче, на премијерском сату у црногорском Парламенту)  – да није присуствовао паради у Будви зато што  је против политичког парадирања…“Ја сам за то да речима и делима покажемо да доприносимо ономе што смо декларативно промовисали као свој циљ.“

У “Ја сам за то…“, као сваки Велики мајстор среће бескрајног владања, све је  рекао: да је он, лично, тај који је декларативно промовисао све у Монтенегру, укључујући политичка парадирања свих врста и намена. И кāза још „Не можемо јавно бити за, а тајно против права свих, па и тих људи“. Стављати у множину оно што једино може да се разуме у једнини, а једнина је он, лично – уме стварно само мајстор вештине дубоког, али неосетног завлачења…Да му је држава била успешна у  “… проби хоће ли заштитити права сваког човека и показати да је способна да обавља своју функцију.“ – јуче се доказало. Била је успешна таман толико да оних пар хиљада разјарених, наловљених мрежом по подгоричким улицама и плаћених да дођу о трошку исте му, његове, државе + Будвани  – испадну победници мале дневне журке у луци, са све спремљеним пловилима за евакуацију “угрожених“.

Толико је јасно зашто је јуче сирота Будва била град-театар пре Града театра, оног кад цео “уметнички“ Београд треба да летује негде за малу кинту, да иста Будва није стигла ни да схвати колико је тек њој завучен. Његов.

Анестезирана врелином лета, монотонијом битисања у глади, беди, незадовољству а од завученог јој до грла напаћена, прелепа, заиста прелепа Wild Beauty – чека свог принца на било каквом коњу, свеједно је ако не буде бели, да је пољуби, пробуди и спаси.

И извуче јој завучен(и).

А ако тој, тој Wild Beauty, још није јасно о чему је овде реч, ево појашњења : тај који joj га  тако мучки завуче пре 25 година само следи инструкцију divide et impera.

K L E T V A

http://markoek.wordpress.com/2013/07/17/masovno-ubistvo-sa-predumisljajem/

Makroek će mi oprostiti…Jer nisam kradljivac njegovog teksta.  Zato što mislim kao on. Ma, ne,  ja mislim još gore…i ne mislim da ću ostati na tome da samo mislim. Čaša se tolikom brzinom preliva da stoka koja vlada ovom zemljom bez države a ta zemlja ima samo nas, nas, obične, sjebane i blesave što ovoliko čekamo – može preko noći da očekuje prelivanje. Te čaše. Al’ vrlo čupavo prelivanje, možda čak i sa prolivanjem… Neki novi šesti oktobar neće ni trebati, oposlićemo pametnije i odjednom…

Tragika Tijaninog života i smrti je mnogo strašnija.

Rastko Nemanjić…Miliji mi je tako nego kao Sv. Sava, jer je bio uljuđen i  pametan čovek i plemeniti Srbin vizionar, nego  neblisko biće oteto od naciona kanonizacijom.  E, taj Rastko probao je da nas uljudi jer je, između ostalog, u Krmčiji bilo i ondašnjih zdravstvenih standarda…i morala prema bližnjem, prema svima. Ali OVO sa Tijanom je zločin nad zločinima a imena  prvih (među jednakima) zločinaca su: ministar Bojić ministar Milosavljević, ministarka Đukić-Dejanović…Ko zna još kojeg min. zdravlja nek’doda. Zločinci su i svi direktori RZZO-a unazad, bar 30 godina.

Kontinuirani zločinački poduhvat je taj što se decenijama kradeni zdravstveni Fond i rasterivanje struke koja je pre 20-25 godina bila na putu da bude vrhunska u kardiologiji (…Ninoslav Radovanović i drugi…) i ne samo njoj, dakle to što se decenijama ubija sopstveni narod kroz fejkovane lekove, nemar prema lečenju ljudi (psima i mačkama lutalicama je bolje…). Kradeni novac od naših doprinosa je upucan u jahte, blagodati poreskih rajeva i ko zna još gde i za šta. I nikad istrage koliko je opljačkano. Za svog mandata Bojić je napravio svoju kliniku. Za svog mandata Milosavljević nam je izuvaljivao gomilu medicinskih naprava i  mašina koje ničemu ne služe a jako su štetne po zdravlje, izuvaljivao je probušenih kondoma, na odloženo vreme delovanja smrtonosnih vakcina, falsifikovanih medikamenata… U predizbornoj kampanji, a i za  svog mandata, Slavica Đ.D. je obećala da će sve biti istraženo i kažnjeno što nije valjalo u RZZO-u/Fondu za zdravstvo a nastavila gde su joj predhodnici stali…Boli nju…Kinta koja se troši da bi je vozili na posao i nazad (BG-KG) u ukupnom zbiru + kinte svih ostalih po ministarstvima, u Vladi, u državnoj upravi – jeste dovoljna za mnooogo toga da nam nacion ne umire skotski.

Za ovaj zločin prema Tijani iole moralna Vlada, ministarka, RZZO-ovci  i  treba da podnesu momentalnu ostavku.

Ali, jok, zabole ih. Pa, koji kurac se njih tiče tamo neko dete, ko je tamo neki narod ter’o da  skuplja pare?

Ej, ej, eeeeeeeeeeeeej !!!!!!!!!!

Možda je bolja momentalna ostavka naroda, svih nas ludih i očajnih, Tijaninih suportera koji ispadosmo i najgluplji  u svojoj čovekoljubivosti.

KLETVA JE  PALA TIJANINIM ODLASKOM NA BOLJE MESTO, DA BUDE SA SVOJIMA – SA ANĐELIMA, NA AKTERE UDRUŽENOG ZLOČINAČKOG PODUHVATA VLADE SRBIJE PROTIV SVOG NARODA.

TIJANA, OPROSTI NAM, JER NE ZNAMO ŠTA ČINIMO TRPEĆI ZLOČINCE NA VLASTI KOJI SU TE UBILI A UBIJAJU I NAS…

Ostavka naroda će se dogoditi, ustvari se događa…Markoek i ja je osećamo u vazduhu…u sebi.

 BTW !

Danas mi u ptt sandučetu osvanulo sledeće: dom zdravlja, u kome seducka moj izabrani lekar, me obaveštava da se javim  toj seduckajućoj faci zarad “…sprovođenja obaveze vakcinacije protiv tetanusa odraslog stanovništva, 30-60 god., a prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Pravilniku o imunizacijama i načinu zaštite lekovima…“.

Hoću li se javiti? Pa, naravno da neću !

Najnovija nezavisna istraživanja pokazuju da su sve vakcine deo programa za smanjenje globalne populacije; one deluju na odloženo: ne ubijaju vas odmah, al’ su zgodna podloga da vas ubija nešto drugo, vaši lekovi npr., pre nego što treba vam ‘kucne čas’. A tek kvalitet tih vakcina u Srbiji…!!! Pa, Tomica se potrudio da sve što postoji u Evropi, a proš’o rok trajanja – dođe u Srbiju. Po programu NSP-a za istu.

Srbiju.

A Makroeku samo želim da ostane takav kakav već jeste, da to njegovo pređe na što veći broj ostalih, nas – vas… Ja  to već imam pa ne mora da mi pređe… I – savetujem mu da im ne pruža zadovoljstvo da mu ga popuše.  Jer od otrova koji bljuju –  vršnjak će mu propasti. Ali neka ih bije, i bije… i bije…dok ne pocrkaju.

Anđeo na slici pokazuje da Tijana spava…Tu je ona, s nama. Samo spava…

РИКОШЕТ

Рикоше (фр.ricochet): одскок, одскакивање пљоснатог камена баченог површином воде, жабица. Вој.: одскок зрна (или пројектила) од предмета у који је ударило под малим углом. Пар рикоше – фр: par ricochet : посредно,околишним путем.

(Извор:Вујаклијин речник)

 

Прво оружје не-измишљено, приручно (ило је при руци) јесте камен. Тојага је дошла после, она се откине од дрвета, или се нађе, ту, негде, али томе предходи премишљање о ефикасности, дужини…око ње се мисли, она се прави, захтева, дакле, време.

Алатка од природног материјала која јесте оружје, ма како природна била, абориџински бумеранг, има своју замену у неприродној измишљотини модерног света (која је заменила камен) – ватреном оружју. И док  бумеранг у својој фантастично мудрој  конструкцији има оно нешто што вам га враћа у руке, као оружје-алатку, и, чак кад сте мало и неопрезни – не  повреди вас, поготову ако сте извежбани за хватање, дотле погрешно испаљен метак може да вам направи посла и посла. Или погрешно бачен камен, некада.

Струка дефинише да метак који се испаљен у предмет а под малим углом може да се врати у/на онога ко га је испалио. Исходи могу бити разни: рáна, смрт,…само ретки се од одбијеног метка склоне. Брзина одбијања чини своје. Лош исход.

Ако све ово пренесете у разне животне околности, нарочито на сопственом емотивном пољу, мора вам бити јасно да сте  много више рикошетирани него што сте направили прави погодак у мету, јер угао под којим испаљујете метак нисте добро одредили.

И – обично сте рањени, ретко баш мртви. А кад сте рањени онда сте ирационални. С једне стране рана, са друге – даље настојање да ваш метак нешто погоди. Зашто гађате даље? Рањени, у гађању сте лошији него пре рањавања. Ал’ гађати – ил’ умрети…

Мислите ли икада о поновном рикошету? Када сте већ рањени, непрецизни сте, поновљени рикошет готово да је известан.

Како избеђи одскок зрна? Лако.

Увек мислите на угао гађања.

Увек.

