Апсолутно је тачно да су све свете књиге модификоване, историјски датуми фалсификовани, време померено, догађаји и личности преобликовани и измењени скоро до непрепознатљивости. Оно што је сигурно тачно, а што зна само мањи круг људи, је следеће:
Глобалисти су све догађаје од нулте године и рођења историјске личности Исуса Христа, копирали и пребацили их изокренуте у 666. годину, годину рођења Великог Кагана АнтиХриста. Каганова сурогат – мајка Марија Магдалена, заиста је била гејша, односно проститутка у Хамлиџу. Сам Велики Каган крштен је у реци Волги или тадашњем Итилу по истом обреду којим је Свети Јован Крститељ, у реци Јордан, заштитио Исуса од демонског утицаја његовог рођеног брата – сестре Луцифера. Десна рука лажног Јована Крститеља, којом је крстио АнтиХриста у Волги, налази се и даље у манастиру Свети Петар Цетињски на Цетињу. Као, наводно, највећу хришћанску реликвију Темплари је никада нису стриктно тражили назад и тако су је, практично, држали на сигурном месту. Због тога је Црна Гора и откинута од Србије и заштићена глобалистичким кишобраном са свих страна. Сигурно да им није потребна због нудистичке плаже у Улцињу. Амфилохије није могао да нађе начин којим би такву информацију могао да изнесе у јавност, а да не дође до жестоких духовних ломова, до којих ће неминовно доћи после серије оваквих текстова. Ако они и не изазову очекиване реакције, екипа око Клауса Шваба ће их изазвати на суровији начин. Амфилохије, између осталог и због тога није изабран за Патријарха и отишао је сумњиво брзо баш од последица Гебрејезусовог корона вируса.
Глобалисти су украли Божју Књигу истине или Књигу знања и Творчево Јевањђеље претворили у Луциферов Манифест. Божје препоруке преправили су у десет Луциферових заповести и пласирали их преко лажног пророка Мојсија, прво семитским Јеврејима. Творац није заповедник и никада није комуницирао са својом креацијом на заповедни начин. Напротив. Отац оставља на располагању апсолутни избор и неограничену слободу у вези избора, не претварајући га у исправан или погрешан закључак. Кривица, грех и казна Луциферове су обмане. Страх од Бога је насилно и смишљено наметнут страхом од смрти и такође је Луциферова смицалица којом је поштовање према Оцу окренуо у страхопоштовање против њега. Не видим ни један разлог да се бојим Оца и да падам, због страха, на колена пред њим. Немам ни један разлог да га се бојим. Творац није ни судија ни џелат. Створени смо по Очевом лику и карактеру, инфантилни, радознали, себични, безобразни, са заштитним оградама око ума и тела, баш као и све тек проходале бебе. На жалост, црква је као институција, заснована на сатанистичком, војно – полицијском принципу хијерархије и такође је Луциферов пројекат, који служи за успостављање неограничене контроле над Божјим делом. Говорим о религијским институцијама искључиво, не о појединцима. Исус Христ није створио хришћанство. Нити има везе са њим или било којом религијом. Управо је проповедао и давао људима Божје знање, једнаку вредност, веру у сопствену снагу и љубав према ближњем. Његов близанац Луцифер створио је религије много времена пре нулте године и Исусове материјалне појаве. Одатле и Божић 4 хиљаде година пре Христа. Помоћу хијерархије Луцифер је створио разлике, створио неједнакост и супротне стране и тако отворио Пандорину кутију изазивајући сукобе, конфликте, ратове и злу крв између различитих религија, нација, држава, војски, богатих и сиромашних, белих и црних, комунизма и капитализма, грешног и безгрешног, судије и суђеног… Институцијама и главним оружјем тих институција, златом и новцем, створио је монструозни психолошки расцеп између материјалног и духовног и довео у стравичан вртлог енергију светлости, који вуче целу једну цивилизацију у потпуни мрак, јер се сенке у мраку не виде. Срећом, Творац је и Луциферу отац и мајка. Родитељска реч је прва и последња и Алфа и Омега и почетак и крај.
Исусове последње речи које је изговорио, разапет на крсту, на Голготи, први пут објављујем у оригиналу, онакве какве их је изговорио, без превода, упућене су Оцу и сигуран сам да ће их врло брзо разумети и они који не говоре арамејски:
ТАУДИ АБУН ЕЛОХИ!
ТАУДИ ДАБАШИ!
ШУБКЈОНО БАРЕК МОР!
Ове речи, у оваквом контексту, нећете моћи да нађете нигде. Ни у цркви, ни у Википедији, ни у Енциклопедији. Избрисане су из колективног сећања, али, остале су записане у сваком од нас, појединачно. Када их пронађете, тада ће вам бити потпуно јасно и њихово значење. Како су изговорене на арамејском, тако су изговорене и на српском. Преводилац вам није потребан. Језик је Божји, универзалан.
Васко Васовић
You must be logged in to post a comment.