PASSWORD: Нека буде што бити не може

Каменград. Споменици великанима мога национа, много је постављених, многи ће  тек бити постављени. Венац умова који ће изнутра топити тај камен оном истом снагом којом су топили  неотопиво док су били живи, у своје време, а нарочито, накнадном “памећу “мислећег дела национа,  топили исто то,  post mortem. Споља се ништа неће видети.

Моја лична умна метафизичка доминанта и луча водиља су четворица светских над-умова који су некако обликовали овај свет, мада га нису створили. Када год треба да их набројим – сваки ми је под бр. 1, дакле, сваки ми је први, иако их је  4. То су: Тесла, Леонардо (не Дикаприо, Да Винчи је), Његош и Шекспир. Труст универзумских мозгова који је овај свет учинио Овим Светом, по мом скромном мишљењу.

Сваки од њих је био велеум, атрактиван, јер је био другачији, онима код којих  је ишао по помоћ, подршку, било шта честито, што је требало његовима или њему лично, за неки добробитан циљ… И сваки је тај за  своје време био ексцентрик, не зна се чија ексцентрика је била већа. Не бих да набрајам ни њихове циљеве ни ексцентричности, јер су историчари урадили све што је требало… за сваког понаособ написане су тоне рукописа и томови биографија и аналитика.

Национи којима припадају су, редом, различити, историјски, културолошки и свакојако набијени које-чиме, на начин да овој четворки  није било битно колико су испреплетани међусобно или колико су удаљени историјским временом и простором… него разним социо-економско-идеолошко – историјским матрицама.

Али једна матрица, анализирана од стотина, или хиљада умова до сада, јесте заиста посебна.

Јер је произвела ових 6 речи, овај password:

Нека буде што бити не може.“

Шта да буде? Шта не може да буде?

Мој национ је дебело искусио овај password. И данас га  “куса“. Колективно. Појединачно. Колико је тај password заразан јер симболише немогуће а изводиво  – види се и у окружењу. Рођен, тај password, у једном крајње специфичном историјском тренутку у једном делу мога национа, настао је из његове потребе  да се тим password-ом заогрне. Да издржи неиздрживо и тако постигне циљ – опстанак. Пре тога нешто слично, али само слично, и много конкретније мерено, догодило се миленијум ипо раније, у бици код Термопила.

Passwword, дакле, уско специјализован за једно конкретно време и врло конкретну ситуацију, постаде мантра једног национа, како његовог физичког бића тако и метафизичког бића.  И о јаду забави национ, од вјеки вјекова, до вјеки вјекова. И то траје.

Пример, ужасан: водиш један национ; упорно се тучеш са јачим/ горим/бољим… уместо да га надмудриш, ако ниси јачи/гори/бољи. Ове категорије јесу субјективне, али нема  право  субјективност поједин(а)ца  да доведе целу нацију до пропасти! Не, тек онда, неиспуњеног циља, потучен до ногу, директно или индиректно, настављаш са субјективизмом даље, а деструирао си један национ! У национ, post festum, уграђујеш погрешне матрице у које он упада јер ти је раније веровао. Уместо да се склониш. Као што се самураји склањају јер су часни и одговорни: “Погрешио сам – склањам се, грешка је таква да се склањам и са овог света…“.  Што и та матрица не пије воду ? Бар је морална! Него буде што заиста  бити не може, ако је здраве памети: настављаш бесомучно јахање по онима које си већ уништио…којих више нема.

Пример, ужаснији: спајаш неспојиво упорно се питајући шта не “штима“ у томе: из баба и жаба покушаваш полуписменом пуку да наметнеш будућност која му уопште не треба у том формату. Нудиш му оно што ти мислиш да му треба потпуно игноришући шта јесте његово биће, шта је том бићу потребно. И још се чудиш да не “штима“? Пук јесте полуписмен, али он има непогрешиве инстикте који му говоре да му смешташ нешто ненормално и нечасно што ће га још више уназадити. Јер, и ту где је сад – никако да ишчупа ноге из блата, да себе уреди, да се сагледа. И, одлично осећа, зна, да ти за то смештање имаш огромну лову. Коју си зарадио продајом њега, пука.

Teslina ruka

Пример, застрашујући: земља ти крцата гангстерајем од врха до дна, поштених је у траговима, а ти глумиш лудило успешне земље са, најзад, први пут у скоријој историји постигнутим циљем…. Којој историји? Оној што је уназад две деценије избрисала сву историју пристајањем на све тадашње и садашње свињарије? Који циљ?  Да постојеће зло избришеш новим? Да гангстерај буде амнестиран утапањем у архи-гангстерај у који историјски срљаш и “историјски“ сурваваш цео свој национ?

Дакле, толико тога да (се  з)буде што бити не може, јер је узајамно неспојиво, а на овако малом физичком и метафизичком простору,  заиста бити не може. Иоле здрава памет збори да се тих збивања онога што бити не може толико  нагомилало да ће  password морати да остане тамо где и треба: у свом времену.

А ово време нека смисли свој сопствени password. Уколико није заборавило да мисли.

ZBOGOM, DIVA

RUŽICA NACIONALE

Hvala Vam što ste nam pokazali šta sve jesmo… I šta sve nismo…,  Diva.

%d bloggers like this: