Брисање сваког трага српског идентитета и живљења на овим просторима

СА ВАЈБЕР ГРУПЕ НЕКА БУДЕ СВЕТЛОСТ:

Писано 27.11.2022. г

ТАЈНА КОНВЕНЦИЈА

Ретко је који међународни споразум нанео тако велику штету Србији, као што је то било са Тајном конвенцијом коју је Србија потписала са Аустро – Угарском (А-У) 1881. године. Разлози за њено потписивање леже у издаји тадашње царске Русије према Србији, јер је Русија још од успостављања Српске кнежевине након два устанка против Турака, подозриво гледала на васкрсавање српске државе, јер је Русија била свесна величине и утицаја средњовековних српских држава на Х’лму (термин Балкан су увели Турци по називу за централни планински масив на овом простору, који Срби од вајкада зову Стара планина). А Кијевска Русија је настала тек у 9. веку.

Због тога је Русија, и поред тога што је помагала српске устанике против Турака, много више улагала у Бугарску, коју је ослободила од Турака и потписивањем Сан – Стефанског мира 1881. г. издејствовала за Бугарску проширење 300 km на запад, на територије на којима је вековима српски идентитет био доминантнији у односу на бугарски. Тада је престоница Бугарске из Трнова премештена у Софију, где је становништво масовно славило славе, што је одлика српског идентитета, док Бугари славе имендане. Корекције граница предвиђених Сан – Стефанским миром су исте године извршене на Берлинском конгресу, али опет на штету Србије, јер су незнатно померене на исток. Кнез Милан Обреновић се осећао дубоко изданим од стране Русије и поред дотадашњих добрих односа са њом. У то време је политички утицај А-У нагло порастао формирањем двојног савеза са Немачком 1879. г. и кнез Милан се надао да ће уз подршку А – У издејствовати бољи политички положај за Србију, поготово што је А – У 1878. г добила на управу БиХ, из које је протерана турска војска. Осим тога, руска дипломатија је у тадашњој Србији наступала доста агресивно, а Русија је отворено негодовала што је Милан сменио Јована Ристића, који није хтео да пристане да А-У у Србији има повлашћен трговачки положај. Крајем маја 1881. г. Милан је начинио последњи корак да поправи односе са Русијом. Путовао је у Петроград, али је наишао на изузетно лош пријем на руском двору, па се дефинитивно окренуо А-У. Одмах се вратио у Беч и завршио преговоре о политичком уговору са А-У.

Тако је и настала ТАЈНА КОНВЕНЦИЈА, коју је 16. јуна 1881. г. у Београду потписао министар спољних послова Србије Чедомиљ Мијатовић (либерал, иначе), по директном налогу кнеза Милана, а без претходног одобрења Скупштине и Владе Србије. Ова конвенција је предвиђала међусобну пријатељску политику, а Србија се посебно обавезала да на својој територији неће трпети политичка, верска или друга сплеткарења против А-У, подразумевајући ту и БиХ и Новопазарски санџак, које је А-У сматрала својом интересном зоном. Такође, Србија се обавезала да без претходног споразума са А-У неће преговарати ни закључивати политичке уговоре са другим државама, чиме се Србија одрекла самосталне спољне политике. Осим тога, Србија се обавезала да ће остати неутрална у случају рата А-У са другим државама.

А-У се обавезала да се не противи територијалном проширењу Србије на југ, осим на подручје Новопазарског санџака. Конвенција је требало да остане тајна и да важи 10 година.

Због ове самовоље кнеза Милана продубила се политичка криза, која је на кратко превазиђена проглашењем Србије за краљевину 1882. г, а Милану је краљевско достојанство први признао аустријски цар Франц Јозеф, што је у ствари била компензација за потписивање конвенције. Одредбе конвенције су пажљиво срочене да се покрију и усмени договори тадашњег кнеза Милана и Бечког двора, који су дефинисани у неколико тачака, историјски погубних за Србе, њихову државност, национални и културни идентитет :

1. У државотворном смислу, Србија нема шта да тражи северно од Саве и Дунава, и поред чињенице што је на подручју А-У живело много више Срба него у Србији и другој држави са српским идентитетом – Црној Гори. У то време је у А-У живело око 2.700.000 Срба, уз још 500.000 православаца (Срба) у БиХ и 450.000 Срба исламске вероисповести у БиХ, који су говорили српским језиком, што значи око 3.650.000 Срба, који су остали ван граница Србије.

2. Србија не сме територијално да се проширује на Новопазарски санџак и јужно од Косовске Митровице, што се сматрало интересном зоном А-У, већ само дуж Поморавља и евентуално Повардарја. Идеја је била да се Србија и Црна Гора територијално одвоје, како би и Црна Гора ушла у интересну зону А-У, а касније и у састав А-У. Подсећамо, А-У је по овом сценарију 1908. г. анектирала БиХ, са тежњом да настави да се шири преко Новопазарског санџака, КиМ и српског приморја (данашња Албанија), све до обала данашње Грчке и острва Крф, на коме су Аустријанци имали значајне земљишне поседе и на коме је по налогу аустријске царице Елизабете 1890. г. изграђен велелепни дворац Ахилион, у коме се сада налази музеј. У тежњи да Србију одвоји од мора, А-У се касније својски потрудила да од нехомогених шћипетарских (брђанских) племена вештачки створи тзв. албански народ. Најбројнији су били Тоске и Геге, уз још двадесетак албанских племена, у којима су већина били албанизовани Срби, који су задржали многе обичаје, народну ношњу, речи, старе српске митове и веровања. У време формирања Албаније, на том подручју је живело око 50% православних Срба (преко 500.000), око 40% Албанаца и око 10% Грка и др. Заједно са подручјем КиМ и Албанијом, ван Србије је планирано да остане око 1.500.000 Срба. Документ о овоме је у бечком архиву открила бугарска историчарка Теодора Толева, која је по објављивању књиге о томе, напрасно умрла под неразјашњеним околностима, а заправо је вероватно отрована или радиоактивно озрачена.

3. Србија је морала да се одрекне свог старог српског календара, по коме су до тада датирана сва црквена и већина админ. Докумената. Овај календар је укинут исте, 1881. године, чиме је Србија натерана да се одрекне своје историје 5.508 година пре рођења Исуса Христа, али и 7 векова своје историје после Христа, до наводног досељавања на Х’лм – значи укупно око 6.200 година своје историје.

4. Србија је морала да се одрекне своје историјско – правне школе, која је након два устанка почела интензивно да се развија, јер су у страним архивима откривани документи који су говорили о континуираном присуству Срба на широком подручју Европе, али и Мале Азије још од културе Лепенског вира, Старчевачке и Винчанске културе, што су еуфемизми за прастару српску културу на поменутим подручјима. По овом усменом договору, Србија је морала да прихвати тзв. бечку историјску школу, по којој су Срби наводни дошљаци на ове просторе тек у 7. веку н. е. Овим усменим договором и Тајном конвенцијом је почео „рат за српску историју“, који и даље траје.

После 140 година од потписивања Тајне конвенције, Србији и Србима се и даље негира право на историјску, националну, језичку и државну постојаност северно од Саве и Дунава, западно од Дрине, али и јужно од К. Митровице, са тежњом да се избрише сваки траг српског идентитета и живљења на овим просторима.

Слободан

Би – танга или би – сексуалац, that is the question

Даклe, овај Васкe јe стварно гeнијалан. Прочитај. Смeју сe од јутрос сви у канцeларији. Дошао нам шeф и дали му тeкст. Ено га још сe цeрeка.

Протести, литије, петиције против Параде поноса су, управо, оне медијске кампање које Паради поноса и требају. Права реклама је најбоља када је бесплатна. Укините у медијима све извештаје у вези са Парадом, осим плаћених реклама, наравно и ефекат за парадере ће бити поражавајући. Тада ће по улицама урлати како их сви игноришу и сами изазивати инциденте, не би ли их неко из медија споменуо. Организаторима марша поноса ЛГБТ+ популације неопходна је искључиво реклама. Све остало их не занима. Изузетно добро знају да се закони које, наводно, траже доносе у Скупштини, не на улици. Имају мушку премијерку, женске министре и средњородне посланице, које такав закон могу и да предложе и да подрже. Али би онда Параде поноса погубиле смисао. А смисао је баш у реклами и медијској промоцији. Што је најгоре, имам утисак да једино Вучић није педер, иако се сам гура да буде. Ако дозволи параду, а дозволиће, јер му не дају дозволу да не дозволи, добиће гласове свих 200 педера из Бангладеша који му не требају. Мислим, не требају му гласови. Ни избори у Бангладешу се не добијају на изборима. Дакле, закон о истополним заједницама нам треба колико и педери из Бангладеша. Две лезбејке, премијерке, у Србији, по том закону кога нема, већ добише бебу. Венчање може и у Луксембургу, још боље. Тамо попови петком носе танге. Чуо сам. Нешто ме занима, ал’ нисам смео да питам ни после прве параде поноса. Па да питам… Ако бих отишао у септембру на Параду и обукао само две танге, па као такав двотангаш наскакао и на мушко и на женско, све док не спознам ко сам, да ли бих се осећао као би – танга или као би – сексуалац? Само се питам, не вређам се. Кажу организатори Прајда да кроз марш поносних промовишу љубав и толеранцију. По сценама са претходних Еуропрајдова рекао бих да су у питању костими Штрцка и Прцка, односно сценографија бруталног секса и жестоких оргија, развратнија и од сајма природног кокосовог брашна и вештачког секса у Будимпешти. Због чега мушко дупе мора јавно да буде показано потпуно голо и напудерисано, ако је природно бело, дебело и напедерисано? Повратићу по вратићу. Има заиста и оних који се позаљубе чим позаврну гаће. Али, древна изрека Стефана Немање каже, да ако љубав свог живота тражиш на Бир фесту, постоји могућност да се набодеш на пијандуру. Само кажем. Видим да толеранција у Србији мора да се намеће силом. Браво! Наметнеш толеранцију силом и онда ти ђаво крив што мора да те чува 5 тисућа хиљада полицајаца. Шта се деси домаћину када му уђеш у кућу непозван, урликнеш му на уво, док спава – ја сам оличење доброте и толеранције и чепркнеш му толерантно – тоалетну четку у небрањену гузицу? Усро би се да може, претпостављам.

А онда… Збогом Ђоконда.

Седам дана Еуропрајда у Србији је, на старосрпском, у суштини, недеља борбе против тједна. Еуропрајдовци не могу да се ваде на то да је ово њихова земља, односно њихова кућа, па да се по својој кући шетају голи, јер је њихова кућа путујућа, а не плутајућа. Београд је на води, а не на слободи. Прајдовци долазе из свих земаља Еувропе, управо као гости и доносе нам толико очекивану различитост. Добро. Ја мислио да су Срби већ мимо света и да нас одавно разликују као кидишуће геноцидишуће лоше момке у туђим сукњама. Кажу Прајдовци да је, за разлику од претходних година, ове године највећи отпор према Прајду, јер је за Србе то нешто ново. Како је ново, ако га је било и претходних година, кад је и отпор био мањи? Поново сам се јутрос пробудио глуп и онда сам глуп цео тај дан. Не схватам се. Добро, још једном. Кажу, Срби не разумеју ту различитост. Опа, бато! Ја мислио да сам једнак са педером у свему, осим у избору рупице на бради. Ако различитост праве само различите рупе, ставићу одмах цветић у дупе! Уз марш и параду обавезна је и војна труба. У српској философији постоји различитост у дувању трубе и дувању лепка. Жао ми је само што ћу оштетити нечије стаклено око кад прочита све ове скаредне речи. Речи, као што су педер, дупе и Вучић, ипак, нису простачки изрази. Организатор Еуропрајда рече јуче – “ То је питање модерности и развоја“. Ето! А мене набедили да сам простак у изразу. А ја, у ствари, модеран и у развоју.

Васко Васовић

Геј параде уз подршку геј Владе

Геј лоби у Србији најјачи је лоби у Србији. Геј популација која се рапидно увећава рекламирањем, а не размножавањем, јача је и од Владе Републике Србије из простог разлога, јер је Влада Републике Србије замало геј Влада Републике Србије, па је самим тим јача и од саме себе. Дакле, гејеви владају овом земљом преко геј Владе ове земље. И тврде да су им права угрожена и да због тога морају да организују параде. Геј параде уз подршку геј Владе. Рекао бих да Параду поноса не гурају емоције, већ новци. Рекламирањем фалуса навлаче се неки нови клинци из улице Јована Цвијића да сиђу са зелених кајсија и пољубе у гузицу шареног Мојсија.

Благи Боже, не желим да псујем! Знам да смо сви ми помало педери, неко у души, неко у ду… Али, ако офарбамо и дупе и образ истим бојама, како ћемо их разликовати?

Васко Васовић

Крваве паре Љубодрага Симоновића Дуција…!

“Košmar letnje noći, ili – kako vam drago…“

….igrale se delije na sred zemlje Srbije…

 

 

ALEKSANDAR VUČIĆ: REŽIMSKO DAVLJENJE SRBIJE.

ZAŠTO IH LAŽEMO?

Слика

Pre nego pročitate i jedan redak ovog teksta, dobro se zagledajte u oči ove kineske devojčice, bez obzira na rezoluciju slike. To što je na slici kinesko dete, neka ne zbunjuje. Dete je dete, ma čije da jeste.

Danas je Svetski dan deteta. Na stotine “svetskih dana nečega“ preplavljuju ovu Planetu. Na stotine licemernih obeležavanja. Ovo je najlicemernije.

Zašto?

Malo ispočetka: tzv.svetski dani izmišljeni su da bi se prekrila globalna laž kako živimo u dobrom svetu. Da, dobar je taj svet, ali samo za one koji nam prodaju maglu da je tako. Zato se izmišljaju svetski dani da bi, k’o fol, oni koji vladaju onima kojima vladaju pokazali, k’o fol, da vladaju dobro. Pozitivne statistike govore jedno, sve same superlativne brojke. Negativne statistike i sve ono što je tu, oko nas – govore drugo.

Zabrinuti i optužujući pogled ovog deteta sve govori. Niti je Svet dobro mesto za življenje, niti du deca u njemu povlašćena i sretna bića. A  u njihovo ime, odnosno, za “budućnost sveta“ sve se dešava.

Dešavaju se ratovi, ljudskom rukom proizvedene globalne kataklizme, naučna istraživanja koja su sa one strane razuma, političke odluke koje nemaju veze sa onima zbog kojih se donose, kulturološki “pomaci“ koji destruiraju ispravne matrice ponesene iz “krštenih“ vremena, vremena kada je sistem vrednosti bio ono što je čuvalo ljudske zajednice, a ne sistem profita na svaki način i po svaku cenu…

Idemo redom: ratovi, kao omiljena zabava Velikih majstora lože profita, licemerno i kontinuirano, vekovima prave “bolju“ geopolitičku preraspodelu sveta. U njima, ratovima, najviše stradaju najmanji, najbespomoćniji – deca (naravno, ostala nejač, star svet i žene, nije zaboravljena, kao ni drugi Živi svet…). U medijima najčešće dominiraju slike ratom ugrožene dece…

Ljudskom rukom i zlim naumom proizvedene kataklizme, dakle, kataklizme Zemlja-Zemlja studiozno pripremane da igranke sa ratovima ne budu preupadljive, takođe uništavaju najveći broj nejači i prirode. Opet strada, mahom, budućnost sveta – deca. Posle takvih kataklizmi ugroženo područje preplavljuju humanitarci svih boja, namera i namena sa tovarima pomoći iz robnih štokova iz davno zaboravljenih skladišta; nastupaju medicinari da u nemogućim uslovima izeksperimentišu za ko zna čiji račun, nove vakcine, lekove – mahom stare, al’ ajd’ super šansa da se staro  ne baci… Profit je čudo jer ove akcije finansiraju donatori…

Naučna istraživanja su vrhunac licemerja. Oficijelna industrija hrane, oficijelna medicina i oficijelna farmacija ne biraju sredstva da “boljoj budućnosti“ unaprede život trovanjima, izmišljenim dijagnozama, vakcinama koje se daju najmlađima a prave podlogu od koje se umire ranije no što prosečan ljudski vek. Ili, budalaštine tipa “otkrića“ nemačkih naučnika da, ustvari, parafraziram, u svakoj bebi postoji biološki indikator za promenu pola…Ovaj svet kloniranjem i dešifrovanjem genoma kao “vrhunskim naučnim dostignućem“ nije daleko od GM ljudi, a počeće se sa decom!

Kulturološke matrice su najefikasniji metod ulaženja u psihu i kontrolu uma. Nasilje i “iščašenost“ je medijski najeksploatisanija društvena pojava. Izmeštanje zabavnih aktivnosti za mlade u kasne noćne sate kada ljudskom telu, a dečijem posebno, treba san a ne budno stanje, izaziva niz poremećaja u organizmu koji na duži rok toliko kvare biološku supstancu mladih, mlađih, najmlađih konzuimenata sub i oficijelne kulture da već sad svetom hoda potpuno neupotrebljiva mladost. Dečije ropstvo, rad dece na crno samo za vodu, hranu i postelju,  tema je mnogih globalnih kampanja da se tom užasu stane na put; ali ne – profit je bitniji, najjevtinija radna snaga su deca, to nije bitno. Eksploatacija dece u medijske svrhe je ogromna: reklame, kampanje, audicije za decu – buduće zvezde i zvezdice…menjanje svesti da je nenormalno – normalno. Ali najcrnje je u obrazovanju. Svetska politika školovanja donela je “nedonošče“ školovanja već od dečijeg vrtića. Polazak u škole sa pet godina je notorna činjenica u tzv“ visokorazvijenim“ društvima. Opravdanje je bezobrazno jevtino: što pre treba proizvesti uspešne mlade ljude, da što pre počnu da rade i daju svoj doprinos zajednicama u kojima žive. A šta je iza? Iza je – što pre stvoriti poreske obveznike…Horor. Destruiranje porodice je posebna priča. Sve mame i tate sveta moraju da rade mnogo i dugo. Sva deca sveta žive od svojih ranih dana po jaslicama, vrtićima školama… A gore od toga je da to nikad nisu baš sve mame i tate i sva deca. Tamo gde ovoga nema – možemo polemisati jesu li to sretnija ili nesretnija društva. Sve, pa i blagostanje, ima drugu stranu medalje… Kao što drugu stranu medalje ima borba protiv naodvratnijeg zločina – pedofilije. I to je lažna borba, uhvaćeni zločinci su tek vrh ledenog brega ako je već svima jasno da u ovom zločinu učestvuje i Vatikan i mnooooooogi visoko pozicionirani bolesni tipovi u svetskom establišmentu.

Konačno, kakav je mikro i makro svet u kojem žive današnja deca? Kakav svet im se ostavlja od strane onih koji, k’o fol, brinu o tome? Šta svako odraslo biće može da uradi da  svakom detetu na svetu bude bolje nego što mu jeste?

I sve to, ama baš sve šta i kako treba, piše u očima devojčice sa slike, ko ume da vidi i shvati… Sve šta treba a čega nema, bar ne dovoljno. Ali, važno je da ima “svetskih dana“ koje izmišljaju belosvetske protuve Novog svetskog poretka…

WILD BEAUTY

Наспиновати, “нашпановати“, да у јеку сезоне, у Будви (Монтенегро) буде одржана парада поноса – и није неки виц. Темпирати да се потенцијали сукоб & прикљученија оних који су за и оних који су против нађе пред стотинама фотоапарата и мобилних телефона свих страних туриста (као и свих осталих туриста), медија и других заинтересованих…, дакле, да “дивна“ слика Дивље лепоте оде у бели свет – такође није неки виц. Мајстори монтенегринских вицева седе негде далеко и високо. И –  планирају, увелико, неки други виц.

Овај виц је у нечему другом.

И једни и други у монтенегринском ЛГБТ pro & contra вицу нису схватили основно: одавно су обе стране у ЛГБТ причи, јер им га 25 година главни пројектант монтенегринске дивље лепоте држи тамо где треба. ЛГБТ то не осети, њима је то нормална ствар а лепо им, па прави тешки промашај у инсистирању да се Pride одржи. Ето, “успели“ су у томе са све “…камењем и дрвљèњем…“ (акценат!)

Противници такође не осете да им га је одавно сместио и то јако дубоко, вешто и добро, па још мисле да су у праву ако оно што је дијагноза зову дијагнозом. Поп “чистач“  је само трећи чин ове летње будванске комедије, који показује како, тек, мантијаши не капирају колико им је завучен.

А власник завученог још им, лепо,  и кāза (и једнима и другима, и свима,  јуче, на премијерском сату у црногорском Парламенту)  – да није присуствовао паради у Будви зато што  је против политичког парадирања…“Ја сам за то да речима и делима покажемо да доприносимо ономе што смо декларативно промовисали као свој циљ.“

У “Ја сам за то…“, као сваки Велики мајстор среће бескрајног владања, све је  рекао: да је он, лично, тај који је декларативно промовисао све у Монтенегру, укључујући политичка парадирања свих врста и намена. И кāза још „Не можемо јавно бити за, а тајно против права свих, па и тих људи“. Стављати у множину оно што једино може да се разуме у једнини, а једнина је он, лично – уме стварно само мајстор вештине дубоког, али неосетног завлачења…Да му је држава била успешна у  “… проби хоће ли заштитити права сваког човека и показати да је способна да обавља своју функцију.“ – јуче се доказало. Била је успешна таман толико да оних пар хиљада разјарених, наловљених мрежом по подгоричким улицама и плаћених да дођу о трошку исте му, његове, државе + Будвани  – испадну победници мале дневне журке у луци, са све спремљеним пловилима за евакуацију “угрожених“.

Толико је јасно зашто је јуче сирота Будва била град-театар пре Града театра, оног кад цео “уметнички“ Београд треба да летује негде за малу кинту, да иста Будва није стигла ни да схвати колико је тек њој завучен. Његов.

Слика

Анестезирана врелином лета, монотонијом битисања у глади, беди, незадовољству а од завученог јој до грла напаћена, прелепа, заиста прелепа Wild Beauty – чека свог принца на било каквом коњу, свеједно је ако не буде бели, да је пољуби, пробуди и спаси.

И извуче јој завучен(и).

А ако тој, тој Wild Beauty, још није јасно о чему је овде реч, ево појашњења : тај који joj га  тако мучки завуче пре 25 година само следи инструкцију divide et impera.

K L E T V A

http://markoek.wordpress.com/2013/07/17/masovno-ubistvo-sa-predumisljajem/

Makroek će mi oprostiti…Jer nisam kradljivac njegovog teksta.  Zato što mislim kao on. Ma, ne,  ja mislim još gore…i ne mislim da ću ostati na tome da samo mislim. Čaša se tolikom brzinom preliva da stoka koja vlada ovom zemljom bez države a ta zemlja ima samo nas, nas, obične, sjebane i blesave što ovoliko čekamo – može preko noći da očekuje prelivanje. Te čaše. Al’ vrlo čupavo prelivanje, možda čak i sa prolivanjem… Neki novi šesti oktobar neće ni trebati, oposlićemo pametnije i odjednom…

Tragika Tijaninog života i smrti je mnogo strašnija.

Rastko Nemanjić…Miliji mi je tako nego kao Sv. Sava, jer je bio uljuđen i  pametan čovek i plemeniti Srbin vizionar, nego  neblisko biće oteto od naciona kanonizacijom.  E, taj Rastko probao je da nas uljudi jer je, između ostalog, u Krmčiji bilo i ondašnjih zdravstvenih standarda…i morala prema bližnjem, prema svima. Ali OVO sa Tijanom je zločin nad zločinima a imena  prvih (među jednakima) zločinaca su: ministar Bojić ministar Milosavljević, ministarka Đukić-Dejanović…Ko zna još kojeg min. zdravlja nek’doda. Zločinci su i svi direktori RZZO-a unazad, bar 30 godina.

Kontinuirani zločinački poduhvat je taj što se decenijama kradeni zdravstveni Fond i rasterivanje struke koja je pre 20-25 godina bila na putu da bude vrhunska u kardiologiji (…Ninoslav Radovanović i drugi…) i ne samo njoj, dakle to što se decenijama ubija sopstveni narod kroz fejkovane lekove, nemar prema lečenju ljudi (psima i mačkama lutalicama je bolje…). Kradeni novac od naših doprinosa je upucan u jahte, blagodati poreskih rajeva i ko zna još gde i za šta. I nikad istrage koliko je opljačkano. Za svog mandata Bojić je napravio svoju kliniku. Za svog mandata Milosavljević nam je izuvaljivao gomilu medicinskih naprava i  mašina koje ničemu ne služe a jako su štetne po zdravlje, izuvaljivao je probušenih kondoma, na odloženo vreme delovanja smrtonosnih vakcina, falsifikovanih medikamenata… U predizbornoj kampanji, a i za  svog mandata, Slavica Đ.D. je obećala da će sve biti istraženo i kažnjeno što nije valjalo u RZZO-u/Fondu za zdravstvo a nastavila gde su joj predhodnici stali…Boli nju…Kinta koja se troši da bi je vozili na posao i nazad (BG-KG) u ukupnom zbiru + kinte svih ostalih po ministarstvima, u Vladi, u državnoj upravi – jeste dovoljna za mnooogo toga da nam nacion ne umire skotski.

Za ovaj zločin prema Tijani iole moralna Vlada, ministarka, RZZO-ovci  i  treba da podnesu momentalnu ostavku.

Ali, jok, zabole ih. Pa, koji kurac se njih tiče tamo neko dete, ko je tamo neki narod ter’o da  skuplja pare?

Ej, ej, eeeeeeeeeeeeej !!!!!!!!!!

Možda je bolja momentalna ostavka naroda, svih nas ludih i očajnih, Tijaninih suportera koji ispadosmo i najgluplji  u svojoj čovekoljubivosti.

KLETVA JE  PALA TIJANINIM ODLASKOM NA BOLJE MESTO, DA BUDE SA SVOJIMA – SA ANĐELIMA, NA AKTERE UDRUŽENOG ZLOČINAČKOG PODUHVATA VLADE SRBIJE PROTIV SVOG NARODA.

TIJANA, OPROSTI NAM, JER NE ZNAMO ŠTA ČINIMO TRPEĆI ZLOČINCE NA VLASTI KOJI SU TE UBILI A UBIJAJU I NAS…

Ostavka naroda će se dogoditi, ustvari se događa…Markoek i ja je osećamo u vazduhu…u sebi.

 BTW !

Danas mi u ptt sandučetu osvanulo sledeće: dom zdravlja, u kome seducka moj izabrani lekar, me obaveštava da se javim  toj seduckajućoj faci zarad “…sprovođenja obaveze vakcinacije protiv tetanusa odraslog stanovništva, 30-60 god., a prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Pravilniku o imunizacijama i načinu zaštite lekovima…“.

Hoću li se javiti? Pa, naravno da neću !

Najnovija nezavisna istraživanja pokazuju da su sve vakcine deo programa za smanjenje globalne populacije; one deluju na odloženo: ne ubijaju vas odmah, al’ su zgodna podloga da vas ubija nešto drugo, vaši lekovi npr., pre nego što treba vam ‘kucne čas’. A tek kvalitet tih vakcina u Srbiji…!!! Pa, Tomica se potrudio da sve što postoji u Evropi, a proš’o rok trajanja – dođe u Srbiju. Po programu NSP-a za istu.

Srbiju.

A Makroeku samo želim da ostane takav kakav već jeste, da to njegovo pređe na što veći broj ostalih, nas – vas… Ja  to već imam pa ne mora da mi pređe… I – savetujem mu da im ne pruža zadovoljstvo da mu ga popuše.  Jer od otrova koji bljuju –  vršnjak će mu propasti. Ali neka ih bije, i bije… i bije…dok ne pocrkaju.

IMVA

Anđeo na slici pokazuje da Tijana spava…Tu je ona, s nama. Samo spava…

KAKO SE JEDAN OD NAS PRETVORIO U JEDNOG OD NJIH

Otvorim neki dan FB i, između ostalog, pogledam dvadesetsedmominutni (uh, koja reč, kao long drink) o  kreatoru nove profesije  21.veka: revolucionarni konsultant. Deluje benigno jer pridev revolucionarni  može pre da opiše više pozitivnu karakteristiku nego suštinu profesije. Da preformulišem: konsultant za (pravljenje) revolucije

Elem, dobro poznata faca Srbije u drugoj polovini ’90-tih i 2000-tih, Srđan Popović, alias „Otpor“, postade majstor „zanata“ zvanog narodna revolucija, široko poznat u svetu i izuzetno tražen od međunarodnih institucija – čitaj: američkih, na najvišem nivou, sumnjivog ugleda, prljavih namera i niskih ciljeva.

Da nije odvratno bilo bi otužno.

            Čovek je, dakle, osmislio „Otpor“, navežbao ga u Srbiji (vidimo efekat, evo, 15 years after) i sad ga kao „brand name“ i „trade mark“ šeta po svetu za, naravno, debele pare.

            Kako se, bre, mi ostali nismo toga setili, jbg?

            Krenem od čovekove biografije da vidim gde „čuči“ intriga. Nisam skapirala, ali evo je i čitaocu:

„Rodjen 1. februara 1973. u Beogradu. Zavrsio Petu Beogradsku Gimnaziji i Bioloski Fakultet u Beogradu. Jedan od osnivaca Studentskog Protesta 1996/1997. i pokreta OTPOR! 1998. Bio je direktor kampanje “Gotov je!” 2000. godine.

Aktivista Demokratske stranke i odbornik u opštini Vracar (1997-2007), Skupstini Grada Beograda (1997-2003). Poslanik u Narodnoj Skupstini Republike Srbije (2000-2003). Savetnik za ekologiju premijera Srbije Zorana Djindjica (2000-2003). Savetnik Generalnog direktora ”Dunav osiguranja” (2005-2008).

Izvršni direktor Centra za primenjenu nenasilnu akciju i strategiju (CANVAS). Ko-autor knjiga “Nenasilna borba u 50 tačaka) i udžbenika “Nenasilna borba-plan i program” objavljanih 2006. i 2007. u Srbiji i SAD. Autor kursa postdiplomskih studija „Strategija i metode nenasilne društvene promene” na Fakultetu politickih nauka Univerziteta u Beogradu.

Predavač na Fakultetu političkih nauka i gostujuci predavač na Kolorado Koledžu (Colorado springs, CO, USA), i više fakulteta u Evropi i Americi. Savetnik potpredsednika Vlade Srbije Božidara Djelića za odrzivi razvoj. Nacionalni focal point za Održivi razvoj Srbije u Ujedninjenim Nacijama.”

Dakle, ništa spektakularno, mogao je to skoro svako od nas. Ali, spektakularna je ona kvaka22 koja ti klikne negde u hodu da imaš proizvod zlata vredan i krajnje poželjan Novom Svetskom Poretku.  NSP jedva čeka takve proizvode jer polako nema više mašte da smisli nove. Otud Srđa u NSP da mu „pomogne” kao čestit Srbin. Moguće, sa tezom da, ako su Srbi već decenijama „loši momci” što, onda, NSP-u jedan Srbin ne bi bio najbolji od najgorih.?

Blago majci! Srbiji, mislim.

Kad shvatimo da je State Department (USA) = NSP kroz kvazi instituciju zvanu UN, onda sve biva jasnije. Svet počiva na novcu, odnosno, profitu. Samo u Americi 1% onih koji prave ogroman profit vlada nad 99% onih koji prave manji. Taj 1% mega-bogatih koji pravi profit  –  kreira NSP. Osim kroz UN sprovodi ga kroz MMF i slične opskurne institucije sa prefiksom međunarodni/međunarodno.

A ko kontroliše taj 1%? Kao i svih ostalih po 1% diljem nominalno najuticajnijih zemalja sveta (čitaj:SAD, EU…, nije sigurno da neki iz BRIK-a i sl, nisu u toj ekipi). Kontroliše ih nešto što se zove Bilderberg group i nešto što se zove Trilaterala. Obaveštenijem čitaocu nije teško povezati i familiju i potomke nečega što je nastajalo još od broda lepog imena Mayflower, a sve preko  klana Rottenshield, žile kucavice NSP-a unazad, dakle 2,5-3 veka najmanje.

Teorija zavere? Neeeeeeee! To je teorija razotkrivanja i raskrinkavanja mitova. Suštinski, to uopšte nisu mitovi, već su realne činjenice koje se ne vide. Ne vide se od obnevidelosti zbog civilizacijskih dometa ljudske vrste:ogroman tehnološki, nagli, napredak, „osmi putnik” zakucan u svaku ćeliju modernog čoveka zvani potrošačko društvo, ljudske i neljudske slobode i prava na sve i svakoga a bez obaveza, što je predmetnih 1%, u krajnjem, rezervisalo za sebe…

Evo samo jedan primer: glavni aktuelni arhitekta NSP-a je Bilderberg group. Što oni naume to bude. Imali su poslednju sesiju, početkom juna ove godine negde kraj Barselone, sa nezamislivim obezbeđenjem spram kojeg je Obamino ili Papino mačiji kašalj. Doneta je odluka da bi valjalo da se tekuća finansijsko-ekonomska kriza produži još za par godina. Prvi direktan rezultat je bio 2.avgust u Americi. Sledi, lančano, zaljuljavanje EU (Grčka, na vidiku su –  Španija, Portugalija, Italija…).

Paralelno, nevezano od  B.group  (pa, bilo bi previše i za njih, zar ne?) se zaljuljava (dal’ i veštačkim putem možda?), geološki, cela kugla zemaljska. Sa nebesa se obrušava svašta nešto na Zemlju… Što kosmičko, enormno, što ljudskih ruku delo…

I sve to zajedno, nekako sinhronizovano. Da se primetiti, jel’? A da nije sve to, možda, planirano i znalo se još pre bar 2000 godina?

E, kakve sve to veze ima sad sa živahnim, mlađanim, kukavnim Srđom?

Prave i lepe veze. I šuškave. Za Srđu. Dečko je na vreme shvatio kako stvari funkcionišu u svetu. Srbijica mu je kroz institucije, kompanije i lica za koja je radio i promovisao se bila p(r)olaz za tamo negde u NSP, via SAD.

I šta sad radi za njih: u zemljama viđenim za promene u pravcu NSH-a, (to je Novi Svetski Haos u okviru NSP-a) on zakuva čorbu, narod se sludi (mentalno nespreman za promene u sopstvenoj istorijsko-socološko-kulturološkoj čauri) i polarizuje.U taj jaz koji tada nastane uleću NSP-ovci sa svim svojim arsenalom modela i tako dokrajče sve što je unikatno, samosvojno, posebno…pretvarajući ga u melting pot. Tada se proizvede najveći broj žaba koje treba progutati po glavi stanovnika odabrane zemlje, čak celih delova nekih kontinenata. I – NSP postaje svoj na svome*.

Imam prijatelja koji se na razne načine bavi analizom zamena teza. Sve ovo što sam ispisala ovde je analiza zamene teza oko Srđe Popovića. Analiza u pokušaju.

Jer, veština da se vidi drvo od šume je prva od potrebnih veština za opstanak u 21.veku.

Poslužilo za pisanje teksta:

http://www.youtube.com/watch?v=os0xWtohvjo&feature=player_embedded

(www.otpor.rs/biografije.htm

BATINANJE NESREĆE

Imam divnu prijateljicu.

Imam teško bolesnu divnu prijateljicu. Osim dijagnoza tu su i sva priključenija srpskog zdravstva iz autorskog pera srpskog ministra zdravlja.

Prijateljica ima muža i sina jedinca. Da, i njih znam ali s’ njom sam baš – baš.

Svi troje fini i smerni ljudi, nevelikog operativnog znanja kad je  u pitanju kombinatorika hronično lošeg i zapuštenog zdravlja+birokratija adekvatnih službi+ovo je Srbija sindrom+siromaštvo+… I kad je u pitanju izdržati mučno, tegobno i teskobno stanje u tom domu sa svom ovom kombinatorikom.

Šta još ima prijateljica? Osim mene i još par osoba koje, uopšte, zalaze u tu kuću (po onoj staroj da od nesreće svi beže) ima NASILJE U KUĆI.

U trenucima strahovitog gubljenja živaca, straha, teškog nezadovoljstva, neizvesnog sutra…nasilnički su se poneli muž i sin.moja prijateljica mi se poverila da je, tokom svega što ju je snašlo, nekoliko puta dobila što ćuški što malo manje batine. Tragova nema, oni su u dubini tela i duše…

Poverila mi se. Imam razloga da ne sumnjam u nju i njenu priču. Na moje pitanje da li su nešto videli lekari koji u vidu Hitne iz njenog doma skoro da ne izbijaju, da li im je išta rekla, negirala je. Jer njeni ukućani zbog dirinčenja češće nisu u kući no što su. Ona ima prostora da razgovara s medicinskim osobljem koje bi, po difoltu, reagovalo na adekvatan način.

Umesto svega što može da učini za sebe u okovima u kojima se nalazi – izabrala je mene da mi sve  to ispriča. I ja sad nosim sve to sa sobom i ne znam zašto ja ćutim zbog svega.

A znam.

Jer:     ja mojoj prijateljici verujem i njena priča mi se ne proverava zbog svega toga što proveravanje podrazumeva; ne ulazi mi se, ni pod razno u bilo kakav razgovor o svemu sa njenim ukućanima niti medicinarima; ni sa kim drugim mi se o tome ne razgovara,  ne samo zato što ona, inače, traži da cela priča ostane striktno među nama dvema; ne priča mi se ni sa njom o tome, sem kad insistira…

I šta sam sad ja? Prijatelj? Saučesnik? (Ne)zainteresovani posmatrač?

A neko jutro me zove da me pita mogu li joj nabaviti broj Sigurne kuće u Bgd…

Jel može neko da me uputi šta da radim?

Da prevedem pitanje: šta biste vi na mom mestu?

A i to sa sigurnim kućama… samo u Srbijici je u modi gradnja sigurnih kuća za bračne (valjda i vambračne i ostale, ne znam) partnere, verovatno da bi se prao neki novac ili da bi se fingiralo humano društvo. A radi se sakato.

Umesto da se nasilnika udalji iz zajednice – porodice u kojoj se nasilje vrši a da se izloženima nasilju ostavi dom i mir, u Srbijici se radi obratno. Smeštanjem ugroženih u Sigurne kuće generiše se masa onih koji ostaju bez doma, posla i normalnog života. Nasilnik ostaje u domu koji je svojim nasilništvom razbio a ugroženi, uključujući i decu odlaze u rezervat  Sigurna kuća. Na milost i nemilost najvećih glumaca među nama: države, humanitaraca, socijalnih radnika,  koordinatora… Jaooooooooooooooooooooooj!

I,  eto, umesto jedne teme danas na ovom blogiću – namestile su mi se dve, ne znaš koja je gora od koje a ja i dalje ne znam šta da radim. Kako da pomognem prijateljici…?

Nek’ neko bar ostavi komentar na ovaj tekst…

%d bloggers like this: