Брисање сваког трага српског идентитета и живљења на овим просторима

СА ВАЈБЕР ГРУПЕ НЕКА БУДЕ СВЕТЛОСТ:

Писано 27.11.2022. г

ТАЈНА КОНВЕНЦИЈА

Ретко је који међународни споразум нанео тако велику штету Србији, као што је то било са Тајном конвенцијом коју је Србија потписала са Аустро – Угарском (А-У) 1881. године. Разлози за њено потписивање леже у издаји тадашње царске Русије према Србији, јер је Русија још од успостављања Српске кнежевине након два устанка против Турака, подозриво гледала на васкрсавање српске државе, јер је Русија била свесна величине и утицаја средњовековних српских држава на Х’лму (термин Балкан су увели Турци по називу за централни планински масив на овом простору, који Срби од вајкада зову Стара планина). А Кијевска Русија је настала тек у 9. веку.

Због тога је Русија, и поред тога што је помагала српске устанике против Турака, много више улагала у Бугарску, коју је ослободила од Турака и потписивањем Сан – Стефанског мира 1881. г. издејствовала за Бугарску проширење 300 km на запад, на територије на којима је вековима српски идентитет био доминантнији у односу на бугарски. Тада је престоница Бугарске из Трнова премештена у Софију, где је становништво масовно славило славе, што је одлика српског идентитета, док Бугари славе имендане. Корекције граница предвиђених Сан – Стефанским миром су исте године извршене на Берлинском конгресу, али опет на штету Србије, јер су незнатно померене на исток. Кнез Милан Обреновић се осећао дубоко изданим од стране Русије и поред дотадашњих добрих односа са њом. У то време је политички утицај А-У нагло порастао формирањем двојног савеза са Немачком 1879. г. и кнез Милан се надао да ће уз подршку А – У издејствовати бољи политички положај за Србију, поготово што је А – У 1878. г добила на управу БиХ, из које је протерана турска војска. Осим тога, руска дипломатија је у тадашњој Србији наступала доста агресивно, а Русија је отворено негодовала што је Милан сменио Јована Ристића, који није хтео да пристане да А-У у Србији има повлашћен трговачки положај. Крајем маја 1881. г. Милан је начинио последњи корак да поправи односе са Русијом. Путовао је у Петроград, али је наишао на изузетно лош пријем на руском двору, па се дефинитивно окренуо А-У. Одмах се вратио у Беч и завршио преговоре о политичком уговору са А-У.

Тако је и настала ТАЈНА КОНВЕНЦИЈА, коју је 16. јуна 1881. г. у Београду потписао министар спољних послова Србије Чедомиљ Мијатовић (либерал, иначе), по директном налогу кнеза Милана, а без претходног одобрења Скупштине и Владе Србије. Ова конвенција је предвиђала међусобну пријатељску политику, а Србија се посебно обавезала да на својој територији неће трпети политичка, верска или друга сплеткарења против А-У, подразумевајући ту и БиХ и Новопазарски санџак, које је А-У сматрала својом интересном зоном. Такође, Србија се обавезала да без претходног споразума са А-У неће преговарати ни закључивати политичке уговоре са другим државама, чиме се Србија одрекла самосталне спољне политике. Осим тога, Србија се обавезала да ће остати неутрална у случају рата А-У са другим државама.

А-У се обавезала да се не противи територијалном проширењу Србије на југ, осим на подручје Новопазарског санџака. Конвенција је требало да остане тајна и да важи 10 година.

Због ове самовоље кнеза Милана продубила се политичка криза, која је на кратко превазиђена проглашењем Србије за краљевину 1882. г, а Милану је краљевско достојанство први признао аустријски цар Франц Јозеф, што је у ствари била компензација за потписивање конвенције. Одредбе конвенције су пажљиво срочене да се покрију и усмени договори тадашњег кнеза Милана и Бечког двора, који су дефинисани у неколико тачака, историјски погубних за Србе, њихову државност, национални и културни идентитет :

1. У државотворном смислу, Србија нема шта да тражи северно од Саве и Дунава, и поред чињенице што је на подручју А-У живело много више Срба него у Србији и другој држави са српским идентитетом – Црној Гори. У то време је у А-У живело око 2.700.000 Срба, уз још 500.000 православаца (Срба) у БиХ и 450.000 Срба исламске вероисповести у БиХ, који су говорили српским језиком, што значи око 3.650.000 Срба, који су остали ван граница Србије.

2. Србија не сме територијално да се проширује на Новопазарски санџак и јужно од Косовске Митровице, што се сматрало интересном зоном А-У, већ само дуж Поморавља и евентуално Повардарја. Идеја је била да се Србија и Црна Гора територијално одвоје, како би и Црна Гора ушла у интересну зону А-У, а касније и у састав А-У. Подсећамо, А-У је по овом сценарију 1908. г. анектирала БиХ, са тежњом да настави да се шири преко Новопазарског санџака, КиМ и српског приморја (данашња Албанија), све до обала данашње Грчке и острва Крф, на коме су Аустријанци имали значајне земљишне поседе и на коме је по налогу аустријске царице Елизабете 1890. г. изграђен велелепни дворац Ахилион, у коме се сада налази музеј. У тежњи да Србију одвоји од мора, А-У се касније својски потрудила да од нехомогених шћипетарских (брђанских) племена вештачки створи тзв. албански народ. Најбројнији су били Тоске и Геге, уз још двадесетак албанских племена, у којима су већина били албанизовани Срби, који су задржали многе обичаје, народну ношњу, речи, старе српске митове и веровања. У време формирања Албаније, на том подручју је живело око 50% православних Срба (преко 500.000), око 40% Албанаца и око 10% Грка и др. Заједно са подручјем КиМ и Албанијом, ван Србије је планирано да остане око 1.500.000 Срба. Документ о овоме је у бечком архиву открила бугарска историчарка Теодора Толева, која је по објављивању књиге о томе, напрасно умрла под неразјашњеним околностима, а заправо је вероватно отрована или радиоактивно озрачена.

3. Србија је морала да се одрекне свог старог српског календара, по коме су до тада датирана сва црквена и већина админ. Докумената. Овај календар је укинут исте, 1881. године, чиме је Србија натерана да се одрекне своје историје 5.508 година пре рођења Исуса Христа, али и 7 векова своје историје после Христа, до наводног досељавања на Х’лм – значи укупно око 6.200 година своје историје.

4. Србија је морала да се одрекне своје историјско – правне школе, која је након два устанка почела интензивно да се развија, јер су у страним архивима откривани документи који су говорили о континуираном присуству Срба на широком подручју Европе, али и Мале Азије још од културе Лепенског вира, Старчевачке и Винчанске културе, што су еуфемизми за прастару српску културу на поменутим подручјима. По овом усменом договору, Србија је морала да прихвати тзв. бечку историјску школу, по којој су Срби наводни дошљаци на ове просторе тек у 7. веку н. е. Овим усменим договором и Тајном конвенцијом је почео „рат за српску историју“, који и даље траје.

После 140 година од потписивања Тајне конвенције, Србији и Србима се и даље негира право на историјску, националну, језичку и државну постојаност северно од Саве и Дунава, западно од Дрине, али и јужно од К. Митровице, са тежњом да се избрише сваки траг српског идентитета и живљења на овим просторима.

Слободан

Ако ти показујем прстом Месец, гледај, брате, у Месец, а не у прст!

Вајбер заједници

НЕКА БУДЕ СВЕТЛОСТ:

Из историје су нам хазарски Орци и Турци одстранили и Јеленине очи и Душанове уши. Црвене бригаде су преусмериле Србију, на Божјој раскрсници, ка провалији, да не би вечито нервирала ђавола.

Ако се делови српског свештенства и даље буду бавили самообманом, уместо самоодбраном, претвориће СПЦ у ПСЦ, Српску Православну Цркву у Полупразну Српску Цркву, а такво пражњење цркве аутоматски пуни коцкарницу преко пута. Закон спојених судова за Србе важи и кад судови нису спојени. Комунизам нам је Пјатниковим пластичним картама подметнуо покер са четири краља уместо флеш ројала. Богу хвала! Срећом и над празном врећом има среће кад те карта неће. Има далеко више непродатих Срба у магацинима широм земље, него пописаних у Отписанима. Има и много више оних Срба, који и не знају да су срећни, јер су сиромашни, покрадени, преварени, напуштени, запуштени, са само једним и то левим пробушеним опанком и једном четкицом за зубе за целу фамилију. У мојој су некада у заједничко прање зуба били укључени сви, осим бабе, јер зубе нисмо могли да јој нађемо откако је ујела нашег комшију за краву. Али, шта је ту је. Преци су наши свеци. Ништа светије и веселије, него бити срећно сиромашан у својој богатој земљи. Такви смо, какви смо, благо обдарени, благо ударени, а још смо и наследници једине лозе у свету од које се не прави ракија.

На питање да ли сте срећни, један новинар је изговорио суштинску Божју реченицу – „НЕ МОГУ ДА БУДЕМ СРЕЋАН, АКО ЉУДИ ОКО МЕНЕ НИСУ СРЕЋНИ !“

И у томе је сва животна философија.

Црква, ипак, од почетка профитира на уверењима, а не на вери, па не мош проћи до Бога од значајних типова и црквених џипова. Српска држава иде и корак даље, претварајући такву црквено – државну маску у шалтерску даску испред чваркољубиве државне службенице плаве косе, која секиром брије тамне бркове. Не мош је померити одатле ни помоћу тамјана. Ту можете купити свећу у сувом цвећу, масонску мистрију или пластифициране делове историје без праисторије. А ствари су тако једноставне. Бог је дозволио да га Србин створи према свом обличју и карактеру. Није се бунио, није се збунио. Срби су познати као народ старији од њега. Библијску реченицу Нека буде светлост неко је први урликнуо на српском. То знам сигурно. Лајковао сам на Нету. И Бог се изненадио. Ипак, схватио је и он на време да је светлост добра и ускликнуо с љубављу – свака част Србине! Дај ребро да ти направим Адама. Тако пише у Библији, а то ми је потврдио и комшија Србенда, са крстачом око врата, великом, као да ју је скинуо неком са гроба, а не купио у цркви и то на својој посној крсној слави, док је секао посну свињску главу и то пре него што је отишао да сече главе црнцима по Уганди, у оквиру мировног споразума УН о престанку сечења глава црнаца у Руанди. Бог зато само ћути, нит’ да се смеје, нити да плаче и гледа како се прадавни Срби све брже селе из црквених порти на огласне парте.

Због таквих ствари сам и написао све своје текстове. Нису се тицали ни геополитике, ни хомоеротике, ни нације, ни вакцинације… Само сам додирнуо оног до себе да видим да ли је грешком заспао поред алигатора, уместо поред радијатора.

Бесконачно време прави бесконачни круг, али је суд за сваког посебно, иако су нам и ту свима судови спојени. Сви смо, уосталом, бесмртни и сви смо генетски богови, али ће само неки ући у оправдану бесмртност без брисања.

Од петка, 11. новембра препустићу своје место суперадминистратора групе другоме. Завршавам са писањем текстова и излазим из мрежа. Рекао сам скоро све што сам имао да кажем. Често сам претеривао, још чешће грешио, али се надам да сам покренуо бар десетак људи да размишљају на другачији начин. Они ће то исто да ураде за следећих десет… До Голготе има још много степеница. Неке воде назад, ка врху, неке напред, ка дну. Силажење је много лакше од размишљања. Због тога сам и био ту. Нисам писац, нити имам таленат за писање. Моји текстови су само за једнократну употребу. Они су делић танке, почетне подлоге за свеопшти аутопут који на почетку краја стиже и одлази у два супротна и потпуно иста правца. Знам да је контрадикторно и неразумљиво, али, биће схваћено тачно како треба. Паметна смо ми нација и још боља креација. Бог није погрешио. Захваљујем се и њему што смо га оставили кад му је било најтеже и свим члановима наше заједнице које сам оставио кад ми је било најлакше. Такође изражавам јавно захвалност и изузетно способним суперадминистраторима групе Нека буде светлост Драгани Смиљковић, Тањи Четири Листа Детелине, Драгани Јеремић, Срђану Аргусу, Томету Лазаровском, Петру Само Петру.

И за сам крај бескрајна Будина реченица, коју сам мало преправио, баш као и ђаво Библију, али, неће да смета, јер промене су Божји процес, ма какве биле.

Дакле, Будимир, Буда, Сидарта: „Ако ти показујем прстом Месец, гледај, брате, у Месец, а не у прст!“

Био је ово мој ПОСЛЕДЊИ текст. Неће их више бити. Срећом.

Васко Васовић

Бог нам неће бити од помоћи. Само нас гледа…

Сви подаци у овом тексту су, на жалост, тачни и неће се свидети никоме. Нису ни мени, али, тако је како је… Већина се неће сложити, многи ће се изнервирати, многи негирати и то је сасвим у реду, јер је рушење или само покушај рушења вишевековних погрешних и злонамерних митова изузетно непријатан и опасан процес. Овај текст нам неће помоћи да променимо историју, али ће бити од користи да променимо неке друге важне ствари, надам се на боље. Ко мисли да ће текстом бити повређен, увређен или угрожен, можда му је боље да даље не чита. Нисам без везе употребио упозорење и апсолутно ми није потребно да се поверује ни у једну доле написану реч. На жалост или на срећу, негирање, неприхватање или љутња, неће променити ништа. Записано је одавно у добро сакривеном колективном сећању. Сада је време да се оно открије, па шта буде. Нека буде светлост, волео бих…

Александар Карађорђевић, регент, био је љубавник хрватског вајара и ватиканског апостола Ивана Мештровића. У то време тетовирање племства било је у моди, али је југословенски геј регент имао истетовираног једноглавог пруског орла преко целих груди. Пруског, не српског. Лојалан Аустроугарској и Хрватској, не Србији. Глобалисти су уклањањем просрпске породице Обреновић довели на власт среброљубиве и послушне, али неспособне Карађорђевиће.

Исто су урадили и проруској породици Романов, доводећи глобализам, сатанизам и хомосексуализам у Русију преко Лењина и Стаљина. Западни Украјинац Броз био је, такође, пруски ђак, баш као и златољубиви Вук Стефановић Караџић. Ватикан је покушао да разбије правоверје директним ударима на православље и то помоћу својих антисрпских следбеника. Преко осмишљено покрштеног римокатолика Стефана Немање, да би га таквог Срби лакше прихватили и његовог сина Растка, убацили су Митрине ритуале и на Свету гору и у православље, сузивши тако универзалну и глобалну, прасербанску идеју на уско и локално Светосавље. При томе српски владар Стефан Немања, не само да није био искрено правоверан, осносно православан, већ није имао ни српско име. Стефан или Стефанос је грчко име и на грчком значи овенчан или крунисан. Покрстио се у цркви Светог Петра и Павла у Расу и то, намерно у цркви која је носила имена двојице од шест апостола, који су били главни идеолози издаје Исуса Христа у Јерусалиму. Храм на Врачару је и архитектонски и симболички и терминолошки римокатолички објекат. Сам назив храм, а не црква, висина звоника, прекићеност златом и мегаломанијом, уз католичке музичке звончиће изливене у католичкој ливници у Инсбруку, указују на комунистичку, сатанистичку интервенцију у симболици српског религиозног објекта. Наравно да су испред таквог храма црвено – црни сатанисти, глобалисти, подигли споменик другом српском крвнику и психопати Карађорђу Петровићу, човеку који је волео да убија из хира и који је сам убио и сопственог оца Петра и лично обесио рођеног брата Маринка. О другим српским жртвама његове зле нарави да и не говорим. Интересантно је да сатанистички, радикални комунизам у школе и кроз споменике, широм Србије, гура и дан данас и негује искључиво култ Растка Немањића, Стефана Немање, Карађорђа Петровића, краља Петра и Краља Александра. Нигде цара Душана, Вука Бранковића, Ђурађа и претходних српских и искључиво просрпски оријентисаних владара. Тиме нам се не само мењају традиција, језик и обичаји, већ нам се и драстично скраћује историја.

Већина досадашњих православних Патријарха у свету склони су љубљењу руке Папи. Скоро сви, па замало и српски. Да није било деспота Ђурађа Бранковића, Срби би данас били ватикански коњушари. Руси такође. Коњушари без коња и паса чувара, јер су Липицанере преузели Хрвати, заједно да српским пашњацима, а Турци побили, замало, све српске Божје псе Силване. Бог нам неће бити од помоћи. Само нас гледа…

Васко Васовић

Да није било деспота Ђурађа Бранковића, Срби би данас били ватикански коњушари

Александар Карађорђевић, регент, био је љубавник хрватског вајара и ватиканског апостола Ивана Мештровића. У то време тетовирање племства било је у моди, али је југословенски геј регент имао истетовираног једноглавог пруског орла преко целих груди. Пруског, не српског. Лојалан Аустроугарској и Хрватској, не Србији. Глобалисти су уклањањем просрпске породице Обреновић довели на власт среброљубиве и послушне, али неспособне Карађорђевиће.

Исто су исто урадили и проруској породици Романов, доводећи глобализам, сатанизам и хомосексуализам у Русију преко Лењина и Стаљина. Западни Украјинац Броз био је, такође, пруски ђак, баш као и златољубиви Вук Стефановић Караџић. Ватикан је покушао да разбије правоверје директним ударима на православље и то помоћу својих антисрпских следбеника. Преко католика Стефана Немање и Растка Немањића, убацили су Митрине ритуале и на Свету гору и у православље, сузивши тако универзалну, глобалну идеју на уско и локално Светосавље. Интересантно је да комунизам у школе и кроз споменике убацује и дан данас негује култ искључиво Растка Немањића, његовог оца и Карађорђа Петровића. Нигде нема цара Душана, Вука Бранковића и претходних српских владара. Тиме нам се не само мења традиција, језик и обичаји, већ нам се и драстично скраћује историја. Већина досадашњих православних Патријарха у свету били су склони љубљењу руке Папи. Скоро сви, па замало и српски. Да није било деспота Ђурађа Бранковића, Срби би данас били ватикански коњушари. Руси такође. И то коњушари без коња. Липицанере су узели Хрвати. Турци су побили псе.

ЕА

Pretvaranje Političkog servisa u Javni servis

Iz jednog od intervjua Vaska Vasovića povodom kandidature za generalnog direktora RTS-A:

„Ne samo da bih RTS – u, kao Javnom servisu, posle 70 godina postojanja, vratio suštinu i od Političkog servisa napravio Javni i tačno onakav kakav i treba da bude, već bih i većinu novinara i zaposlenih u RTS – u oslobodio i nagomilanog straha i autocenzure. A takva konverzija jednog nakaradnog antisistema u sistem koji služi zajednici, a ne isključivo pojedincima, počistila bi kao Božja metla strahove i frustracije svih novinara u svim medijima u Srbiji. Domino efekat koji bi time nastao zbrisao bi i diletantizam i antagonizam u celoj zemlji. Suštinska promena RTS – a promenila bi apsolutno sve u Srbiji. Apsolutno sve. Zato je i tako branjen. Moje kolege, sa kojima radim već skoro 40 godina, znaju sve o svakom. Zbog toga su mi i dali tako masovnu podršku. Konverzija političke manipulacije u zajedničku korist promenila bi Srbiju na bolje u svim segmentima i to za 24 sata. Stoprocentno sam siguran u to. Ali, to zna i ona druga, antisrpska strana.

Vidim da mnoge građane više zanima način na koji bih ukinuo TV pretplatu. Naravno da postoji izuzetno efikasan i krajnje jednostavan sistem da se to uradi, a da državu ne košta ništa. Na žalost, onaj ko odlučuje o tome ili to ne zna da uradi ili zna, pa neće. U oba slučaja nije dobro. I još nešto, naizgled beznačajno. Ne bih pustio ni jednu reklamu na kanale RTS – a, koja građanima ne persira ili im se obraća sa TI. Zabrana takve vrste uličnog, komunikativnog primitivizma, lažne familijarnosti, nedostatka vaspitanja i kulture obraćanja, dovela bi u red i mnoge druge stvari. Da bi loš antisistem postao dobar sistem mora da nauči da poštuje pojedinca. Mora da nauči da se i detetu obraća sa VI, jer će se to dete jednog dana tako obraćati i njemu. I ta vrsta kulture će porušiti i ono debelo staklo na šalteru iza koga sedi nepristojna i neprijatna šalteruša. Time se postižu dve stvari. Nećete više morati da se saginjete zbog rupe u staklu i šalteruši će se izbrisati taj opterećujući naziv, jer će se pretvoriti u službenicu koja služi i koja je plaćena da služi, a ne da se mršti. Ali, sadašnjem rukovodstvu RTS – a, legalan mandat traje do 2026. godine. Dotle, ko živ, ko Agroživ…“

КАО ШТО СМО МИ

Кључна цивилизацијска и историјска реченица коју је изговорио сам Бог, којом намерно потврђује постојање више божанских особа. Реченицом

„.. КАО ШТО СМО МИ…“ Творац указује на постојање ТРИ Бога „задужена“ за нас. Потврђује и чињенице које сам пренео директно из његовог, сада заувек склоњеног, оригиналног Творчевог Јевањђеља, да је Свето Тројство јединство Светлосне Тројице. Оца, Сина и Светога Духа. Творац – Отац и Мајка истовремено, Луцифер – Син и Ћерка истовремено и Исус, Свети Дух, са мушком одредницом, само у кратком временском ограничењу, када га је Творац материјализовао као Богочовека, од нулте до 33. године. Уз Исуса је послао и своје оригинално Јеванђеље, сербанску Књигу знања добра и зла. То знање, из Очеве књиге, Исус је, у почетку преносио сам, а касније и уз помоћ својих преносника – апостола, не ученика. На жалост, од 12 апостола шесторица су га издала. Главни идеолог издаје није био Јуда, већ сасвим други дволични апостол, не случајно и са два имена.

Васко Васовић

Imam bayildi

Знам да делови мојих текстова све више утичу на људе не само у региону Србије и око ње, већ и у целом свету. Наших људи има буквално у свакој постојећој држави и они комуницирају са матицом. Зато се текстови које пишем преносе са краја на крај света у овом облику, ћирилицом или преведени на неколико светских језика. Моји пријатељи преводе текстове на 6 језика, за толико знам. Текстови се прате, јер је приступ наше заједнице Нека буде светлост, светској историји и цивилизацији, сасвим другачији од свега до сада и људима широм света је то занимљиво. Износимо податке који, заиста, до сада ни на који начин нису могли бити доведени у везу. Неком су забавни, неком нису, али, утичу полако и на једне и на друге. Врло мало, али сасвим довољно. Ја сам апсолутно небитна личност у свему томе. Моји текстови су за једнократну употребу и потпуно су маргинални. Нисам писац, па не могу да будем ни лош писац. Али, информације и чињенице које стоје у тим текстовима претумбаће и светску заједницу. Полако, али сигурно. „Уби ме прејака реч“ – антологијска реченица Бранка Миљковића, потврђује да је реч јача од метка. Гаврило Принцип је, опет, показао да један мали покрет, само једног, малог српског прста на обарачу, у право време и на правом месту, може да покрене и да преокрене све светске догађаје. Изношењем већине чињеница, које се битно косе са устаљеним, роботизованим и крајње нелогичним догмама, гурнуо сам, на жалост, прст у око свим религијама и верским заједницама, осим исламских. Њих не дирам да не бих прошао као Салман Ружди. Срећом, заборавиће се врло брзо моје име и моје текстове ће прекрити нови снегови, рузмарин и шаш, али ће светлост из ове групе почети да се шири кроз Богојављенску ноћ и ту нема погрешке. Већ је почело…. И још нешто, интересантно за нас Србе, јер смо имали вишевековне чврсте везе са браћом Турцима. Сигуран сам да и ово врло мало Срба зна. Један од главних турских, традиционалних, специјалитета, који се јео и у Србији под турском окупацијом, је јело од плавог патлиџана које се зове – ИМАМ СЕ ОНЕСВЕСТИО (Imam bayildi ).

И сад, кад би ме неко питао зашто сам написао ово о патлиџану и одакле сад турски Имам, појма српског немам. Излетело ми… А тачно је, што је најгоре, баш као и све остало у овим текстовима.

Васко Васовић

Силван vs Шиба Ину

Претпостављам да већина људи у Србији ово не зна, а штета је да не зна.

Силван змај – најбољи пас чувар и најстарија раса паса на свету. Такозвани Божји пас. Турци су током 500 година покушавали да га истребе и да угасе расу. Због српског пса Силвана змаја Илон Маск је изабрао јапанску сатанистичку расу паса Шиба Ину. Нордијско име Масковог пса Флоки делује умиљато и безазлено, али му скривена симболика није таква. Између српског Силвана змаја и јапанског Шиба Инуа стоји… Па, добро… Мало човек треба и да се помучи да дође до одговора који га занимају.

Ако га занимају, свакако…

Васко Васовић

Глобализам поново повампирује антисемитизам широм света

Изузетно је опасан наратив који се смишљено шири мрежама и који семитске Јевреје поново означава главним кривцима за све лоше што се дешава у свету. Семитске Јевреје поново називају понижавајуће Јешама или погрдно Жидовима. Не само да је употреба такве терминологије ружна, већ је и изузетно иритантна, јер подржава фашистичку идеологију и матрицу којом су глобалисти, који глуме Јевреје, а прави Јевреји, практично и нису, спровели Холокауст и свеопшти геноцид над семитским Јеврејима, правоверним Србима, семитским Арапима и индијским Ромима. Иста матрица која је елиминисала милионе семитских Јевреја широм света, употребљена је и за вишевековну елиминацију неколико милиона Срба и Рома. И Први и Други светски рат плански су организовани на основу директних глобалистичких договора у којима су учествовали хазарски представници свих страна. Већ сам написао да постоји драстична разлика између семитских и хазарских Јевреја. Хазари су Турци (турска или туркијска племена), који су насилно постали Јевреји крајем 7. века. Дакле, хазарски „Јевреји“ су Ротшилд, Рокфелер, Сорош, Броз, Кисинџер, Бжежински, Лењин, Стаљин, Јељцин, Путин, Хитлер, Пашић, Маск, Цукерберг, Гејтс, Спилберг, Кох, Варбург, Марс, Морган… Они су наследници турских, азијатских племена, насилно пребачених у рабински јудаизам у Хазарском каганату и немају никаквог додира са праочевима Семом и Јаковом. Постојбина им је била територија између северног Кавказа, источне Украјине, Дона, Дњепра, Волге и Каспијског језера, а не из области Ханана, Средоземног мора и реке Јордан. Хазарски Јевреји су настали насилном интервенцијом хазарског Кагана Максимина антиХриста, тек 699. године. Немају осећај ни националне, ни верске припадности, јер им је Хазарски Каганат, као држава нестао и уништен пре хиљаду година. Они који су преживели удар паганске војске из Старе Русије разбежали су се у неколико праваца по свету, стопили се са староседеоцима и домицилним племенима и углавном претопили у себе семитске јеврејске обичаје, јеврејска имена, подвукли се и сакрили под семитску јеврејску историју и традицију и представљају се, наравно, као припадници семитске јеврејске заједнице. И они себе називају Ашкеназима (на хебрејском Јевреји Немци), Сефардима (Јевреји Шпанци), Мизрахима, Белим и Црним…. А они то нису. Као ни главни антијеврејски антиХрист Мојсије, кога су глобалисти и подметнули у светску историју. Хазарски Јевреји раде на уништењу семитских Јевреја и свега што је везано, не само за њихово идентитетско, већ и национално питање. Глобализам поново повампирује антисемитизам широм света, спремајући светску популацију за нове сукобе и свако онај ко свесно или несвесно напада семитске Јевреје осигурава подршку хазарском сатанизму и ради истовремено и против себе, своје породице и своје нације. Хазарски Јевреји ће сигурно да униште Израел као нацију. У то нема сумње. Зато је, између осталих, хазарски Јевреј Нафтали Бенет и доведен. Уништиће и Русију, што Путин већ и ради, уништиће и Америку, што екипа око Бајдена такође увелико чини. Немачка је пред провалијом, Италија такође, Грчка пред колапсом, Шпанија, Британија… Хазарски Јевреј Хитлер замало је уништио немачку нацију, без обзира што су они после њега успели да је опораве. За кратко. Недавним неутралисањем Жаира Болсонара и Бразил ће врло брзо отићи на добош. Хаити је изгубљен убиством Моизеа, Либија разбијена убијањем Гадафија, Ирак не постоји без Хусеина, Либан је, намерном експлозијом у Бејруту остао, практично, без Мишела Ауна. Танзанија је сломљена уклањањем Магуфулија, Бурунди Нкурунзизеа, Зимбабве уклањањем Мугабеа, Сри Ланка одласком Чандрике Кумаратунге… Листа насилно уклоњених председника држава који су се отворено супротставили хазарском сатанизму и који су подржавали националну идеју, предугачка је. Кенеди, Чавез, Чаушеску, Качински, Арбенц, Торијос, Моро, Абе, Норијега… Глобализму је остало још само да неутралише неколико кључних играча и Велики ресет новог светског поретка моћи ће да уђе у своју завршну фазу. Остали су још Трамп, Орбан, Лукашенко, Мадуро, Обрадор и Ортега. Постоји још десетак личности у врху исто толико држава, које покушавају да се одупру глобализму, али, велико је питање да ли ће издржати да остану доследни у свом антиглобализму и заштити своје нације. У нама најближе антиглобалисте рачунам, за сада, врх хрватског руководства, македонског, румунског и свидело се то неком или не и српског. Вучић покушава да се извуче из свега тога, али, сумњам да ће му тако одвојеном од нације, батргање у живом блату бити од помоћи да не потоне. Не би ми сметало, али, одосмо и ми за њим. Без праве и професионалне, а не дилетантске и што је још горе, полтронске и подилазеће „помоћи“ РТС – а, неће ништа моћи да уради. И Јуда и Свети Петар су на сличан начин подилазили Исусу, све док није одјекнуо звук првог ексера кроз Исусову руку.

Васко Васовић

Дигитални новац за псе

https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/dodzkoin-i-efekat-ilona-maska/

У неколико текстова у којима сам споменуо Илона Маска, као главног глобалног играча данашњице, објавио сам и назив његове виртуелне, електронске валуте коју је Маск назвао Догкоин или ДогЕкоин. Наводно штосна Маскова варијанта, али, само наизглед.

Дог – е – коин, терминолошки прецизно, представља „псећи електронски новац“, односно „дигитални новац за псе“. Овакав назив није изабран случајно. Маск, који перфектно прати лојални симболизам, није ни крио да је назив будућој и јединој светској валути, дигиталном Догекоину, дао у част свога пса Шиба Инуа, Флокија, који такође носи језиву јапанско – нордијску симболику. Она тачно показује како глобалисти доживљавају „обичног“ човека, као и то како ћемо сви ми „обични“ припадници ниже расе, бити третирани, чим глобализам направи Велики армагедонски заокрет, назван Велики ресет. Израз Догекоин, уз искривљен и непрецизан изговор доџкоин, један је од главних назива који су у оптицају за универзалну светску дигиталну валуту, која ће бити уведена одмах по укидању папирног и кованог новца. То ће се десити преко ноћи, истог момента када Ротшилди и Рокфелери прогласе општи банкрот америчких Федералних резерви. Догодиће се сигурно и то много брже него што чувени амерички економиста Нуријел Рубини, познатији као „Доктор Пропаст“ предвиђа. Новоизмишљени израз „Ефекат Илона Маска“, није ништа друго, него замена за комбиновано психолошко стање, давно обрађено у психологији и као „Луциферов ефекат“ и као „Исус – Лазаров синдром.“

Глобализам и јесте свет илузија заснован на жестоким и перфектно осмишљеним менталним исклизнућима.

Савршен злочин је онај злочин за који нико и не зна да је извршен. Власник „Тесла моторса“ превидео је само једну ствар да би му глобални ментални геноцид, као већ покренути злочин против човечности, који спроводи заједно са Ротшилдима, био и савршен. Иако располажу већином Теслиног украденог знања заборавили су најважније – Теслино порекло.

Васко Васовић

%d bloggers like this: