ЈУГОСЛОВЕНКА

И би Попис становништва у Србији 2011. Преживесмо га, ваљда. О резултатима  ћемо, кажу, бити обавештени у другој половини наредног месеца. И, као, онда ћемо знати одговоре на питања из тв спота који се вртео на свим тв екранима током пописне кампање. Оно, јел’, ко смо, колико нас има, какви смо…итд.

Но, већ неки прелиминарни резултати показују да нас је, например, мање него што би требало да нас има према пројектованом односу наталитет-морталитет. Само још да знамо кад и ко је „пројектовао“ а довео до поражавајућег резултата о броју старачких домаћинстава, неколико стотина напуштених села, небројено хектара запарложене, фантастично добре, незатроване земље…

Али, о другој теми бих.

Постоји, у међународним политичким круговима, прилично реална теза да су грађани ове земље, због неподопштина од почетка деведесетих година прошлог века, заувек означени као лоши момци у актуелним, етаблираним системима који данас управљају човечанством. Ма шта ми овде урадили на начин како то свет ради – није добро. Ми смо, и то сви, овде у држави Србији, лоши момци и – тачка! Отуд толики број разних тешких клипова у разне наше точкове.

 Ал’да ће се, оком невидљиви, клипови провући и кроз Попис –  неки од нас нису ни сањали. А неки од нас смо ми Југословени, диљем свих новонасталих патуљастих држава из бивше нам велике Југославије. Оне последње, пред деведесете прошлог века.

На просто питање када и где си рођен, ниси имао прилику да одговориш да си се родио тад и тад, ту и ту у ФНРЈ ИЛИ СФРЈ. Зашто? Зато што је „велеум“ који се придржавао боктепита којег измишљеног стандарда, смислио да си се родио у ономе што је тада било оно где се налазиш сада. Јел’има иког коме је ово јасно? Обашка што ми је инструктор за пописивање рекао да је одговор који је намењен за где –  ок, ако изјавиш за где те фамозне ФНРЈ или СФРЈ земље твог рођења. Но, пописивач рече контра (дакле, инструктор није имао појма), рече оно за које мислим да ником није јасно.

Дакле, испада да нисам рођена у Југославији, било којој, већ сам рођена у Србији, овој. Не, мени ни даље није јасно. Дакле, преостало ми је да у рубрици националност будем Југословенка, да говорим српско-хрватски језик (који и говорим); оно треће је моја интималија и никога се не тиче.

Како да схватим да тамо где сам рођена, нисам, уствари, рођена. Забога, ово сада је било онда нешто друго! Ко ме тера да (се) лажем?

 Занимљиво ће бити колико ће у свим патуљастим државицама насталим из бивше Југе бити у пописницама Југословена., оних који су поступили исто као ја, ако се нешто такво, збирно, икад објави. Кладим се да нас има бар којих милиона више него што ће нам обзнанити. А пошто волим све што је пристојан ретро, не помодарски, не дневнополитички, онда сам мирна јер нисам сама. И мило ми је, јер знам да нисам сама.

            Ето и одговора на непостављено питање зашто ја мислим да смо лоши момци. Мислим да смо л.м. зато што смо се толико здушно одрицали свега што смо били пре деведесетих прошлог века, све здушније и до данас се одричемо. И – данас, фактички, не знамо баш сасвим ко смо. Е, ту је Квака 22.

Па, Нови Светски Поредак (НСП) је управо то и хтео! Да не знамо ко смо, да само он зна.  Свуда, по целом свету, да ти се индентитет погуби у стандардима који немају везе са здравим разумом, све зарад „ми смо срећни јер ми смо једна те иста маса, ми смо  ј е д н о“.

ОК, бити једно, бити заједно у неком племенитом циљу космичких размера је баш ок. Ал’ бити једно у ништа, у безобличној маси којом се управља и манипулише разним контролама ума, здравља, навика… и свега нечега, је сасвим други смисао!

Знам да треба баталити све овакве мисли и знам да су сви ови редови текста могли, за промену, да опишу сваки детаљ песмице доброг рокенрол набоја коју је намислио Пеђа’д Бој, још у оној Југи. Ма, вртела се онолико и врти се и данас, ал’ мање. Јесмо ли скапирали зашто? …Невидљиви клипићи…

            Али, ето, бар ту сам мирна: ако све ово писаније некоме тамо нема никакве везе са реалном чињеницом да  Југословена и Југословенки има па има, опет нисам сама- Југословенка ја – Југословенка Пеђина.

Ура, има нас више!

                                                                                                

 

Advertisements

4K + 5P = 0

Ових дана, у Србијици, бурно је да бурније не мож’ бити. Сви све знамо; и како и зашто; јер све је „транспарентно“ до бола: све видиш, све ти кажу, нацртају чак, све ти је објашњено, али… само тебе нигде нема, обични грађанине. Покорни. Сем као вербалног додатка у свакој реченици оних који нас воде а и оних који би да нас воде. Негде.

И, кад ти је све тако јасно, а ништа ти јасно није, шта си онда ти? Шизофреник?

Неее, ти си ОК само ти је шизофрена земља у којој живиш. Притом, своју маленкост уопште не издвајам из целе приче, напросто јер сам овде а не негде другде. А другде је, такође, врло релативног квалитета.

Оваква анализа се да детаљније извести из просте математике. Па, потомци смо великих математичара који су, у светским размерама, донели човечанству скоро све што оно јесте.

Моја математика у покушају изгледа овако:

Ако су четири унутрашња стуба на којима се врти изнутра, данас, све у Србијици, четири ККосово, Колубара, Корупција и Криминал (ово изусти један актуелан, обавештен и аналитичан журналиста), онда су темељи тих стубова у пет П –  Полузнање, Полуписменост, Површност, Примитивизам, Пасивност (не обавезно тим редом). На ових пет које носимо сви у Србијици, од када је ње, насађивало се све и свашта и зато је како је, од ваздан. У 4К су сви: режим, политичари, народ,  дакле свеукупна Србија. У 5П  – такође.

Она 4К не објашњавају ми се. Нема сврхе, јасно је.А и да није објасниће (нам) се само. Са Европом или без ње (куке и мотике су у приправности).

Објашњавају ми се 5П. Ево их.

Полузнање: служећи се велеумом за који мислимо да га поседујемо, од када је нове српске државности (нешто јаче од 200 година), никад нисмо до краја нешто научили и довршили неопходне едукације према временима кроз која смо пролазили. Све је, као, јасно; шта ту треба улазити у дубину…? Пример: као кампањско учење- погледаш наслове, поднаслове, подвучене тезе…и то је доста да скапираш суштину, костур, оквир. Но, оно између, оно што нијансира, то се превиђа и пада се на милион испита до сада. Па, ни Леонардове слике нису то што јесу због цртежа и боје, него због сфумата!

Полуписменост: мајсторски смо читали само оно што нас интересује, што нама треба. Шта остали мисле, раде, пишу, није нам било нити је данас важно. То су тамо неки други, шта ми имамо с тим…? Па само једно – упознај другог да би упознао себе и своје моћи.

Површност: чак су и Индијанци одустали од огледалаца и, онда, кад су то конквистадори (и они други, Мејфлауер белци) схватили – почели су да их убијају, нажалост. Ми, опсенути и опседнути појавном страном глобалне потрошачке маније, нисмо ништа бољи. Обневидели од шљаштећег шљама свих врста здушно уведеног у Србијицу управо зато да би нас данас опсенули које чиме и лакше убијали, буквално или мање буквално, не знамо више ни ко смо ни шта.

Примитивизам: мој неомиљени лик о коме се прича већ преко 2000 година има тезу о томе да је његовом надређеном милија она невина, исконска, ничим опседнута споља, популација типа једвазапронаћи племена у јужноамеричким џунглама Ок, одлично. И нек их никад не нађу јер су аутентични и имају свој савршен свет и модел живљења. И срећни су. Какве то везе има са Србијицом? Огромне. Они тамо никог не дирају и мирни су. Ови овде, неизашли из племенске свести, а преко своје бити у виду Небеског народа „кога нико не воли и намерно хоће да га уништи“, успели су да изгубе сопствени цивилизацијски код и да сад окривљује друге за то. Примитивизам је од самог себе не видети себе. Не умети наћи своју историјску нишу. Да не помињем да од сваког свог губитништва правимо победе, да им краја нема. Шта се ту све накотило у свести, а подсвести поготову… Па Борхесови о Маркесови ликови су мачији кашаљ.

Пасивност:  у мелтинг – поту (глобална верзија папазјаније), читај у НСП-у, у којем је човечанство онолико година колико је стара Србијица, овај национ је пар пута терао контру. Мислим на светске ратове. Сваки пут је био на страни победника а надер’о од истих к’о нико. Како? Лепо: ок, ми смо победници и то је то, то је све. Победништво смо живели изнутра, не гледјући шта се около ради, у које игре се упуштају НСП-овци. Па, тек кад су оба мира васпостављена права игранка је и почела! Иза кулиса свега у шта смо бленули анфас, мислећи да је анфас једина визура која постоји. Отуд смо на маркетиншком плану превидели све своје компаративне предности и пустили да нам други одузму наше а наметну своје вредности. Скоро без остатка.

И, тако погубљено-изгубљене негде у историји, старој и новој, данас свако може да нас користи за шта год му падне на памет. А ми се дајемо без остатка.

Имам пријатеља који ми стално замера да својим црним погледом изнутра не правим себи бољу/бељу стварност. И да оним што ми је у глави креирам оно што ми је около.

То је савршена истина злата вредна. Зато се и забавих математиком и кад дођох до тога да је 4К+5П=0 било ми је много лакше.

Јер!!!! Решила се једначина! Па, од 0 све и почиње, како у математици тако и у животу: савладаш једначину, очистиш смеће, погледаш се у огледало и кренеш напред са осмехом,  јер си схватио!

 

 

%d bloggers like this: