Za evro, komada: jedan

Dakle, Italija, dakle Sicilija, dakle Ganđi (ili kako već, na ital.jeziku…)
Ovaj gradić od nepunih 8000 stanovnika rešio je da se revitalizuje i proda svoje objekte za 1 evro + da uradiš sve ostalo kako ti kažu. Nama, n a m a, provajderi mob. telefonije prodaju mobilne telefone za 1 din + sve ostalo, kako ti ne kažu, plati i pričaj..
Rešio tako gradić na Siciliji. Jer se uzeo u pamet.
Million dollars question : DA LI jedna S r b i j a može da ima (čak) toliko mašte da taj model primeni kod sebe, za desetine i desetine napuštenih sela, čitavih regijica predivne prirode, kvalitetnog zemljišta, starih tradicionalistički građenih kuća i starinskih znanja o zdravom življenju?
Ne može da ima. A i neće da ima. Pameti. Onome ko hoće da postane sluga – pamet ne treba. Gazda je tu da pametuje. I da za tepsiju ribe uzme celu zemlju. I zemljište. I sve ostalo, na i u.
Sicilija slovi za siromašniji deo Italije. Palermo i njegova najbliža okolina taj stereotip malko razbijaju. Ali, u glavnom na Siciliji ne cvetaju naročito lepe i kultivisane ruže. No, verovatno uz to ide nataložena pamet i mudrost kako spasiti što se spasiti da. Ganđani rešili da urade najlogičniju stvar na svetu: da bace dobar mamac za pametne pecaroše. I da stanu na noge i Ganđani i pecaroši. Osim činjenice da će Ganđa “planuti“ za tili čas, mnogo je važnije da će starosedeocima procvetati gradić a njihovim mladosedeocima neće pasti na pamet da beže u beli svet od težaštva, napornog života, seoske učmalosti…
Tek na deo prstiju jedne ruke mogu se naći sitne tačkice na mapi Srbije iz kojih su otišla, pa se vratila, neka deca školovana krvavo zarađenim novcem svojih roditelja. Novcem od obrade ili delimične prodaje zemlje, uvek bolnog poteza za one koji znaju da je zemlja žila – kucavica života. Ta deca su se u manjem broju vratila u ta svoja seoca sa završenim poljoptivrednim fakultetima, neki čak i sa menadžmentima, ali gotovo svi sa državnih fakulteta. I, polako, u glavnom kroz organizacije civilnog sektora, daju veštačko disanje svojim seocima – razvija se etno turizam na način njegovog prapočetka, stidljiva su sađenja kurentnih aronija, badema, lavande čak, ponegde se organizuje branje leko-bilja ako ga još ima, vodi se računa o preostalim starim ili manje starim suseljanima…
Ta retka deca su divna – njih je ta zemlja digla, zvala ih nazad, bar su se odazvala neka od te dece jer su umela da je čuju, na radost roditelja – seljaka, baki, deki.
A ostali?
Zaslepljeni konzumerizmom – tamo su gde su i studirali, uglavnom. Nesvesni da su ta mesta isto što i bumerang koji, kad udari, zaista zaboli.
Ganđani znaju šta neće: neće da nestanu i da nestane sve što su stvarali vekovima. Rupa na saksiji nije njihov izum, a nije ni izum da neće dozvoliti da im konzumerizam upropasti sve što je stvarano njihovim golim životima, s kolena na koleno.
Evropa tone u sopstvene izmišljotine i sve je više mikro-mikro mesta u njoj koja od nje beže glavom bez obzira. Ceo normalan svet lagano kapira arhi-prevaru zvanu novi svetski poredak, svi beže od i iz toga. Ako naši čuveni dijasporci beže u odavno napuštene i netaknute predele matice, pa kupuju za sitniš opustela imanja i sa par kozica počinju da se “čiste“ od decenija života i devijacija zaista sada trulog Zapada – što se ova tzv. država ne potrudi da bude država i preduzme korake prema svojim napuštenim selima? Naravno uz struku, onu prâvu, koja bi uredila načine spasavanja onoga što se spasti da, na način Đanđana, recimo
Ali, ne. I avaj. O v o država nije. O v o je lik i delo. Zapaćen model još od ’44-’45. godine prošlog veka, zalutao u kupleraj 1,5 dekade ovog veka, praveći sopstveni arhi -kupleraj.
Parlog. Mentalni.
A taj ne vredi ni 1 dinar. Zemlja je skuplja. Najskuplja.

Ima li spasilaca na vidiku?

Izvor: http://sicilianhouses.com/en/property/sicily/read/townhouses-in-beautiful-gangi-for-1-euro/

Starinsko, lepo, zdravo

Starinsko, lepo, zdravo

Advertisements

ЖИВОТ У ВРЕМЕПЛОВУ

С времена на време (с)хватам себе како на не-петпарачки начин задовољно обитавам у сасвим другој матрици него што би то требало.

А шта би требало?

Свакодневна класика грађанина државе која никад да се изтранзитира: лице избораније него што јесте од брига због брига, инфлацијом изгрижени редовни приходи који у оваквом лудилу од система могу постати нередовни, стари кућни апарати и неокречен дом, убиствена ужаснутост висином рачуна за комуналије, немање појма какво ти је здравље из страха од доктора, лекова и трошкова, живљење на рубу памети због курса евра и, фалабогу, девизног кредита, квалитетна гардероба & обућа из бивших времена, обоје похабани,  општа социјална  депресија због болесне релације власт – ми… Чудо зла.

Но, чучи негде враг који не да да потонеш: враг спасилац, ма шта се о врагу мислило. Од некуд  дежура да се не сиђе с ума и даје потпуно нови простор: ментално левитирање. Не, није пребирање по успоменама, није кајање због потеза који ни не треба да су за кајање јер су тада једино били могући, иначе би били неки други потези, није сећање на боља времена, није жал за било чиме, није чак ни жеља за млађим годинама када је све, као, лакше (никад није лако бити млад, само је лепо бити млад)

Ментална левитација је буквално издвајање себе унутрашњег изнад себе спољашњег и много је добро. Знам да делује компликовано, личи на беспосличарско филозофирање, али није ни једно ни друго. Како се то ради? Мислим да свако може да нађе свој модел, једино је потребно искрено хтети.

Мој модел је: изабрати неке универзалне квалитетне ствари и радити их стално: рецимо, добру музику пустити да потпуно овлада рецепторима: кад слушаш – слушаш у тоталној концентрацији, сваки инструмент, тон, такт, аранжман, боје звукова, гласова. Скроз си у томе. Потпуно нова унутрашња реалност

Život u vremeplovu

Изабрати, рецимо, добру књигу или слику: удубити се тако да те окује собом, књига или слика, да си у њима без остатка; да осетиш мирис описаних простора из књиге, на слици. Нису то мириси папира, платна, боје. То су мириси у радњи књиге, у садржају слике. Напрегни се. Укључи машту. Потпуно нова унутрашња реалност.

Или, рецимо, куваш. Упитај се о пореклу и путу намирнице до тебе и шта је њена сврха. Шта је то, како и где расте, ко је бере, препарира или транжира, како је пакује и транспортује, да ли је и како конзумирају други лјуди и народи, шта су јој састојци, како све може да се припреми, зашто је битна за твој физикус… Потпуно нова унутрашња реалност.

Ево даље: искључиво се дружити са саговорницима како са блиским људима, тако од било куд, дакле лични круг, пријатељи пријатеља, виртуелни свет,одавде оданде, из иностранства, са којима можеш да се поделиш, којима можеш нешто да узмеш, што је паметно и за тебе и за њих; а истовремено да им нешто даш, што је паметно и за тебе и за њих. Размењивати само добре мисли и теме, корисне савете, лепа искуства, паметне препоруке. Потпуно нова унутрашња реалност.

Какве то везе има са времепловом? Само са њим и има. Релативизује стварну стварност у којој си, не одлаже ни једно решење, напротив, даје најширу могућу лепезу шанси да нађеш одговоре и идеје које те растерећују неког баласта. Док не мислиш о проблему то не значи да он не постоји, али ниси у њему да те стално једе, него си ван, а ван има свашта нешто у понуди што дође, по дифолту, сâмо до тебе. Времеплов је управо то: време креираш као ментални простор по коме пловиш неограничено. Ту нема времена као астрономске картегорије, ту нема сатова, рокова, година… То  је све у стварној стварности описаној с почетка ове писаније…

Потпуно нова унутрашња реалност. На извол’те. Само се натераш и навежбаш.

 

СВАЊИВА, А ПРЕД ЗОРУ ЈЕ НАЈХЛАДНИЈЕ… или : ’’10 ЗНАКОВА ДА ГЛОБАЛНА ЕЛИТА ГУБИ КОНТРОЛУ’’

По мишљењу оних који  м и с л е  да ме добро познају (небитно, уосталом…) – особа сам превише опседнута НСП-ом, антиглобализацијом… а све да би се повратила права (са)знања и вредности које универзално красе Људску Врсту и служе јој… По сопственом мишљењу о себи – нисам опседнута горе-наведеним, већ незадовољна што треба да не видим(о) оно што видим(о)…

А ви? Јесте ли ви незадовољни што сте глобална нано-честица, остављена сама себи, поједена од горих од вас, далеко од бољих од вас…

Зачудо, налетим на овај текстић, усудим се да га преведем, уз сав ужас страха да ми неко нешто спочитне; дајем, као извор, и линкић за оригинал, и на мој начин преведен текст, ево,  –  објављујем.

Зашто?

Зато што све што у овом тексту пише  п р е п о з н а ј е м   у  ЛЗСКНД – Лепој Земљи Србији Која Нема Државу, дакле, на мало већем узорку од нано-појединца, а тако минорном у односу на Куглу.

Превод посвећујем српској  е л и т и. Свака сличност са истом – искључена, како моја лична,  тако и у деловима превода који се на ЛЗСКНД (још увек) не односе.

Знам да ми Activist Post ово ништа не би замерио. Питала. Одговорили. И онако их интересује што већа читаност.

 Дакле:

 “ 10 ЗНАКОВА ДА ГЛОБАЛНА ЕЛИТА ГУБИ КОНТРОЛУ

Карма долази за светску елиту у великом стилу . Са  ратним плановима за Сирију , појављују се знаци да се владавина те елите над човечанством рапидно смањује .

Током последње деценије глобална елита је пред  слабом шансом  да консолидује власт над светом . Увек  је  то био њихов план,  као неких злих негативца у стрипу , али након 11. септембра је план отишао у претеривање, а онда турбо – током  у финансијску кризу 2008 .

Ипак, светска елита  је осуђена на пропаст, јер људи треба да буду вођени по сопственој вољи , а не под контролом,  као стока . Више елитâ покушава да контролише човечанство, али ентропија се све више јавља. Ентропија, за оне који не знају, јесте недостатак реда и предвидивости, постепени пад у неред .

Иако елита и даље ужива велику предност над масама због  богатства, она се сада понаша као да је помирена са судбином насилника, тиранина,  који  би  да одржи контролу. Ово, заузврат, открива своју тамну страну која је вешто сакривена  годинама Али више није.

Слика

Људи се буде у масама, барем толико брзо  коликом брзином  елита гради  свој спектар шêма затвора. Нека покушају. Да парафразирамо Виктора Игоа: „Нема те војске која ће зауставити идеју чије време је дошло“.

Ево десет знакова који  показују да  елита губи контролу над народом :

1. Званичне лажи више нису ефикасне: лажи једноставно не функционишу више . Било је време када се веровало званичним лажима, посебно о рату и миру, јер, на крају крајева, какво би зло било да се лаже о таквим стварима? Генерално људи желе да верују да су говорили истину када су живот и смрт у питању. Дечак који је викао “вук“ је заплакао превише пута. Чак и ако би било који званичници  рекли истину у овом тренутку, веома мали број људи би им веровао .

2. Нема се поверења у политику: амерички (а и свуда, глобално –прим.прев.) политичари су безначајног рејтинга. Поверење у власти пада овде и широм света као ни у једном ранијем времену. Редовне анкете показују да само 10 % јавности има поверења у Конгрес, (сличне институције- глобалноприм.прев.).  Другим речима , 90 % не верује  у њихову компетентност да владају .

3. Нема се  поверења у медије: најновије анкете показују да 77 % становништва више не верује у корпоративне ТВ вести. Да ли је икакво чудо што естаблишмент – медији успевају да продају лажи о наводном случају  употребе хемијског оружја у  Сирији? Уз њихов монопол, можда преко радио-таласа, они више не могу тврдити да је црно – бело,  само  зато што државна администрација тако каже.

4. Одбацивање банкара: Мађарска је недавно постала прва земља која је следила Исландско  вођство у  противљењу преливању новца у  међународне банкарске центре  (ММФ, Светска банка-прим.прев.)) и разматра покретање кривичног гоњења предходних премијера који су омогућили поробљавање  народа дуговањем. Треба тражити да се настави овај тренд  чак и ако нације одлуче да се ослободе (силом-прим.прев.) по дифолту .

5. Ватикан нагло чисти свој прљави веш: под претходним папом, Бенедиктом, скандали који су избили из Ватикана у распону од прикривања педофилије до свештенства углибљеног у прање новца и преваре. Бенедикт, у потезу без преседана, нагло се  повукао да би направио места за, на изглед,  много допадљивијег  папу Франческа . Папа Франческо  свим мерама жестоко ради на томе  да поврати мирноћу и понизност, као и  углед цркве.  Да ли је ово прави или маркетиншки  потез …он говори да је црква била приморана на такав драстичан преокрет да би се спасла од  губитка  целокупног кредибилитета .

6. Побуна међу војницима: коначно, војници  којима је  забрањено давање политичких изјава –  стално говоре против америчког војног авантуризма . Као што је Ајнштајн рекао фамозно: “Пионири у свету без рата  су млади људи (и жене) који одбијају војну службу . „

7. Милитаризована полиција: један од најтежих знакова да елита губи власт је изградња милитаризоване полицијске државе,  посебно обýчених структура  за борбу против насиља у грађанским немирима . У Америци окална полиција са тенковима и другом борбеном опремом ради са федералцима на мешовитим (тренажним-прим.прев.) центрима, активне јединице Војске су на америчком тлу, по први пут у историји САД (у Уставу САД је војска искључиво деловала ван САД – прим.прев.), НСА шпијунска  мрежа се користи од стране Пореске управе и ДЕА, а елиминација из поступка за Американце по Закону о овлашћењима у одбрани народа (NDAA) је само један од тиранских потеза да одбрани елитне криминалце од  јавног бичевања. Они (елита – прим.прев.) су очигледно уплашени, и треба да доживе оно што су урадили америчком народу и против Устава .

8. Озбиљни сецесионистички  покрети су свуда: државе се  отцепљују  од већег политичког субјекта, по некадашњем ултра – концепту  непромењивости граница, који је важио све до сада. У Америци, сецесионистички  покрети придобијају јавност у деловима Колорада и Калифорније. У Европи, озбиљни сецесионистички  покрети се дешавају у Шпанији и Шкотској, као што и неколико земаља ЕУ флертује са идејом напуштања евра. Децентрализација = ентропија !

9. ГМО храна се полако свуда одбацује: контролишите храну – контролишете људе. Истина  јесте у теорији, али је много теже у пракси. ГМО лидери попут Монсанто-а  су разоткривени. Све њихове  економске и политичке снаге не могу победити у биткама за ширење знања о опасностима од пестицида натопљених Франкенштајн храном.  ГМО поља се пале у знак протеста у Америци и широм света, информисане нације настављају да одбацују отровне производе  и да траже јасне законе о означавању ГМО нивоа састојака у храни.

10. Либерализација канабиса: многи који ово читају ће мислити да је легализација марихуане спорадична. Међутим, то је велики доказ да стисак елите слаби. Огромна средства су потрошена да се канабис  прогласи незаконитим. Канабис је моћан лек за физичко, ментално и духовно здравље, кроз векове. Само ова једна биљка представља велику претњу структурама моћи и њиховој индустрији, али  је њена, наизглед, “незаконитост“  –  бесмислена. Приближава се глобални преокрет тиранске политике забране  и ово ће бити један од првих, а многих, уступака који долазе .

 Ерик Блер“

 Извор:

http://www.activistpost.com/2013/09/10-signs-global-elite-are-losing-control.html  

РИКОШЕТ

Рикоше (фр.ricochet): одскок, одскакивање пљоснатог камена баченог површином воде, жабица. Вој.: одскок зрна (или пројектила) од предмета у који је ударило под малим углом. Пар рикоше (фр: par ricochet):посредно,околишним путем.

(Извор:Вујаклијин речник)

 

Прво оружје не-измишљено, приручно (ило је при руци) јесте камен. Тојага је дошла после, она се откине од дрвета, или се нађе, ту, негде, али томе предходи премишљање о ефикасности, дужини…око ње се мисли, она се прави, захтева, дакле, време.

Алатка од природног материјала која јесте оружје, ма како природна била, абориџински бумеранг, има своју замену у неприродној измишљотини модерног света (која је заменила камен) – ватреном оружју. И док  бумеранг у својој фантастично мудрој  конструкцији има оно нешто што вам га враћа у руке, као оружје-алатку, и, чак кад сте мало и неопрезни – не  повреди вас, поготову ако сте извежбани за хватање, дотле погрешно испаљен метак може да вам направи посла и посла. Или погрешно бачен камен, некада.

Струка дефинише да метак који се испаљен у предмет а под малим углом може да се врати у/на онога ко га је испалио. Исходи могу бити разни: рáна, смрт,…само ретки се од одбијеног метка склоне. Брзина одбијања чини своје. Лош исход.

bumerang

Ако све ово пренесете у разне животне околности, нарочито на сопственом емотивном пољу, мора вам бити јасно да сте  много више рикошетирани него што сте направили прави погодак у мету, јер угао под којим испаљујете метак нисте добро одредили.

И – обично сте рањени, ретко баш мртви. А кад сте рањени онда сте ирационални. С једне стране рана, са друге – даље настојање да ваш метак нешто погоди. Зашто гађате даље? Рањени, у гађању сте лошији него пре рањавања. Ал’ гађати – ил’умрети…

Мислите ли икада о поновном рикошету? Када сте већ рањени, непрецизни сте, поновљени рикошет готово да је известан.

Како избеђи одскок зрна? Лако.

Увек мислите на угао гађања.

Увек.

БАЈКА

У бајци/ бајкама је све могуће.

У бајкама је могуће да принцеза на сопственом зрну грашка не може да спава и да цело краљевство пати од несанице. У бајкама је још могуће да Трноружицу пробуди пољупцем принц на принципу деловања електромагнетских таласа. У бајкама је могуће мртвом вуку напунити утробу камењем па га бацити у реку да још једном умре. У бајкама је могуће да сте умирете од глади али да из џепа пуног мрвица хлеба остављате траг да вас прате… ако се изгубите.    Moon of the moons

Могуће је да сте Алиса из земље луда која се нашла у земљи чуда. Могуће је да сте Девојчица са шибицама која оживи тек у рају. Могуће је да не умрете од огромне количине адреналина који у реалном животу убија тренутно. Могуће је да од свих седам патуљака не видите осмог који све посматра са стране и записује за поколења. Могуће је да се Лепотица и Звер смртно воле онолико колико би се на јави смртно мрзели. Могуће  да  вештицин отров буде најслађе што сте икада попили, враћајући вас у живот. Могуће је да сте у огледалу лепши искасапљеног лица, него без огледала, а  на месту прве лепотице света. Изводљиво је да будни живите свој сан. Изводљиво је да вам је туђи живот на длану, а да за сопствени живот – немате појма где је. Могуће је да сте Пепељуга само покрај Принца а да сте Царица за све остале. Потпуно је изводљиво, у бајкама, са људима комуницирати немуштим језиком а са животињама и биљкама – муштим. Могуће је да вас пун Месец толико испразни да вам се на Сунцу крв леди у жилама. Могуће је да знате све што не знате. И обрнуто – да не знате све што знате. Могуће је да вам је добро решење пред носом а лоше реализујете са страшћу јачом од свих ваших нагона заједно.

У бајкама је све, ама, баш све могуће.

Осим да су стварне. Те бајке.

OCTOBER, the 5th, TEN YEARS AFTER…


Why I’m writting this text in English now?

In my native town, long ago, one famous painter, (dead long ago,too) during the census of population in era of comunist rule (early ’50, Tito’s time), in the column about nationality, wrote that he was an Englishman. Funny?

Not funny. His state of mind in that specific time was very special related to system of that era. He was disgusted about all.

Today in Serbia, in this day of  „celebration of democratic changes“ , the greatest number of citizens rather will fill column with „Nobody „. They are disgusted, too. Let down, depleted, depressed…Need to write details? All of us know what each adjective means.

Why?

„Democratic changes“, in this ten years after, made us feel so. All promises about fundamental changes failed. Failed because electorate didn’t understand that the only change was in the persons elected.

The  thing we must never forget: everybody rules for him/herself. Not for us, for you, for me…

As soon as possible we conclude it, this us, this Serbia, this world… will be happier, healthier, more human…Because we are like that.

Recommendations and recipe: mind in the head, for the next ten years!

KAKVI SMO I ŠTA POSLE S’NAMA?

Kakav gest prema pokojnom, ako je po onoj da vas, kad odete sa ovog sveta, pamte po delima!

Ljudi od umetnosti – Galerija „Grafički kolektiv“ Beograd), prijatelji rodbina i sudbina učinili su da se umetničko delo Zorana Blagojevića slikara (1947-2007), nađe pred javnošću pod imenom „Zemaljski vir“. Lep gest kad slikara više nema. I tužan gest kad znamo da su najveći slikari sveta (i ne samo slikari…), čast izuzecima, tek posle smrti postali najveći. Oni koji su poznavali  Zorana kažu da ga je odneo život kojeg je previše voleo ili, pak, mrzeo. I jedno i drugo se jako vidi u njegovim umetničkim delima. Poseća na poslednju Gojinu fazu. Toliko o njemu.

‘Ajmo o nama.

Šta sve ostavljamo za nama kad jednom odemo? Šta sve radimo/ne radimo i kakav trag nas prati posle?  Šta nas to tera da  narcisoidno, kad smo sami sa sobom u nekom in the blues mood, mislimo  da će posle nas samo zbog nas da se tuguje priča, misli? Kad bi bili dovoljno (!?) pošteni prema sebi, njima, svima…ne bismo ni razmišljali o tome. I- ne bismo ničim doveli do toga da svako od nas ima svoju tamnu i svetlu stranu  koliko god da to deluje logično. Tamna strana je sve što nismo. Svetlu ne umemo da brusimo  da bi samo ona postojala.

Naopak stav? Ni malo. Jer, ako je od atoma do kosmosa sve bazirano na progresu zašto onda jedino ljudska vrsta sebi dozvoljava regres u obliku tamne strane svakog ljudskog bića ponaosob? Filozofi će se sad sluditi jer ništa, po njima, nije samo belo, tj, belog ni nema bez crnog. Ali! Jel’ može da se vežba belo, belje, najbelje, bez crnog, čak ni sivog? Može.  Sredstvo?

MISAO. Samo misao. Jer, ono si što misliš! Razmisli.




%d bloggers like this: