НИКОЛА, ЈЕДАН ЈЕДИНИ…

Никола Тесла: Смиљан, Војна Крајина, Аустријско Царство, 10.јул 1856. – 7.јануар 1943. Њујорк, Њујорк. Један од највећих и најпознатијих светских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радиотехнике…

(Извор: Википедиа)

 Данас је рођендан Николе Тесле.

Многима је данас рођендан, наравно, као што су рођендани сваки дан.

Али овај је посебан, јер је реч о том Николи, Једном Једином.

Један Једини је зато што је дао Светлост  земаљском свету. И све остало што иде с тим. У самом изводу из биографије, са основним подацима – кад je и где, и  шта је урадио – толико тога стоји између редова, да је заиста, и по томе, овај дан, са све Николом, Једним Јединим, посебан.

А шта све пише?

Пише да је рођен у јеку бујања НСП-а, ал’ не пише да Никола, Један Једини, није НСП производ. Пише где је рођен, а једни од оних који својатају Једног Јединог мораше, сад скоро, приликом велике свечаности поводом приступања у једну од творевина НСП-а , признати да није њихов. Пише да је преминуо у срцу друге домовине НСП-а (прва је Британска круна), на дан његовог Божића.Тако је изабрао, одредио, па се по томе зна ко је и одакле је. По томе се зна да није  њихов, код којих је преминуо. Пише у којим областима је епохалац, а још не пише у којим областима је још већи епохалац. Писаће. Време је.

Jedan Jedini

Један Једини, данас рођен, бира да не буде на Земљи после својих 87. Али је присутан. Зато је овај текст у презенту, у садашњем глаголском времену српскога језика. Са нама је. Само, он је у другој димензији. Цео, али цео, научно – филозофски опус Једног Јединог има за смисао баш да нама, у овој димензији отвори сазнање како ништа што видимо није оно што видимо, и да је то право природно стање, прави поредак ствари. Човек је себи накачио на рамена нешто што се зове време. А то време нигде другде не постоји , оно је у Човеку. Време није део Универзума. Света би било и без времена. Тамо где је Један Једини сада – време не постоји. То што  нама, овдашњима, није дато да сада Једном Једином честитамо рођендан и отворимо шампањац, то смо сами себи направили слепо следећи “(са)знања“ НСП-а.

Док све ово што је овде написано допре где Један Једини хоће, ми ћемо се забављати временом. Али, није дуго за чекати да све постане јасно као дан.

У међувремену, ваља се мало едуковати на http://www.teslainstitut.rs (не, није никаква, а камоли плаћена, реклама). А како је НСП ослободио ауторских права досадашње дело Једног Јединог (сем онога што није ослободио, у које сврхе, наслућује се…), свуд по Нету могу се наћи коцкице и склопити puzzles  о свету из којег смо и у којем смо.

Слика Једног Јединог показује у очима све ово што овде пише. Без обзира на photo-shop. А ових дана Нетом кружи и све (?) о  монаху Хамбо Лама Итигаловом, оном типу који је још жив…

Зато, Никола, Један Једини – СРЕЋАН ТИ РОЂЕНДАН !!!

                                                                                                           

Advertisements

4K + 5P = 0

Ових дана, у Србијици, бурно је да бурније не мож’ бити. Сви све знамо; и како и зашто; јер све је „транспарентно“ до бола: све видиш, све ти кажу, нацртају чак, све ти је објашњено, али… само тебе нигде нема, обични грађанине. Покорни. Сем као вербалног додатка у свакој реченици оних који нас воде а и оних који би да нас воде. Негде.

И, кад ти је све тако јасно, а ништа ти јасно није, шта си онда ти? Шизофреник?

Неее, ти си ОК само ти је шизофрена земља у којој живиш. Притом, своју маленкост уопште не издвајам из целе приче, напросто јер сам овде а не негде другде. А другде је, такође, врло релативног квалитета.

Оваква анализа се да детаљније извести из просте математике. Па, потомци смо великих математичара који су, у светским размерама, донели човечанству скоро све што оно јесте.

Моја математика у покушају изгледа овако:

Ако су четири унутрашња стуба на којима се врти изнутра, данас, све у Србијици, четири ККосово, Колубара, Корупција и Криминал (ово изусти један актуелан, обавештен и аналитичан журналиста), онда су темељи тих стубова у пет П –  Полузнање, Полуписменост, Површност, Примитивизам, Пасивност (не обавезно тим редом). На ових пет које носимо сви у Србијици, од када је ње, насађивало се све и свашта и зато је како је, од ваздан. У 4К су сви: режим, политичари, народ,  дакле свеукупна Србија. У 5П  – такође.

Она 4К не објашњавају ми се. Нема сврхе, јасно је.А и да није објасниће (нам) се само. Са Европом или без ње (куке и мотике су у приправности).

Објашњавају ми се 5П. Ево их.

Полузнање: служећи се велеумом за који мислимо да га поседујемо, од када је нове српске државности (нешто јаче од 200 година), никад нисмо до краја нешто научили и довршили неопходне едукације према временима кроз која смо пролазили. Све је, као, јасно; шта ту треба улазити у дубину…? Пример: као кампањско учење- погледаш наслове, поднаслове, подвучене тезе…и то је доста да скапираш суштину, костур, оквир. Но, оно између, оно што нијансира, то се превиђа и пада се на милион испита до сада. Па, ни Леонардове слике нису то што јесу због цртежа и боје, него због сфумата!

Полуписменост: мајсторски смо читали само оно што нас интересује, што нама треба. Шта остали мисле, раде, пишу, није нам било нити је данас важно. То су тамо неки други, шта ми имамо с тим…? Па само једно – упознај другог да би упознао себе и своје моћи.

Површност: чак су и Индијанци одустали од огледалаца и, онда, кад су то конквистадори (и они други, Мејфлауер белци) схватили – почели су да их убијају, нажалост. Ми, опсенути и опседнути појавном страном глобалне потрошачке маније, нисмо ништа бољи. Обневидели од шљаштећег шљама свих врста здушно уведеног у Србијицу управо зато да би нас данас опсенули које чиме и лакше убијали, буквално или мање буквално, не знамо више ни ко смо ни шта.

Примитивизам: мој неомиљени лик о коме се прича већ преко 2000 година има тезу о томе да је његовом надређеном милија она невина, исконска, ничим опседнута споља, популација типа једвазапронаћи племена у јужноамеричким џунглама Ок, одлично. И нек их никад не нађу јер су аутентични и имају свој савршен свет и модел живљења. И срећни су. Какве то везе има са Србијицом? Огромне. Они тамо никог не дирају и мирни су. Ови овде, неизашли из племенске свести, а преко своје бити у виду Небеског народа „кога нико не воли и намерно хоће да га уништи“, успели су да изгубе сопствени цивилизацијски код и да сад окривљује друге за то. Примитивизам је од самог себе не видети себе. Не умети наћи своју историјску нишу. Да не помињем да од сваког свог губитништва правимо победе, да им краја нема. Шта се ту све накотило у свести, а подсвести поготову… Па Борхесови о Маркесови ликови су мачији кашаљ.

Пасивност:  у мелтинг – поту (глобална верзија папазјаније), читај у НСП-у, у којем је човечанство онолико година колико је стара Србијица, овај национ је пар пута терао контру. Мислим на светске ратове. Сваки пут је био на страни победника а надер’о од истих к’о нико. Како? Лепо: ок, ми смо победници и то је то, то је све. Победништво смо живели изнутра, не гледјући шта се около ради, у које игре се упуштају НСП-овци. Па, тек кад су оба мира васпостављена права игранка је и почела! Иза кулиса свега у шта смо бленули анфас, мислећи да је анфас једина визура која постоји. Отуд смо на маркетиншком плану превидели све своје компаративне предности и пустили да нам други одузму наше а наметну своје вредности. Скоро без остатка.

И, тако погубљено-изгубљене негде у историји, старој и новој, данас свако може да нас користи за шта год му падне на памет. А ми се дајемо без остатка.

Имам пријатеља који ми стално замера да својим црним погледом изнутра не правим себи бољу/бељу стварност. И да оним што ми је у глави креирам оно што ми је около.

То је савршена истина злата вредна. Зато се и забавих математиком и кад дођох до тога да је 4К+5П=0 било ми је много лакше.

Јер!!!! Решила се једначина! Па, од 0 све и почиње, како у математици тако и у животу: савладаш једначину, очистиш смеће, погледаш се у огледало и кренеш напред са осмехом,  јер си схватио!

 

 

%d bloggers like this: