Д Е М О К Р А Т И Ј А

Прође и овај 15. Септембар, од 2007. године Међународни дан демократије. Појам демократија означава облик власти у којем све одлуке неке државе доноси, директно или индиректно,већина њених грађана кроз поштене изборе. Кад су ти услови испуњени, власт се може описати као демократска. То вреди за разне системе управљања, јер се ти појмови могу комбиновати и с другим врстама власти. У слободном преводу са грчког језика, језика античке државе у којој је демократија настала, ова реч значи владавина народа. Сврха демократије је да спречи концентрацију моћи у рукама појединца или групе која влада над целокупном популацијом.

Али,  начин како се формира демократско друштво управо демантује овај постулат. Јер,  на изборима већина бира мањину уступајући јој, гласањем, право да влада у њено име и за њен рачун. И ту настаје кључ за демистификовање демократије као најбољег облика власти. Време у којем живимо то доказује буквално на сваком кораку и у сваком сегменту људског живљења. Сведоци смо да нечасно и непоштено светом влада мањина – владари из сенке који системом капиларних судова своје, углавном мрачне науме, за већину светске популације прилично погубне, преносе до најмањих људских заједница.  Мрак тих наума огледа се у томе да нико у бирајућој већини данас нигде није задовољан изабраном мањином. Част изузецима, земљама где се ова чињеница и те како уважава е да би се сачувала стабилност државе и будућност њених грађана. Ти грађани су, у суштини, народ – нација. Упркос глобализацији чији је циљ да се разлике избришу на начине за које се често не бирају средства, паметне  државе и те како мудро чувају свој демократски поредак миксујући их са иновацијама које су проистекле из система проказиваних у прошлости (пример: већина скандинавских земаља).

World in chainsУстав који ограничава моћ владе и штити многа грађанска права, опште право гласа које свим грађанима гарантује то право без обзира на расу, пол или имовинско стање, слобода говора, слобода медија и приступ недржавним изворима информација, слобода окупљања, једнакост пред законом и право на суђење према закону,  право на приватно власништво и приватност, образовање које грађане упућује у њихова права и грађанске обавезе, широко и дубоко утемељено грађанско друштво, независно судство, систем међусобног надзора међу гранама власти… све овде набројано сувише добро звучи. 

А да ли је  логично да нам то било ко дâ, онако, од срца, само зато што поштује наша права? И воли нас? И брине о нама?

Зашто би то радио ако тиме себи ограничава права и слободе које добија у пакету са влашћу? Још увек заједница људи на Земљи није толико савршена да, кад појединца, појединце, изборима пустимо у моћ – та моћ произведе општу добробит.

Опет – част изузетцима, наравно.

Тема овог текста јесу простори где је демократија облик власти. Нећемо их набрајати, знамо који су и где су. Али захваљујући глобалном информисању, демократском интернету – недавно доказаном као највећем контролору ума у име демократије, бар можемо видети како је у/на тим просторима: мањина смишља све више начина да “води рачуна“ о већини , а то има чиме да финансира – код ње су моћ и средства. Зашто? Због тога што већина лагано види да је савремена демократија као облик власти – превара. Чак, у тзв. најдемократскијим земљама и постоје највеће системске преваре и све што су основни постулати наведени пре два пасуса је, у ствари, када се мало анализира, потпуно супротно. Једна од превара јесте и то да је демократија најбољи систем власти. Напротив, има бољих. О њима други пут. Мала напомена која од старта показује несавршеност овог облика власти: изворна, атинска демократија,  није подразумевала право гласа ни за петину свог тадашњег становништва, према историчарима – тек за неких 16% (извор: Википедија).

Сан сваког демократског друштва је да буде друштво богатих грађана. Но, откуд би нам то дâли, свима? Њима, мањини,  мора остати највише. Зато се друштво дели у слојеве, виши, средњи, нижи, са нијансама и поднијансама. Али јесте чињеница да само ако имамо добру материјалну подлогу за живот, онда смо, уствари, за њега спремни и способни. Јесте то још једна превара либералне демократије, али тако је како је. Још је дуго времена потребно да се схвати да је најбитнији принцип имати довољно за све, за свакога. Они ће све учинити да до тог схватања тешко дође. Мораће, у том случају, да откину од себе. А то “неће да може“.

Има много модела да будемо богати, тј. материјално релевантни како бисмо, уједно, преживели демократију као облик власти над нама. Док не створимо онај прави модел – да сви имамо довољно. Симпатична шема кружи демократским интернетом о томе како то постићи са само две краве. Праве краве. Примери су и из демократских и из недемократских облика власти, са свих страна света, осим са југа. Мада и тамо има крава…и демократије.

Ево како то изгледа:

Комунизам:имаш две краве, држава ти узме обе краве и да ти мало млека.

Социјализам: имаш две краве – једну даш комшији.

Фашизам:имаш две краве, држава ти узме обе и прода ти мало млека.

Нацизам:имаш две краве,држава ти узме обе и стреља те.

Бирократија: имаш две краве,  влада ти узме обе, једну стреља, другу помузе и баци млеко.

Традиционални капитализам: имаш две краве. Продаш једну и купиш бика. Стадо  се множи и расту ти приходи. Продаш све то и одеш у пензију са великим приходом.

Амерички корпорационизам: имаш две краве. Продаш једну а другу тераш да производи млеко као 4 друге. Касније запослиш експерта да утврди зашто је крава цркла.

Француски корпорационизам: имаш две краве. Ступиш у штрајк зато што немаш 3 краве.

Јапански корпорационизам: имаш две краве. Редизајнираш их да буду 1/10 обичне краве али да дају 20 пута више млека. Онда направиш паметан цртаћ, назовеш га Кравамон и рекламираш краве по целом свету.

Немачки корпорационизам: имаш две краве. Подесиш их да живе 100 година, једу једном месечно и саме себе музу.

Британски корпорационизам: имаш две краве. Обе су луде.

Италијански корпорационизам: имаш две краве. Али не знаш где су. Одеш на паузу, на ручак.

Руски корпорационизам: имаш две краве. Пребројиш и схватиш да их има 5. Опет пребројиш и схватиш да их је 5. Поново бројиш и схватиш да их има 42. Још једном бројиш и схватиш да их је 2. Престанеш бројати и отвориш нову боцу вотке.

Кинески корпорационизам: имаш две краве. Запослиш 300 људи да их музу. Тврдиш да је запосленост 100% и да је висок принос млека, и онда ухапсиш новинара који је објавио бројке.

Индијски корпорационизам: имаш две краве. Обожаваш их док не цркну.

Хрватски корпорационизам: имаш две краве. Држава ти их одузме јер су њено власништво, а тебе пензионише. Краве препусти тајкуну, он једну прода држави за пензиони фонд а једну странцу од којег купујеш робу. Тајкун заврши на Хавајима а ти на катану народне кухиње.

Српски корпорационизам: имаш две краве. Држава прода твоје краве. Тебе прогласи технолошким вишком.

Наравоученије: купимо краве док их још има на тржишту. И почнимо свој бизнис. Можемо да бирамо модел.

У демократији је све могуће. И оно што је немогуће. Да имамо једно мôре права, исто толико мôре обавеза али немамо слобода ни изблиза ни  на претек, да смо имућни онолико да живимо пристојно а живимо врло непристојно, да бирамо у свему оно што је по нашој мери а онда испада да угрожавамо свакога…

Еееех, та демократија…

 


Advertisements

СВАЊИВА, А ПРЕД ЗОРУ ЈЕ НАЈХЛАДНИЈЕ… или : ’’10 ЗНАКОВА ДА ГЛОБАЛНА ЕЛИТА ГУБИ КОНТРОЛУ’’

По мишљењу оних који  м и с л е  да ме добро познају (небитно, уосталом…) – особа сам превише опседнута НСП-ом, антиглобализацијом… а све да би се повратила права (са)знања и вредности које универзално красе Људску Врсту и служе јој… По сопственом мишљењу о себи – нисам опседнута горе-наведеним, већ незадовољна што треба да не видим(о) оно што видим(о)…

А ви? Јесте ли ви незадовољни што сте глобална нано-честица, остављена сама себи, поједена од горих од вас, далеко од бољих од вас…

Зачудо, налетим на овај текстић, усудим се да га преведем, уз сав ужас страха да ми неко нешто спочитне; дајем, као извор, и линкић за оригинал, и на мој начин преведен текст, ево,  –  објављујем.

Зашто?

Зато што све што у овом тексту пише  п р е п о з н а ј е м   у  ЛЗСКНД – Лепој Земљи Србији Која Нема Државу, дакле, на мало већем узорку од нано-појединца, а тако минорном у односу на Куглу.

Превод посвећујем српској  е л и т и. Свака сличност са истом – искључена, како моја лична,  тако и у деловима превода који се на ЛЗСКНД (још увек) не односе.

Знам да ми Activist Post ово ништа не би замерио. Питала. Одговорили. И онако их интересује што већа читаност.

 Дакле:

 “ 10 ЗНАКОВА ДА ГЛОБАЛНА ЕЛИТА ГУБИ КОНТРОЛУ

Карма долази за светску елиту у великом стилу . Са  ратним плановима за Сирију , појављују се знаци да се владавина те елите над човечанством рапидно смањује .

Током последње деценије глобална елита је пред  слабом шансом  да консолидује власт над светом . Увек  је  то био њихов план,  као неких злих негативца у стрипу , али након 11. септембра је план отишао у претеривање, а онда турбо – током  у финансијску кризу 2008 .

Ипак, светска елита  је осуђена на пропаст, јер људи треба да буду вођени по сопственој вољи , а не под контролом,  као стока . Више елитâ покушава да контролише човечанство, али ентропија се све више јавља. Ентропија, за оне који не знају, јесте недостатак реда и предвидивости, постепени пад у неред .

Иако елита и даље ужива велику предност над масама због  богатства, она се сада понаша као да је помирена са судбином насилника, тиранина,  који  би  да одржи контролу. Ово, заузврат, открива своју тамну страну која је вешто сакривена  годинама Али више није.

Слика

Људи се буде у масама, барем толико брзо  коликом брзином  елита гради  свој спектар шêма затвора. Нека покушају. Да парафразирамо Виктора Игоа: „Нема те војске која ће зауставити идеју чије време је дошло“.

Ево десет знакова који  показују да  елита губи контролу над народом :

1. Званичне лажи више нису ефикасне: лажи једноставно не функционишу више . Било је време када се веровало званичним лажима, посебно о рату и миру, јер, на крају крајева, какво би зло било да се лаже о таквим стварима? Генерално људи желе да верују да су говорили истину када су живот и смрт у питању. Дечак који је викао “вук“ је заплакао превише пута. Чак и ако би било који званичници  рекли истину у овом тренутку, веома мали број људи би им веровао .

2. Нема се поверења у политику: амерички (а и свуда, глобално –прим.прев.) политичари су безначајног рејтинга. Поверење у власти пада овде и широм света као ни у једном ранијем времену. Редовне анкете показују да само 10 % јавности има поверења у Конгрес, (сличне институције- глобалноприм.прев.).  Другим речима , 90 % не верује  у њихову компетентност да владају .

3. Нема се  поверења у медије: најновије анкете показују да 77 % становништва више не верује у корпоративне ТВ вести. Да ли је икакво чудо што естаблишмент – медији успевају да продају лажи о наводном случају  употребе хемијског оружја у  Сирији? Уз њихов монопол, можда преко радио-таласа, они више не могу тврдити да је црно – бело,  само  зато што државна администрација тако каже.

4. Одбацивање банкара: Мађарска је недавно постала прва земља која је следила Исландско  вођство у  противљењу преливању новца у  међународне банкарске центре  (ММФ, Светска банка-прим.прев.)) и разматра покретање кривичног гоњења предходних премијера који су омогућили поробљавање  народа дуговањем. Треба тражити да се настави овај тренд  чак и ако нације одлуче да се ослободе (силом-прим.прев.) по дифолту .

5. Ватикан нагло чисти свој прљави веш: под претходним папом, Бенедиктом, скандали који су избили из Ватикана у распону од прикривања педофилије до свештенства углибљеног у прање новца и преваре. Бенедикт, у потезу без преседана, нагло се  повукао да би направио места за, на изглед,  много допадљивијег  папу Франческа . Папа Франческо  свим мерама жестоко ради на томе  да поврати мирноћу и понизност, као и  углед цркве.  Да ли је ово прави или маркетиншки  потез …он говори да је црква била приморана на такав драстичан преокрет да би се спасла од  губитка  целокупног кредибилитета .

6. Побуна међу војницима: коначно, војници  којима је  забрањено давање политичких изјава –  стално говоре против америчког војног авантуризма . Као што је Ајнштајн рекао фамозно: “Пионири у свету без рата  су млади људи (и жене) који одбијају војну службу . „

7. Милитаризована полиција: један од најтежих знакова да елита губи власт је изградња милитаризоване полицијске државе,  посебно обýчених структура  за борбу против насиља у грађанским немирима . У Америци окална полиција са тенковима и другом борбеном опремом ради са федералцима на мешовитим (тренажним-прим.прев.) центрима, активне јединице Војске су на америчком тлу, по први пут у историји САД (у Уставу САД је војска искључиво деловала ван САД – прим.прев.), НСА шпијунска  мрежа се користи од стране Пореске управе и ДЕА, а елиминација из поступка за Американце по Закону о овлашћењима у одбрани народа (NDAA) је само један од тиранских потеза да одбрани елитне криминалце од  јавног бичевања. Они (елита – прим.прев.) су очигледно уплашени, и треба да доживе оно што су урадили америчком народу и против Устава .

8. Озбиљни сецесионистички  покрети су свуда: државе се  отцепљују  од већег политичког субјекта, по некадашњем ултра – концепту  непромењивости граница, који је важио све до сада. У Америци, сецесионистички  покрети придобијају јавност у деловима Колорада и Калифорније. У Европи, озбиљни сецесионистички  покрети се дешавају у Шпанији и Шкотској, као што и неколико земаља ЕУ флертује са идејом напуштања евра. Децентрализација = ентропија !

9. ГМО храна се полако свуда одбацује: контролишите храну – контролишете људе. Истина  јесте у теорији, али је много теже у пракси. ГМО лидери попут Монсанто-а  су разоткривени. Све њихове  економске и политичке снаге не могу победити у биткама за ширење знања о опасностима од пестицида натопљених Франкенштајн храном.  ГМО поља се пале у знак протеста у Америци и широм света, информисане нације настављају да одбацују отровне производе  и да траже јасне законе о означавању ГМО нивоа састојака у храни.

10. Либерализација канабиса: многи који ово читају ће мислити да је легализација марихуане спорадична. Међутим, то је велики доказ да стисак елите слаби. Огромна средства су потрошена да се канабис  прогласи незаконитим. Канабис је моћан лек за физичко, ментално и духовно здравље, кроз векове. Само ова једна биљка представља велику претњу структурама моћи и њиховој индустрији, али  је њена, наизглед, “незаконитост“  –  бесмислена. Приближава се глобални преокрет тиранске политике забране  и ово ће бити један од првих, а многих, уступака који долазе .

 Ерик Блер“

 Извор:

http://www.activistpost.com/2013/09/10-signs-global-elite-are-losing-control.html  

%d bloggers like this: