О мени (мени ?)

Помаже Бог свима који залутају до овога блога !

Ни прва ни последња која је у касним годинама научила „писменост“ 21. века и отворила свој блог да „orbi et urbi“ подели оно што јој је на уму, у уму, на друму и около. Зашто ? Зато ! Нередовно, не често “пуњење“ блога јесте зато што стварна стварност понекад има такво ружно лице и толико ружне појаве да се напросто – занеми… А ћутање је одговор, често најгласнији одговор.

Име и презиме : искључиво за интерну употребу. Небитно је. Битно је шта је иза.

Место рођења и становања : небитно такође. Ту, негде у Универзуму.

Године : ка седмој деценији, пензионерске.

Слика која ме представља : из мало ранијих дана, од пре неких недавих година, лагоднијих …

Провенијенција : аналитичка, креативна и слично томе. Увек ‘антипротивна’, с разлогом и/или без због изразите глади за информацијом, и скроз отворен ум за све  н о в о. Иако је све старо, већ виђено, само се понавља…

Дефиниција среће, ма шта то била та срећа, само да није не-срећа : унутрашња хармонија са Богом, Универзумом, са собом, са људима… , спољашње задовољство уз  сасвим мале, обичне ствари. Оствариво искључиво на self-made начин. Ширити даље у што већим количинама, док се постоји.

Девиза : живети са потребама, не са похлепама.