Изузетно је тешко некоме скренути пажњу да је преварен, а да се не окоми на вас, као да сте ви криви због његове лаковерности. Због тога, када ме нешто питају, одговорим само једном. Нема убеђивања. И Исус је покушао да помогне таквима, па га одвукли на Голготу. Не поредим се, наравно. Нисам Наполеон. Мој таст је често говорио – „Превелика доброта не може да прође некажњено!“ – и био је у праву. Творац доброту често подвуче под злоупотребу моћи.
Пре неки дан је састанак са мном тражила једна високообразована госпођа, дакле, интелектуалка, јер је желела да ми покаже тридесетак својих фотографија на којима су се, по њеном мишљењу, појавила чуда. Рекла ми је да је чула да сам одличан сниматељ и стручњак за слику и фотографију. Погледао сам фотографије и објаснио јој да су та „чуда“ на њеним фотографијама, у ствари, нормалне технолошке појаве и честа исклизнућа у сложеним оптичким системима. А и објектив на камери има обичај да покисне, ако га држите на киши, мада проблем уме да вам направи и ако га добро не очистите. Погледала ме је пренеражено и рекла – ви, Васко, не да нисте стручњак у вези фотографије, него сте без везе и са фотографијом и са везом. То исто, што сте ми сада ви рекли, рекли су ми и сниматељи из Телевизије Нови Сад, али сам их убедила да нису у праву. И они су сами признали да су погрешили. Ни они нису неки стручњаци, више су бедаци, али ви сте потпуно задрто дошли овде да ме убеђујете у ваше бесмислице. Помислио сам да је жена у праву у вези мене као мамлаза, који је безвезе, али, када ми је рекла да се на њеним фотографијама лепо види како се ванземаљци спуштају на Земљу у кишним капима и да су кишне капљице, у ствари, ентитети, а не водене куглице, помислио сам да сам рођак магарца са Марса. На моје питање због чега ја на тим фотографијама видим кишу, а не ванземаљце, рекла ми је да су они ослобођени тела, јер падају са Месеца, у виду кишних капи и постају анђели када се удруже по барама. Хтео сам одмах после тог састанка да обавестим родбину да ћу уписати либанску Богословију и остатак живота провести као јеромонах у чамцу исклесаном од Панчићеве оморике… Али, падале су сву ноћ неке модре кише над Мостаром, као што већ киши у листопаду, у месецу када ванземаљци на Земљу највише падају са Месеца.
Овим текстом не спрдам се са госпођом, већ указујем на један опасан, али природан синдром и психолошку матрицу по којој неки људи хоће да виде и чују само оно што желе, а не оно што заиста јесте. Госпођа је од мене, у ствари, тражила сертификат или потврду да је у праву, а не, заиста, моје стручно мишљење о резолуцији, оптичким аберацијама, односно техничким искривљењима у задатим временским условима. Не смета ми што сам испао нестручна будала у њеним очима, јер будала и јесам, али ме потрошила моја нестручност и грешка у оптици. Дошло ми да попијем све те њене ванземаљске ентитете из баре, само да је било кише. Лакше буде човеку, ако испадне ванземаљска будала са Месеца, него она обична, земаљско – сеоска, „са“ Вишњице.
Васко Васовић
*Насмeја мe #ВАСОВИЋ по козна који пут… Нe могу да провалим да ли јe човeк потпуни гeнијe или Евгeнијe, али сваки њeгов тeкст мe спржи до коскe. Дe прочитај поново, молим тe!
You must be logged in to post a comment.