Jednoj Zvezdi na Nebu…

Godina  je  kako  Te   o v d e   fizički   nema. A to je ništa, naravno,  u  poređenju  sa Univerzumom.Počivaj  nam.  Vidimo  se.  Jednom.

Слободан Антонић: Дан мрмота – Избори 2016.

Извор: Слободан Антонић: Дан мрмота – Избори 2016.

Ako je Srbija (cela, a naročito onaj deo  pod šljivama) toliko nisko pala da više ne zna ni da čita, akamoli da misli, onda – ništa…

NIN INTERVJU: BOJANA MALJEVIĆ

…neće se ljutiti Bojana za reblog. Kako mi dođe da viknem: uuurrrrrraaaaaa JOŠ smo živi !!!

bojana maljevic

Želim da se zahvalim novinarki Tanji Nikolić Đaković na izuzetno korektno prenetom razgovoru koji smo vodile 23.10.2015. u Zvezdara Teatru, neplanirano dugo. Trebalo je izboriti se sa svim mojim rečima, Za nedeljnik NIN. Nisam od onih koji štede reči. To je jedna od mojih mana. Volela bih da umem kraće. Umem, ponekad, najčešće na Tviteru koji ograničava broj karaktera i tera me da vagam slova, odmeravam reči, udarim štrih po rečenici. Ali u razgovoru, teško. Urednica je morala da skrati intervju, u toku samog preloma. Verovatno je ta skraćena verzija i bolja, ali ja je nemam. Kako god, hvala Tanji što me je pozvala da odgovorim na nekoliko normalnih pitanja. To je danas retkost. Ovde na blogu postavljam integralnu verziju intervjua. Naslov je, naravno, urednički. Ostalo smo Tanja i ja.

FOTO: Zoran Lončarević

VUČIĆ NE MOŽE DA NATERA ELITU DA GA VOLI 

Najzabavnija joj je rečenica koju je izgovorio…

View original post 2.903 more words

SREŠĆEMO SE U UNIVERZUMU, PONOVO, UZ PRODUŽENI BEZ MLEKA….

…sigurno, znaš?

I onda ću ponovo da Ti kažem, sa divljenjem i poštovanjem, koliko si sa tako       m a l o  godina  bio i  o s t a o    originalna  i  jedinstvena ličnost, vrsni pisac, scenarista, glumac, snimatelj, kompozitor, pevač, muzičar, web dizajner i dizajner, inovativni kreativac, studiozni  defektolog sa neverovatnom posvećenošću mladima i deci, a nadasve dobar i čestit Čovek, prijatelj i drug.

Svi oni koji su presekli Tvoj životni put nestaće u nekom paklu,  siguran budi….

Ali ne, neću njima da zagađujem ovaj oproštaj, makar i virtuelni oproštaj – znaš iz kojih je dubina duše…

Znaš.

Za evro, komada: jedan

Dakle, Italija, dakle Sicilija, dakle Ganđi (ili kako već, na ital.jeziku…)
Ovaj gradić od nepunih 8000 stanovnika rešio je da se revitalizuje i proda svoje objekte za 1 evro + da uradiš sve ostalo kako ti kažu. Nama, n a m a, provajderi mob. telefonije prodaju mobilne telefone za 1 din + sve ostalo, kako ti ne kažu, plati i pričaj..
Rešio tako gradić na Siciliji. Jer se uzeo u pamet.
Million dollars question : DA LI jedna S r b i j a može da ima (čak) toliko mašte da taj model primeni kod sebe, za desetine i desetine napuštenih sela, čitavih regijica predivne prirode, kvalitetnog zemljišta, starih tradicionalistički građenih kuća i starinskih znanja o zdravom življenju?
Ne može da ima. A i neće da ima. Pameti. Onome ko hoće da postane sluga – pamet ne treba. Gazda je tu da pametuje. I da za tepsiju ribe uzme celu zemlju. I zemljište. I sve ostalo, na i u.
Sicilija slovi za siromašniji deo Italije. Palermo i njegova najbliža okolina taj stereotip malko razbijaju. Ali, u glavnom na Siciliji ne cvetaju naročito lepe i kultivisane ruže. No, verovatno uz to ide nataložena pamet i mudrost kako spasiti što se spasiti da. Ganđani rešili da urade najlogičniju stvar na svetu: da bace dobar mamac za pametne pecaroše. I da stanu na noge i Ganđani i pecaroši. Osim činjenice da će Ganđa “planuti“ za tili čas, mnogo je važnije da će starosedeocima procvetati gradić a njihovim mladosedeocima neće pasti na pamet da beže u beli svet od težaštva, napornog života, seoske učmalosti…
Tek na deo prstiju jedne ruke mogu se naći sitne tačkice na mapi Srbije iz kojih su otišla, pa se vratila, neka deca školovana krvavo zarađenim novcem svojih roditelja. Novcem od obrade ili delimične prodaje zemlje, uvek bolnog poteza za one koji znaju da je zemlja žila – kucavica života. Ta deca su se u manjem broju vratila u ta svoja seoca sa završenim poljoptivrednim fakultetima, neki čak i sa menadžmentima, ali gotovo svi sa državnih fakulteta. I, polako, u glavnom kroz organizacije civilnog sektora, daju veštačko disanje svojim seocima – razvija se etno turizam na način njegovog prapočetka, stidljiva su sađenja kurentnih aronija, badema, lavande čak, ponegde se organizuje branje leko-bilja ako ga još ima, vodi se računa o preostalim starim ili manje starim suseljanima…
Ta retka deca su divna – njih je ta zemlja digla, zvala ih nazad, bar su se odazvala neka od te dece jer su umela da je čuju, na radost roditelja – seljaka, baki, deki.
A ostali?
Zaslepljeni konzumerizmom – tamo su gde su i studirali, uglavnom. Nesvesni da su ta mesta isto što i bumerang koji, kad udari, zaista zaboli.
Ganđani znaju šta neće: neće da nestanu i da nestane sve što su stvarali vekovima. Rupa na saksiji nije njihov izum, a nije ni izum da neće dozvoliti da im konzumerizam upropasti sve što je stvarano njihovim golim životima, s kolena na koleno.
Evropa tone u sopstvene izmišljotine i sve je više mikro-mikro mesta u njoj koja od nje beže glavom bez obzira. Ceo normalan svet lagano kapira arhi-prevaru zvanu novi svetski poredak, svi beže od i iz toga. Ako naši čuveni dijasporci beže u odavno napuštene i netaknute predele matice, pa kupuju za sitniš opustela imanja i sa par kozica počinju da se “čiste“ od decenija života i devijacija zaista sada trulog Zapada – što se ova tzv. država ne potrudi da bude država i preduzme korake prema svojim napuštenim selima? Naravno uz struku, onu prâvu, koja bi uredila načine spasavanja onoga što se spasti da, na način Đanđana, recimo
Ali, ne. I avaj. O v o država nije. O v o je lik i delo. Zapaćen model još od ’44-’45. godine prošlog veka, zalutao u kupleraj 1,5 dekade ovog veka, praveći sopstveni arhi -kupleraj.
Parlog. Mentalni.
A taj ne vredi ni 1 dinar. Zemlja je skuplja. Najskuplja.

Ima li spasilaca na vidiku?

Izvor: http://sicilianhouses.com/en/property/sicily/read/townhouses-in-beautiful-gangi-for-1-euro/

Starinsko, lepo, zdravo

WISH YOU WERE HERE…

Da je samo znala da nikada nije trebalo da me ostavi. Niti ja znam šta ću ovde, niti znam šta će ona tamo…
Danas bi joj bilo lepih osamdeset. Lepih, jer je bila lepa osoba, lepa žena, lepa duša.
I uvek nam ostave samo to: zašto su nas napustili? Ti naši mili, dragi, jedinstveni roditelji. Mame posebno.
Zato nikada nismo sasvim odrasli, zreli ljudi…
… biti zreo ne znači da smo sve shvatili…Niti da ćemo sve shvatiti.
Ikada.

Mojoj mami koje nema već sedam godina ovde na Zemlji, na današnji dan rođenoj 1934. godine…

ZBOGOM, PRIJATELJU DRAGI…

…i hvala ti što si postojao kakav si postojao, dugo nas vodeći svojim veštinama nekim lepim putevima, da ne slomimo vrat na sopstvenim stramputicama…

BORA TODOROVIĆ 5. novembar 1929 – Beograd, 7. jul 2014 -Beograd