НИКОЛА, ЈЕДАН ЈЕДИНИ…

Никола Тесла: Смиљан, Војна Крајина, Аустријско Царство, 10.јул 1856. – 7.јануар 1943. Њујорк, Њујорк. Један од највећих и најпознатијих светских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радиотехнике…

(Извор: Википедиа)

 Данас је рођендан Николе Тесле.

Многима је данас рођендан, наравно, као што су рођендани сваки дан.

Али овај је посебан, јер је реч о том Николи, Једном Једином.

Један Једини је зато што је дао Светлост  земаљском свету. И све остало што иде с тим. У самом изводу из биографије, са основним подацима – кад je и где, и  шта је урадио – толико тога стоји између редова, да је заиста, и по томе, овај дан, са све Николом, Једним Јединим, посебан.

А шта све пише?

Пише да је рођен у јеку бујања НСП-а, ал’ не пише да Никола, Један Једини, није НСП производ. Пише где је рођен, а једни од оних који својатају Једног Јединог мораше, сад скоро, приликом велике свечаности поводом приступања у једну од творевина НСП-а , признати да није њихов. Пише да је преминуо у срцу друге домовине НСП-а (прва је Британска круна), на дан његовог Божића.Тако је изабрао, одредио, па се по томе зна ко је и одакле је. По томе се зна да није  њихов, код којих је преминуо. Пише у којим областима је епохалац, а још не пише у којим областима је још већи епохалац. Писаће. Време је.

Један Једини, данас рођен, бира да не буде на Земљи после својих 87. Али је присутан. Зато је овај текст у презенту, у садашњем глаголском времену српскога језика. Са нама је. Само, он је у другој димензији. Цео, али цео, научно – филозофски опус Једног Јединог има за смисао баш да нама, у овој димензији отвори сазнање како ништа што видимо није оно што видимо, и да је то право природно стање, прави поредак ствари. Човек је себи накачио на рамена нешто што се зове време. А то време нигде другде не постоји , оно је у Човеку. Време није део Универзума. Света би било и без времена. Тамо где је Један Једини сада – време не постоји. То што  нама, овдашњима, није дато да сада Једном Једином честитамо рођендан и отворимо шампањац, то смо сами себи направили слепо следећи “(са)знања“ НСП-а.

Док све ово што је овде написано допре где Један Једини хоће, ми ћемо се забављати временом. Али, није дуго за чекати да све постане јасно као дан.

У међувремену, ваља се мало едуковати на http://www.teslainstitut.rs (не, није никаква, а камоли плаћена, реклама). А како је НСП ослободио ауторских права досадашње дело Једног Јединог (сем онога што није ослободио, у које сврхе, наслућује се…), свуд по Нету могу се наћи коцкице и склопити puzzles  о свету из којег смо и у којем смо.

Слика Једног Јединог показује у очима све ово што овде пише. Без обзира на photo-shop. А ових дана Нетом кружи и све (?) о  монаху Хамбо Лама Итигаловом, оном типу који је још жив…

Зато, Никола, Један Једини – СРЕЋАН ТИ РОЂЕНДАН !!!

                                                                                                           

БАЈКА

У бајци/ бајкама је све могуће.

У бајкама је могуће да принцеза на сопственом зрну грашка не може да спава и да цело краљевство пати од несанице. У бајкама је још могуће да Трноружицу пробуди пољупцем принц на принципу деловања електромагнетских таласа. У бајкама је могуће мртвом вуку напунити утробу камењем па га бацити у реку да још једном умре. У бајкама је могуће да сте умирете од глади али да из џепа пуног мрвица хлеба остављате траг да вас прате… ако се изгубите.   

Могуће је да сте Алиса из земље луда која се нашла у земљи чуда. Могуће је да сте Девојчица са шибицама која оживи тек у рају. Могуће је да не умрете од огромне количине адреналина који у реалном животу убија тренутно. Могуће је да од свих седам патуљака не видите осмог који све посматра са стране и записује за поколења. Могуће је да се Лепотица и Звер смртно воле онолико колико би се на јави смртно мрзели. Могуће  да  вештицин отров буде најслађе што сте икада попили, враћајући вас у живот. Могуће је да сте у огледалу лепши искасапљеног лица, него без огледала, а  на месту прве лепотице света. Изводљиво је да будни живите свој сан. Изводљиво је да вам је туђи живот на длану, а да за сопствени живот – немате појма где је. Могуће је да сте Пепељуга само покрај Принца а да сте Царица за све остале. Потпуно је изводљиво, у бајкама, са људима комуницирати немуштим језиком а са животињама и биљкама – муштим. Могуће је да вас пун Месец толико испразни да вам се на Сунцу крв леди у жилама. Могуће је да знате све што не знате. И обрнуто – да не знате све што знате. Могуће је да вам је добро решење пред носом а лоше реализујете са страшћу јачом од свих ваших нагона заједно.

У бајкама је све, ама, баш све могуће.

Осим да су стварне. Те бајке.