(TW)OOO!

Ko o čemu- ja o društvenim mrežama…

Ima jedan Netlog, on te automatski ubaci u podmrežu za spajanje sa, hm, srodnim dušama, uglavnom suprotnog pola. Onako, bez naročitog upita hoćeš li ili ne. ‘Ajd da baš ne zamerim i to – sama pala, sama se ubola u tenutku kad sam pritisnula klik…Ko me ter’o….

A ono, tamo, na TWOO- u – bašta. Da, proleće je, sređuju se bašte ili terase…No, ova bašta je, naravno nešto drugo. Ta se ne sređuje. Gledaš je, analiziraš a opcija ti je da bereš cveće iz te bašte. Ili korov. Samo na jedan klik.

Jer, društvene mreže ti toliko toga nude da zaista mo’š da se silno zabavljaš. Ali je suština zabave, ustvari  tvoja  radoznalost. To što ti društvena mreža “namesti“ da o sebi daš omanju količinu podataka da bi video ko na tebe reaguje, to je  čista kolaterala…I što, bar TWOO, insistira na tvojoj fotki, ha, bože moj, pa to je mreža koja i nalepljuje jedne za druge upravo s fotkom.

E, baš nedam! Fotku.

U ostalom svaka mačka, preciznije, mače, da, ono pravo, četvoronožno, pufnasto, mazno i stalno gladno…isto je ko j’a. Ta sam. Na svojim ostalim profilima (ooo, selektivna sam i dakako, suštinski veoma anonimna) uvek sam stavila to plemenito i neobično červoronošče…ili neku zreliju macu, ko što sam i sama.

Ali ima TWOO još poneku caku. Recimo, stavi mi na profil gde su sva moja opisanija mene, da verbalno saobraćam, tj., govorim drugim delom mog maternjeg jezika koji je, dakako, srpskohrvatski. I da mi je taj drugi iz maternjeg preferirani. E, nije. Preferirani mi je, inače, engleski, na njemu pišem, često mislim, pričam ga ok, al’ nemam s kim.  Dakle, svako malo na svom TWOO profilu m(ij)enjam stavke, da se bar sebi prevedem, iako je drugima to nebitno. Zarad fair odnosa prema ‘klijenteli’ ovoliko šarolika mreža interesenata na TWOO-u zaslužila je bar i šarolikost ponuđenih opcija za profilisanje sebe samih. Kad se već profilišemo za neke umrežene koji nas traže okolo a mi tu. Blizu.

Ne, nisam protiv hrvatskog, naprotiv, odlično ga govorim, kao i bokeško-crnogorski (duuuuuuuugo živela u Boki…), kao i engleski, a naućiću i omiljeni italijanski, kad – tad. Ma, još me dosta ima, još sam mlada…Ha,ha.

Vraćam se na baštu. TWOO-vu. Branje cveća iz te bašte nije zabranjeno, al’ mi se čini da nije fair ni kod jedne društvene mreže što joj je  jedini cilj velika medijska moć okupiranja psihe ciljne grupe samo jednom stvari: s kim i kako se spojiti. To te onda drži toliko da polako  svoj stvarni život zamenjuješ virtuelnim snovima. I cilj je to, i samo to. Ne pusta želja da se neko srećno spoji. Ko to mene, tebe, vas, voli više i želi mi sreću od mene, tebe, vas?

Niko. Kod društvenih mreža biti najposećeniji je imperativ radi tržišne niše na internetu. Ništa novo. Al je to – samo to.

Ma, naravno da ostajem, umrežena.  Što bi kaz’o Brana pok. Crnčević – nastaviću se. TWOO bašta je zanimljiva.

Al’, idem sređivati moju terasu.