ГОСПОДИНУ БОШКУ ОБРАДОВИЋУ, отворено писмо:

Захваљујем се због подршке коју ми јавно пружате, већ неколико година, у вези са местом генералног директора ЈМУ РТС. Ви сте, практично, уз Тању Манојловић из ДС – а, једини, све значајнији политички фактор и без обзира на Вашу политичку наивност, вас двоје сте једини који су, из цуга, схватили где је решење већине најтежих проблема у овој држави. Видели сте и сами последице недавног обруча око РТС – а. Декларативно је и у најави, прихваћено, практично, оно што сте и тражили. Ако останете доследни и добијете РТС добићете све. РТС је, главни државни стуб и најјефикасније оружје у сваком манипулативном рату. РТС је драстично јачи и од РЕМ – а и од Пинка и од Хепија, заједно. РТС најбрже може да утиче на промену свега што није добро у овој нашој заједници и он је кључ за почетак решавања свих наших нагомиланих проблема. Предуго сам у медијима, да не бих био стопроцентно сигуран. У тој медијској кући, која је у једном тренутку бројала и 12 хиљада запослених, живим и радим пуних 36 година. То је прегломазан, спор и тешко покретан медијски антисистем. Знам које су му мане и шта су му предности. Још је важније да познајем људе који у њему раде. РТС је од свог оснивања био комунистичко гласило и агитпропов мегафон злоупотребљен од сваке власти. Користио је претходној, користи садашњој и користиће следећој. Свима, осим онима који га плаћају, издржавају и одржавају, као и већини оних који од њега живе. РТС је антисистем који не брине о људима. Ни о онима иза камере, још мање о онима испред екрана. Претварање једне такве зле машинерије, која не ради за општу, него за личну корист, у сервис који брине и служи сваком појединачном грађанину ове напаћене земље, могућ је само ако на његово чело дође и частан и стручњак. Смена Бујошевића, без вођења рачуна о његовом наследнику, довешће до тога да ћете се само курталисати Мурте и да ћете због Курте мурталисати следећих десет изгубљених генерација и онда поново правити обруч око РТС – а, са истим захтевима.

На жалост, окружени сте већином сарадницима, којима су ова земља и овај народ на последњем месту. Плаћене патриоте и вође Сорошевих радикалних левичарских група у Србији бринуће најпре о свом истрошеном конту у некој будимпештанској банци. Прерушени трговци душама, инструисани од стране домаћих служби и увек истих амбасада, трчаће и даље за милостињом белосветских мрвичара. Свако кога странци поставе на власт у Србији, већ је потписао пакт са ђаволом. У Скупштини сам рекао делу одрођене опозиције да ће Александар Вучић остати доживотни председник, ако дођем на место генералног директора РТС-а. Замало да почну да ми тапшу, али су се сетили да се зову опозиција. Нису разумели да ће после мог доласка на чело РТС – а, људима престати да буде важно како се зове председник Србије. Председник Аустрије? Име? Није Себастијан К.

Један посланик, бивши и садашњи Отпораш, рекао је да ће он стрпати у затвор све редом. Браво! Тако неће бити никакве разлике између њега и затворених. Није добро за морал преузимање улоге и судије и џелата, нарочито не у капацитету страног плаћеника, без обзира како се зове фондација финансијер. Са једним опозиционим ћутологом који воли да псује, договорио сам се да се видимо и наравно, ништа од тога. Без обзира на мотив, не подносим лаке преваранте и тешке људе који не поштују оно што изговоре. За мој избор, пре две године, писмену подршку добио сам од две хиљаде и шездесет девет радника РТС – а. Данас би за мене гласала чак и Оливера Ковачевић, па и пијачни барометар Н. Љ. Стеф. Ић. Драган Ђилас ми је рекао следеће – Васко, ми бољег кандидата од тебе немамо. Па, видећемо врло брзо да ли жути прслук има наранџасте флеке и шта кажу Ј. Дринчић у Милану и В. Аранђеловић у Египту. О Јуку Веремићу нећу да трошим речи, о Торису Бабићу још мање. З. Сорош је, на жалост, оловни војник и цена олова му одређује обим кукова. И са њим сам причао читавих 80 секунди. Толико времена је могао да одвоји за неког ко можда може да изнесе промене, које он тражи, али не може да их носи. Ако му је процена тако лоша, како мисли да води државу? Ивица поред Марицине песме, у купатилу, има времена само за генерала Симу. Злу не требало.

Господине Обрадовићу, део опозиције, пошто нема довољно материјала за дискредитацију, али нема ни решење, још мање визију, одлучује се за измишљотине и интриге у стилу Јозефа Г. Жежељса. Кажу, Васко Васовић није свој, јер пише текстове о рептилима, ванземаљцима и змајевима. Никада такве текстове нисам писао, нити верујем у наведено трућање. Побркали су ме, вероватно, са редом змајева професора Несторовића. Немам ништа против. Напротив. Али, немам ни дијагнозу, нисам поремећен, нисам идиот, нисам полусвет и нисам подложан курирским подметањима, притисцима и уценама. Чак и да сам потпуно луд, а нисам, бар не потпуно, каквим неке перјанице немоћне опозиције покушавају да ме представе, тај исти полулудак ће Вам омогућити, баш као и свакој српској домаћици, да у другом Дневнику, у пола осам, јавно викнете, пред 5 милиона зачуђених РТС – ових гледалаца – Вучићу педеру! А онда ћу омогућити и том Вучићу педеру, који је успут и председник државе и то знатно луђи од мене, да Вам у самоодбрани заврне Кланшчекова јаја, ако нисте у праву. Да би постао државник, мораће да од садашњег свиленог педерка израсте у праву мушку педерчину, јер Срби воле само храбре и јаке. Дакле, прави потез за праве људе, иначе ће му се обручи урезивати у врело чело сваког петка, без изузетка. Не одговарам ни прозападним медијима, као што су Н1, Нова С и Данас. Нема разлике између њих, Блица, Информера и Пинка. Али, Ви то знате изузетно добро. Мојим доласком на четврти спрат Таковске, сви би они изгубили свој врући антисрпски утицај. Тијанић, који је више волео коцку, провод и власт од било чега, без обзира на све, био је паметан новинар и написао кључну српску реченицу – „Без РТС – а све српске ћерке биле би кафанске певачице, а сви српски синови заштићени сведоци!“ И био је у праву.

Рекао сам Вам, пред свима, господине Обрадовићу да не рачунате на моју протекцију, без обзира на Вашу отворену подршку мени. Нисам ни политикант, ни калкулант и зато смем да кажем оно што мислим. И то је, пре свега, добро за Вас, кад боље размислите. И још нешто, наизглед популистички, али није. Знам ефикасан начин како да укинем омражену ТВ претплату, а да РТС има три пута више новца, него што га има сада. На буџету нисмо одавно, али на терету јесмо сигурно. Ову земљу и овај народ може да спасе само РТС. То није у стању да уради ни утишана СПЦ, ни остарела САНУ, још мање прозападна или проруска опозиција. Србија, пре свега, мора да склони срп и чекић испред своје Богословије и да се ослободи глобалистичког конзумеризма и сатанистичког комунизма. Прецизно је то рекао давно један афористичар – „Да би нам будућност била ружичаста, црвено мора да избледи!“ А промена колор – бара на монитору РТС – а, могућа је само применом часне струке. Дакле, без комбинације части и струке, бићемо стављени на све теже муке.

Васко Васовић

Ко има РТС има све

РЕМ апсолутно нема никакав утицај на уређивачку политику РТС – а, нити РЕМ има инструменте за санкционисање било каквог прекршаја, мањег или већег, који направи РТС. Да му одузму фреквенцију не могу, да га казне новчано могу, али је то заиста апсурдно, јер ту новчану казну плаћају гледаоци сами, од чијег се новца и финансира РТС. То значи да, практично, наплаћујете казну сами себи. У случају смене Савета РЕМ, доћи ће нови људи, који могу да ураде шта? Па, такође ништа. Процедура одузимања националне фреквенције приватном емитеру и додела неком другом, трајала би годинама, баш као и додела пете фреквенције. У пракси то изгледа још горе. Пример – Нови састав РЕМ донесе одлуку да Телевизија Пинк мора да обустави емитовање ријалити програма. И Митровић прекине емитовање Задруге. Што ће и да уради, сигуран сам и без РЕМ -а. Месец дана касније убациће нови формат, који се емитује и на BBC – у. Наравно, модификован и прилагођен идеји „љубави на сеоски начин“. РЕМ није дорастао и није у стању да прати медијског могула Жељка Митровића. Врхунски је специјалиста за медијску манипулацију. Опаснији је од Тијанића и Бујошевића заједно.

Дакле, промена састава РЕМ још један је, рекао бих намерни, ћорак координатора протеста против насиља. Решење је апсолутно само једно. РТС. Ко има РТС има све. То знају све четири завађене стране.

ЕА

„КВАЗАРСКИ“ ПОДСЕТНИК

НУНАЈА – Водена мајка, РИБАРИЦА – прави назив арамејске Богородице, мајке која је, у Витлејему, родила Исуса Христа. Одатле и колективно сећање и употреба древних израза нуна – нана, нина, мама… Одатле је и главни симбол рибе везан за Исуса.

ЛЕЛА – Шумска мајка, сунчана богиња матријархата, добровољно жртвовала своју моћ крштењем. По њој, у колективном сећању на тај губитак и духовну бол, архаични изрази леле и лелек…

ДЕВАН – сербански двополни Бог, истовремено и мушко и женско, Бог / Богиња ноћи и пуног Месеца. У колективном сећању остали су модификовани изрази девон, демон, девил, евил, ђевла или ђаво.

МОЈСИЈЕ – модификовани коптски назив за дете. Египћанин. Право име и порекло сакривено у архиви Ватикана.

МАКСИМИН ОБАДИЈЕ ТРЕЋИ – каган, кан над кановима, материјализовани антиХрист, рођен 666. године у Хазарском каганату, на територији данашње западне Украјине, на ушћу реке Волге у Каспијско језеро.

МАРИЈА ОД МАГДАЛЕ (633. – 666.) –

црна робиња, проститутка, антиБогородица, мајка кагана Максимина Обадија Трећег, спаљена на ломачи одмах по рођењу Максимина О.А.

ПАПА ИНОКЕНТИЈЕ ТРЕЋИ – творац Инквизиције и аутор десет

„Божјих“ заповести. Финансијер и главни идеолог католичког бискупа Стјепана Немање који је извршио геноцид над Србима католицима, српским правоверним катарима, односно српским верницима богумилима.

БИБЛИЈА – Стари и Нови завет, од стране грчких и латинских преводилаца, комплетно злонамерно измењен препис оригиналног, универзалног Творчевог Јеванђеља, које је Јуда Искариотски украо Исусу Назарећанину и предао рибару Шимуну, а овај прокуратору Рима Понтију Пилату. У Библији је остало недирнуто и неизмењено само поглавље 18, односно Јованова Апокалипса или Откровење Јованово.

МИХАЈЛО – архистратег, архигенерал, односно арханђел, који је добио битку библијских размера против антиХриста Првог и његова четири генерала на брду (хар) Магед.

БЕЛО ЈЕЗЕРО или ПУПАК СВЕТА – полазна тачка велике сеобе народа, са ушћа четири велике сербанске реке – Дона, Дњепра, Дњестра и Дунава, услед наглог подизања нивоа Средоземног мора, пре 7500 година.

ЦАР СТЕФАН УРОШ ЧЕТВРТИ, односно цар Душан, једини цар и Немањић, који није проглашен за свеца, а под њим је Србија била и највећа и најорганизованија и најјача.

МИТРИН ПРОТОКОЛ – Луциферова правила којима је религију злоупотребио за контролу, да би ослабио веру у Бога и у сопствену снагу појединца. Антирелигијски канони и догме, којима се драстично слаби један од полова, женски и практично удаљава из религије. Кривица која је силом наметнута Еви, Митриним протоколом, пребацује се на сваку жену појединачно, па и на саму Богородицу. Тиме се, посредно и невидљиво разара веза и ствара непремостива разлика између два пола. Цар Душан није једини Србин који је намерно разбио Митрин протокол, доводећи своју супругу Јелену Страцимировић на Свету гору. Осим Јелене или Леле, на Светој гори боравила је и српска принцеза Мара, Марија Бранковић, ћерка деспота Ђурађа. Истог оног Бранковића који је, смртном казном, забранио тадашњем српском патријарху да оде у Фиренцу и Ферару и потпише приступ Заједници Митриног протокола, односно Фирентинској Унији. У част Маре Бранковић, монаси из манастира Светог Павла Ксиропотамског подигли су цркву посвећену њој и она је једина жена која, поред Богородице има ту част. Дакле, осим Богородице, жене која је Свету гору и основала, још две жене су победиле Луциферов принцип аватона и селе поред самог Бога. А биће их све више…

Васко Васовић

ТАЧНЕ И КРАЈЊЕ ЈЕДНОСТАВНЕ ИСТОРИЈСКЕ ЧИЊЕНИЦЕ

У ОВОМ ТЕКСТУ НАЛАЗЕ СЕ ТАЧНЕ И КРАЈЊЕ ЈЕДНОСТАВНЕ ИСТОРИЈСКЕ ЧИЊЕНИЦЕ КОЈЕ СУ ЗЛОНАМЕРНО СКЛОЊЕНЕ И ИЗ СРПСКЕ И ИЗ СВЕТСКЕ ИСТОРИЈЕ. ДАНАС, ПОСЛЕ ВИШЕ ОД 7 МИЛЕНИЈУМА, ОНЕ ИЗЛАЗЕ НА СВЕТЛОСТ ДАНА ОНАКО КАКО СУ И ЗАПИСАНЕ У, СРЕЋОМ, НЕИЗБРИСИВОМ КОЛЕКТИВНОМ СЕЋАЊУ:

Пет и по хиљада година пре последњег рођења Исуса Христа четири велике реке са истим почетним словом – Дон, Дњепар, Дњестар и Дунав уливале су се у велико, слатководно БЕЛО ЈЕЗЕРО. То је прецизно и правилно изговорено српско име тадашњег језера, избрисаног из апсолутно свих историјских уџбеника. Катаклизмично топљење глечера, пре пет и по хиљада година, изазвало је нагло подизање нивоа Средоземног мора за више од 70 метара, што је и довело до ДРУГОГ великог библијског ПОТОПА о коме се готово ништа не зна и који се практично скоро нигде и не спомиње. Водена маса Средоземног мора прелила се и потопила слатководно Бело језеро, претворивши га у слано ЦРНО море. Назив Црно, добило је накнадно, управо као глобалистичка негација Белог и то је у директној симболичкој спрези са арамејским, библијским називима за Либан и Антилибан. Старосрпске реке Дунав, Дњепар и Дњестар уливају се данас у Црно, уместо у Бело море, док се Дон, древним поплавним таласом, проширио у Азовско море, али је кроз Керчки мореуз и даље остао спојен са Црним морем. Одатле и ЧЕТИРИ слова Д, које је радикални комунизам, перфидно претворио у четири сатанска, робовска слова С, удаљивши тиме Сербане и од корена и од истине. На изокретање сербанског говора директно је утицао и још један глобалистички оперативац, Вук Стефановић Караџић или Црни Вук Стефановић. Од сербанског праписма и изговора направио је, по плаћеној директиви, дијалектички новоговор, којим се изгубила директна веза са сербанским кореном. Четири укрштене линије које се спајају у једној тачки и које показују ПУПАК СВЕТА, означавају једино место на планети у које се уливају четири огромне реке. Одатле и прави симбол правоверног крста, односно речне делте и раскрснице путева, који је управо Луцифер злоупотребио пет миленијума касније стварајући монотеистичке религије, повезујући, између осталог, српски крст са прогоном, селидбом, расејањем и Исусовим мукама и распећем. Тиме је од правоверног крста, као симбола Великог покрета народа и територијалног удаљавања од сербанске матице, направио симбол смрти, страдања и справу за мучење. Због чега сада у текст убацујем и ово са Луцифером и скраћењем историјског времена? Из простог разлога, јер су се и Божић и Ускрс код Сербана славили пуних 12 хиљада година пре нове ере, нулте године и званичног рођења, трећег по реду, материјалног Исуса. Податак прилично лак за проверу. Глобализам управо тражи те круцијалне временске доказе и у Винчи.

Домицилно племе Сербана, које је живело на обалама Белог језера, због поплаве, било је принуђено да крене у расејање на све ЧЕТИРИ стране света. Главни део Сербана склањао се, од надолазеће воде, узводно уз Дњепар и на територији данашње источне Украјине основао велико утврђење Бели Рас. Сербани у сеоби, односно расејању, звали су себе Расејанцима, Белим Расинима или краће – Расима. Од сербанског утврђења Старог Раса настала је Стара Расија, данашња Русија. Дакле, старо утврђење Расија или Стара Русија, створена је од стране сербанских Раса дуж обале Дњепра у данашњој источној Украјини. Глобализам је поново изокренуо историју. Срби у расејању су мајка Русије, а не, по измењеној глобалистичкој историји, обрнуто. Руси су стари Сербани, одатле директна и крвна и родовска веза. Остале групе Сербана у расејању стигле су до Индије, Јапана и других делова Азије, па и до британских острва и јужне Енглеске, где су, такође, формирали сербанско утврђење Сорстен, много касније названо Стоунхенџ. Британски тајни архиви имају прецизне тлоцрте тадашњег изледа Стоунхенџа, као и све податке о његовом изворном називу, његовој намени и целокупној сербанској симболици. Британци никада неће показати ту архиву, али… И не морају. Једна од већих сербанских група ишла је обалом Дунава, спајала се са домицилним племенима и основала неколико великих утврђења попут Винче, Старчева и Лепенског Вира. Американци, глобалисти, улажу огроман новац за преузимање и куповину тих локалитета, под маском наводне заштите, а са главним циљем да се пронађени артефакти и докази о постојању Сербана што пре униште, склоне или сакрију од очију светске јавности. Срећом, централна Божја реченица изговорена је са осмехом. И тај осмех траје колико и светлост око нас. Од самог краја времена.

Васко Васовић

7530

Ми, Срби, волимо да говоримо да смо народ најстарији, иако немамо ништа од тога, чак и да јесмо. Зато неки славе Нове године по древном српском календару и кажу да је данас 7530. година. У праву су за годину, наравно. Рачунање српског времена почело је четири хиљаде година пре појаве лажног пророка Мојсија. На жалост, када бисте питали некога одакле баш та година и од ког догађаја је започело српско рачунање времена, већина би одговорила или да је тако одредила Византија или да нулта година представља почетак стварања света или би само слегнули раменима. Мало је смешно веровање у то из два разлога.

Први је да је људска врста настала пре два милиона година и то далеко после стварања света, а други је да су владари Византије преузели и календар и рачунање времена управо од Срба, јер је већина византијских царева потекла са простора Старе Србије. Право питање за све који мисле да смо најстарији народ: рачунање српског, односно сербанског времена, почело је од ког историјског догађаја? Они који верују и тврде да смо народ најстарији морали би то да знају. Савремени, грегоријански и јулијански календари рачунање времена почињу од нулте године, године рођења Исуса Христа, дакле пре 2023 године. По српском календару данас је 7530. година. Једноставно питање за старе Србе – шта се десило српске нулте године и од ког историјског догађаја, пре 7530 година, почиње српско рачунање времена? Одговора нема у књигама. Нулта српска година, пре седам и по хиљада година, на жалост, не означава почетак, него крај једне ере. Сербанско племе је пре 12 хиљада година већ увелико трајало на ушћу четири реке чија имена почињу истим словом и још тада славило и Божић и Васкрс. Све док крај није обележио почетак тужнијег дела наше историје.

Васко Васовић