ZAR OPET CRVENO I CRNO…?

U „Belexpo“-u, od 23-25.septembra godine ove, održan je Međunarodni sajam fine hrane i pića pod sofisticiranim nazivom „Kulinarija. Evo šta je taj sajam po dnevnom glasilu „Danas“:

„Na „Kulinariji“ će biti predstavljeni džemovi, slatka, voćni sokovi, šumske pečurke i tartufi, šunke i pršute, gurmanski sirevi, med iz ekološki očuvanih sredina, najčistija izvorska voda, vina i rakije, biljni čajevi i sve vrste organske hrane. Tartufi i šumske pečurke iz jugoistočne Evrope danas su, na jelovniku najboljih njujorških restorana, maline su poslastica u tokijskim dizajn hotelima, a sirevi, pršut, vina i voda postali su deo standardne ponude u delikatesnim prodavnicama Londona, Rima, Berlina, Moskve i Singapura. „Kulinarija“ će biti održana uz podršku Agrobiznis projekta USAID-a, Nemačke organizacije za tehničku saradnju (GTZ), Ministarstva poljoprivrede, Privredne komore Srbije i Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA).

Divno zvuči, divno je i bilo. Pomalo skupo, ali se bar mogla degustirati prefinjena hrana i piće. Za nadati se da će najbolje iz Srbije biti i u Londonu u oktobru „011. godine. Vidi http://www.anuga.com

A među najboljima na „Kulinariji“  bila je jedna čokolaterija (ne bih je reklamirala ovim putem) koja je prikazala zaista predivnu ambalažu (za prefinjene čokoladne proizvode): kutija zift crne boje sa crvenom trakom po širini + ime proizvoda u malo bele boje.

A što tako? Crno i  crveno. Boje smrti i krvi. Zar za predivni proizvod, a iz  Srbije, boje koje baš asociraju na osnovne boje potonjih 20  godina po kojima  se prepoznavalo sve što je srpsko?

Teoretičari i praktičari  vizuelnih komunikacija veoma bi imali šta da kažu o ovome. Podsvest sve beleži, zna, vadi po potrebi, ubacuje u svest i aplikuje gde treba. I gde ne treba.

Zar nije mogla biti kombinacija bele kutije i zlatne mašne? Ili obrnuto. Ili išta drugo, išta što podsvest orijentiše na drugi način.

Niko nije savršen pa da sve drži u glavi? Floskula koja nije tačna jer promišljanje svega i svačega i jeste svojstvo čoveka, ali se on bavi marginalijama koje mu zamućuju svest. Onaj ko je promišljao o božanstvenom proizvodu ostao je samo na tome.

Čudno da ga sam čarobni ukus čokolade nije inspirisao na druge boje…


Advertisements

KAKVI SMO I ŠTA POSLE S’NAMA?

Kakav gest prema pokojnom, ako je po onoj da vas, kad odete sa ovog sveta, pamte po delima!

Ljudi od umetnosti – Galerija „Grafički kolektiv“ Beograd), prijatelji rodbina i sudbina učinili su da se umetničko delo Zorana Blagojevića slikara (1947-2007), nađe pred javnošću pod imenom „Zemaljski vir“. Lep gest kad slikara više nema. I tužan gest kad znamo da su najveći slikari sveta (i ne samo slikari…), čast izuzecima, tek posle smrti postali najveći. Oni koji su poznavali  Zorana kažu da ga je odneo život kojeg je previše voleo ili, pak, mrzeo. I jedno i drugo se jako vidi u njegovim umetničkim delima. Poseća na poslednju Gojinu fazu. Toliko o njemu.

‘Ajmo o nama.

Šta sve ostavljamo za nama kad jednom odemo? Šta sve radimo/ne radimo i kakav trag nas prati posle?  Šta nas to tera da  narcisoidno, kad smo sami sa sobom u nekom in the blues mood, mislimo  da će posle nas samo zbog nas da se tuguje priča, misli? Kad bi bili dovoljno (!?) pošteni prema sebi, njima, svima…ne bismo ni razmišljali o tome. I- ne bismo ničim doveli do toga da svako od nas ima svoju tamnu i svetlu stranu  koliko god da to deluje logično. Tamna strana je sve što nismo. Svetlu ne umemo da brusimo  da bi samo ona postojala.

Naopak stav? Ni malo. Jer, ako je od atoma do kosmosa sve bazirano na progresu zašto onda jedino ljudska vrsta sebi dozvoljava regres u obliku tamne strane svakog ljudskog bića ponaosob? Filozofi će se sad sluditi jer ništa, po njima, nije samo belo, tj, belog ni nema bez crnog. Ali! Jel’ može da se vežba belo, belje, najbelje, bez crnog, čak ni sivog? Može.  Sredstvo?

MISAO. Samo misao. Jer, ono si što misliš! Razmisli.




Hello world!

Welcome to WordPress.com. This is your first post. Edit or delete it and start blogging!

%d bloggers like this: