Срећом, централна Божја реченица, Абрах – кад – Абрах, изговорена је са осмехом

Васко Васовић
Београд, 2020.

У ОВОМ ТЕКСТУ НАЛАЗЕ СЕ ТАЧНЕ И КРАЈЊЕ ЈЕДНОСТАВНЕ ИСТОРИЈСКЕ ЧИЊЕНИЦЕ КОЈЕ СУ ЗЛОНАМЕРНО СКЛОЊЕНЕ И ИЗ СРПСКЕ И ИЗ СВЕТСКЕ ИСТОРИЈЕ. ДАНАС, ПОСЛЕ ВИШЕ ОД 7 МИЛЕНИЈУМА, ОНЕ ИЗЛАЗЕ НА СВЕТЛОСТ ДАНА ОНАКО КАКО СУ И ЗАПИСАНЕ У, СРЕЋОМ, НЕИЗБРИСИВОМ КОЛЕКТИВНОМ СЕЋАЊУ:

Пет и по хиљада година пре последњег рођења Исуса Христа четири велике реке са истим почетним словом – Дон, Дњепар, Дњестар и Дунав уливале су се у велико, слатководно Бело језеро. То је прецизно и правилно изговорено српско име тадашњег језера, избрисаног из апсолутно свих историјских уџбеника. Катаклизмично топљење глечера, пре пет и по хиљада година, изазвало је нагло подизање нивоа Средоземног мора за више од 70 метара, што је и довело до другог великог библијског потопа о коме се готово ништа не зна и који се практично скоро нигде и не спомиње. Водена маса Средоземног мора прелила се и потопила слатководно Бело језеро, претворивши га у слано Црно море. Назив Црно, добило је накнадно, управо као глобалистичка негација Белог и то је у директној симболичкој спрези са арамејским библијским називима Либан и Антилибан. Старосрпске реке Дунав, Дњепар и Дњестар уливају се данас у Црно, уместо у Бело море, док се Дон, древним поплавним таласом, проширио у Азовско море, али је кроз Керчки мореуз и даље остао спојен са Црним морем. Одатле и четири слова Д, које је радикални комунизам, перфидно претворио у четири сатанска робовска слова С, удаљивши тиме Сербане и од корена и од истине. На изокретање сербанског говора директно је утицао и још један глобалистички оперативац, Вук Стефановић Караџић или Црни Вук Стефановић. Од сербанског праписма и изговора направио је, по плаћеној директиви, дијалектички новоговор, којим се изгубила директна веза са сербанским кореном, као и прасимболом у облику ћириличног слова Ћ, преузетог из једине реченице коју је Творац изговорио чистим сербанским прајезиком – Абрах-кад-Абрах! Одатле и укрштене четири линије, које се спајају у централној полазној тачки Велике сербанске сеобе са делте четири српске реке. Одатле и први симбол правоверног крста, односно речне делте и раскрснице путева, који је управо Луцифер злоупотребио пет миленијума касније стварајући монотеистичке религије, повезујући, између осталог, српски крст са прогоном, Исусовим мукама и распећем. Тиме је од правоверног крста, као симбола покрета и прапочетка направио симбол смрти, страдања и справу за мучење. Тако је скратио и историју убацивши у Исусова уста грчке реченице које он никада није изговорио – Ја сам Алфа и Омега, ја сам почетак и крај. Због чега сада у текст убацујем и ово са Луцифером и скраћењем историјског времена? Из простог разлога, јер се Божић код Сербана славио пуних пет хиљада година пре нове ере, нулте године и званичног рођења Исуса Христа. Податак прилично лак за проверу. Глобализам управо тражи те круцијалне временске доказе и у Винчи.
Домицилно племе Сербана, које је живело на обалама Белог језера, због поплаве, било је принуђено да крене у расејање на неколико страна света. Главни део Сербана склањао се, од надолазеће воде, узводно уз Дњепар и на територији данашње источне Украјине основао велико утврђење Бели Рас. Сербани у сеоби, односно расејању, звали су себе Расејанцима, Расинима или скраћено Расима. Од сербанског утврђења Раса настао је Стари Рас. Дакле, старо утврђење Расија или Стара Русија, створена је од стране сербанских Раса дуж обале Дњепра у данашњој источној Украјини. Глобализам је поново изокренуо историју. Срби у расејању су мајка Русије, а не, по измењеној глобалистичкој историји, обрнуто. Руси су стари Сербани, одатле директна и крвна и родовска веза. Остале групе Сербана у расејању стигле су до Индије, Јапана и других делова Азије, па и до британских острва и јужне Енглеске, где су, такође, формирали сербанско утврђење, много касније названо Стоунхенџ. Британски тајни архиви имају прецизне тлоцрте тадашњег изледа Стоунхенџа, као и све податке о његовом изворном називу, његовој намени и целокупној сербанској симболици. Британци никада неће показати ту архиву, али… И не морају. Једна од већих сербанских група ишла је обалом Дунава, спајала се са домицилним племенима и основала неколико великих утврђења попут Винче, Старчева и Лепенског Вира. Американци, глобалисти, улажу огроман новац за преузимање и куповину тих локалитета, под маском наводне заштите, а са главним циљем да се пронађени артефакти и докази о постојању Сербана што пре униште, склоне или сакрију од очију светске јавности. Срећом, централна Божја реченица, Абрах – кад – Абрах, изговорена је са осмехом. И тај осмех траје колико и светлост око нас. Од самог краја времена.
Васко Васовић

Србија је дефинитивно умрла оног тренутка када је изгубила Обреновиће

У српску историју убачена је, такође, још једна монструозна радикално – комунистичка подвала. Краљ Петар I Карађорђевић са сином Александром и председником Владе Николом Пашићем, није прешао Албанију са српском војском. Нису прошли кроз албанске патње нити пешке, нити на коњима, већ су колима, сва тројица пребачена из Призрена у Солун у новембру 1915., да би тек у јануару 1916., поново колима били пребачени, прво у Скадар, па у Валону, где су се, прикључивали српској војсци, како би испало да су све време били са њом. Цела албанска голгота јесте и смишљена да би у њој нестало више од 250 хиљада Срба, углавном домаћина и младих људи. Карађорђевић и Пашић су игнорисали Живојина Мишића и урадили исто оно што је и лажни пророк Мојсије урадио семитским Јеврејима. Водао их је 40 година кроз голготу Јудејске пустиње и то најдужим могућим путем. Комунистичка историја данас третира Карађорђевиће и Пашића као победнике, а не као глобалистичке слуге и џелате Србије. Међу њих спада и пруски хомосексуалац Александар I Карађорђевић, страсни љубавник кроатоватиканског вајара Ивана Мештровића. На жалост, Србија је дефинитивно умрла оног тренутка када је изгубила Обреновиће, баш као што је и права Русија престала да постоји ликвидацијом династије Романов. Да није било Руске православне заграничне цркве Московска патријаршија би пошла безбожничким путем баш као и велики део данашње Српске православне цркве, руку под руку са комунистичком Антисрпском академијом наука и уметности. Част изузецима, али, изузеци који гласно ћуте и не постоје.

Васко Васовић

октобар, 2019.

Из говора #Васка #Васовића, директора фотографије РТС-а члановима Управног одбора ЈМУ РТС, 22. јула 2021. године на конкурсу за генералног директора РТС-а

„Укинућу ТВ претплату уз помоћ само три анекса у два закона и РТС ће имати три пута више прихода, него што га има сада са њом. И што је још важније ослободићу раднике, нарочито новинаре страха, управо тиме што ће постати недодирљиви и заштићени од политичких злоупотреба. Тиме ћу овај вишедеценијски политички сервис претворити преко ноћи у оно што он и треба да буде. Јавни, услужни сервис свих грађана. Све то пише у мом програму који нисте ни погледали, јер вас и не занима, пошто знате да је овај конкурс само позоришна представа за наивне. Али, ја ћу бити 15. по реду генерални директор РТС-а пре или касније, хтели ви то или не. И тада више неће ни бити важно ко нам је председник, ни кога је Ђилас јурио моторном тестером по ходницима. Када то урадим на РТС-у ефекат таквог поступка рашириће се као талас по целој Србији, будите сигурни. И грађани Србије ће то итекако да осете. Знаће да је бар некоме од главоња са РТС-а стало до њих. Запосленима ћу драстично повећати плате. Свим запосленима, од кафе куварице до уредника емисије. Ми смо 2018. године ослобођени Закона о максималној заради у јавним предузећима, јер смо јавно предузеће које има конкуренцију на тржишту и генерални директор уз подршку вас из Управног одбора може да одреди плату сваком раднику колику хоће. Зашто се новац који имамо, а годишњи приходи су нам, из најмање 4 извора финансирања, већи од 110 милиона евра, не распоређује свим запосленима, нарочито онима који заиста вуку програме на свим каналима и због чега се не улаже у унутрашњу РТС-ову продукцију, него се огроман новац убацује у џепове само уског круга лојалних уредника, новинара и руководилаца. Због чега се уништава Продукција РТС- а и смањује број запослених, када се снага једне телевизије огледа управо у повећању броја радника и јачини њене унутрашње продукције? Зашто се стотине милиона евра убацују у приватне џепове спољних продуцената и коме се од вас тај новац враћа испод стола. Ја сам сниматељ РТС-а, нисам ни истражни судија, ни полицајац. Указао сам вам на извештај Државног ревизора доктора Душка Пејовића, за кога генерални директор кога ћете ви поново изабрати, без сумње, то знам сигурно, тврди да нема везе са финансијама. У извештају ДРИ Ревизор је јасно и прецизно навео да је за само годину дана из касе РТС-а незаконито испарило или је нетраспарентно и коруптивно подељено, када саберете цифре, више од 40 милиона евра. Ем се правите мртви, ем ћете истом том генералном директору дати нови петогодишњи мандат до 2026. Господо из Управног одбора, немојте да заборавите да и ваши потписи стоје на свим тим коруптивним уговорима. Ваша имена на њима указују да сте директни саучесници у разбијању Националне телевизије. Немојте само да мислите да сте законски бесмртни и недодирљиви, јер сте заједно прекршили све могуће законе Републике Србије, осим Закона о речном саобраћају. Што не значи да нећете и њега чим насучете овај брод којим катастрофално управљате.“

Сенка је начин проласка светлости кроз препреку, као и обележје њене присутности

Радио Телевизија Србије је од свог оснивања Политички, а не Јавни сервис и то није ништа ново. Визуелни медиј јесте непревазиђено оружје за контролу ума и то користе сви режими, свуда у свету. Не постоји независан медиј. Медиј без контроле јесте медиј без новца и он ће сигурно, чак и да се појави, одмах бити покривен привидом демократије. Новинари телевизије су због тога и окренути према политици, а не према слици. Тиме издају саму суштину телевизије – њену слику и замењују је испразним рамом, претварајући тако живот ван екрана у његов телевизијски, изобличени, сурогат. Због тога су телевизијски новинари и подигнути на виртуелни, илузионистички пиједестал, али строго постављени само у нивоу брисача политичарских ципела, а са те обућарске висине масе делују безоблично и смрт постаје само статистика. Због бедних привилегија новинари мењају одговорност за лојалност, не знајући да таква врста моралне замене доноси и морални стрмоглав, уз огромну цену, коју на крају неће бити у стању да плате. Колико су српски телевизијски новинари застранили у својој неодговорности, незнању и површности говори и реченица наметнута насмејаној Јелени Обућини, несмотрено и несрећно изговорена, практично у антиреклами за квазиопозициону ТВ станицу Нова С – „Ми смо телевизија, ми ПРАВИМО вести!“. ПРАВЕ вести !?! Праве их и још се хвале тиме?! Праве их, сортирају, пакују или препакују. Лош израз или лош одраз, резултати су исти. Чега се паметан стиди… Или тако некако, не сећам се целе реченице. Каква је онда разлика између вас са Нове С и нас са старе РТС ? И ми ПРАВИМО вести, скраћивањем или продужавањем, не пласирамо их у етар ненаправљене, јер смо и ми, такође и одувек, фабрика за производњу и рециклажу вести, цензорски сервис за емитовање компримованих информација. Чим направите вест, она мора да буде и фабрички обрађена, дотерана и упакована, баш као и сваки производ и онда сте од сирове информације направили или робу коју продајете или се продајете за робу коју сте направили. Даље је све ствар или газдине наредбе или онога ко даје више. А Сорош је широке руке, јер су америчке Федералне резерве штампарска организација, баш као и Кисинџерова и Рокфелерова бивша фирма ЛУСИ ПРЕС на Петој авенији у срцу Менхетна, у згради под бившим бројем 666. Подсећа ме зато на Луцифер прес, далеко било. Дакле, ПРАВЕЋИ вести, правимо производ монтажом слике и тона према личним, а не према заједничким потребама. А газде се мењају, тако што и нас, као робу, врло лако, продају једни другима. Сад видим да је код речи роба, слово А постало вишак. Прављење вести, а не њихово буквално и неизмењено прослеђивање, јесте форма коментарисања и директан утицај на формирања става и то је најопаснији облик неприметне манипулације. Чим правиш вест, а не пушташ је сирову, тиме си је већ изменио и прилагодио свом интересу, а не општем, односно гледаоцу. Телевизија Србије чак иде и корак даље. Она вест и не показује сликом, него коментарише слику коју најчешће и нема, строго пазећи да се коментар допадне газди. А ако се газда ослони само на оно што воли да види и што воли да чује на РТС – у, завршиће као исти такви који су због тога и отпутовали, неки у Хаг, неки у Хад. Могу да замислим хаос у РТС – у, кад би се, не дај Боже, газда преко ноћи променио. Мада ће хаоса бити и овако и онако. Докле год у Србији постоји Телевизија која нема сопствени слику, дотле ни Србија неће имати селфи. РТС се, у времену које су појели скакавци, изгубио негде међу сувим српским шљивама. Проблем би могао да настане када власник шљивика прекасно схвати да онај који не може да види, развије и употреби друга чула. Неко би морао добро да размисли о сваком глаголу који изговори јавно, нарочито ако јавно тврди да је по професији новинар. Тијанић је прецизно рекао – у целој Србији има добрих и савесних новинара тек толико да се напуни један мањи лифт у Таковској 10. И био је у праву. Гледам новинарске величине које не знају разлику између икре и ликре и које питају саговорника како спречити земљотрес… Оче, реците нам какав је то осећај бити мајка. Славко, пази метак! Хвала Мирко! Спасао си ми живот! О таквим осећајима Мирка и Славка, Савла и Павла, Аве и Едама, требало би прво створити свест, а онда од те свести направити вест. Најбоље на Новој С, у студију „Обућина“, па је тако направљену, преправити у студију 8, на Кошутњаку, код Жике Обућара. Мада ми делује да је то све један те исти студио…

Овим сам завршио и са писањем текстова на Вајберу и са изношењем информација које су мени, лично, сплетом околности, биле доступне. Враћам се назад, међу сенке. Симболично, наравно, јер су сенке директни пратиоци светлости, нису последица мрака. Сенка је начин проласка светлости кроз препреку, као и обележје њене присутности.

Ово је заиста мој последњи текст. Неће их више бити, тако да и Анђела, симболична Анђела Ш., иза скупштинских Двери, може, најзад, да одахне.

Васко Васовић

У медијском рату ништа није онако како изгледа

Ово није моја прогноза, није ни моја процена, а још мање Нострадамусово или Тарабићево пророчанство. Ово је прост концепт, крајње једноставно записана агенда и прецизно испланиран глобални пројекат, који глобалисти више и не крију од јавности. Светски банкарски систем распао се оног тренутка када су Русији смишљено заплењене златне девизне резерве. Први пут у историји једној су сувереној земљи украдене златне резерве и тај догађај био је раван атомској бомби у светским финансијама. Банкарском Хирошимом породице Ротшилд и Рокфелер практично су верификовале глобални монетарни удар. Бивши амерички председник Доналд Трамп, настојао је, до краја свог мандата, да спречи Ротшилд – Рокфелерову диверзију и преузме Борд гувернера америчких Федералних резерви, не би ли успео да неутралише и тадашњег глобалистичког председника ФЕД – а Џерома Пауела, наследника, такође глобалисткиње Џенет Јелен. Доналд Трамп је због тога и уклоњен из Беле куће и то уз помоћ злоупотребљеног софтвера Доминион развијеног од стране српских стручњака, као и инсценираним упадом прерушених Сорошевих радикалних левичарских група АНТИФА и БЛМ у Капитол, за шта је, наравно, злонамерно оптужен Трамп. Јозеф Бајден је евидентном изборном манипулацијом дошао на место председника САД и Доналд Трамп је и ту био потпуно у праву. Распад банака у Америци, Швајцарској и Немачкој, почетна је последица отимања руских златних резерви, ма колико се чинило да не постоји директна веза између тога. Али, у медијском рату ништа није онако како изгледа. Слом великих светских банака је неминован, планиран и намерно изазван. Ускоро ће породице Ротшилд, Рокфелер, Морган, Кох и Варбург прогласити банкрот америчких Федералних резерви. Они и јесу, практично, власници ФЕД – а, дакле целокупног америчког и светског капитала, баш као и корисници енормног богатства одузетог од семитских Јевреја током Другог светског рата и депонованог у трезорима швајцарских банака. Циљани распад америчких Федералних резерви изазваће катаклизмични монетарни колапс и потрес планетарних размера, што ће довести до тренутног растакања берзи, блокаде свих новчаних токова и трансакција, као и укидања актуелних светских валута, папирног и кованог новца. Дефинитивним распадом светског монетарног система, људи ће изгубити сав капитал преко ноћи и свет ће ући у глад, насиље и хаос. ORDO AB CHAO – ПОРЕДАК ДОЛАЗИ ИЗ ХАОСА – Ротшилдова је крилатица и слоган свих масонских ложа у свету. Врло брзо ће се показати тачним да су и рат у Украјини, као и Први и Други светски рат, директна последица договора истих банкарских, хазарских породица. Уцењени амерички бисексуални, демократски председник Томас Вудроу Вилсон, направио је катастрофалну грешку на острву Џекил у децембру 1913. године. Стављањем свог потписа на акт којим се оснива ФЕД као једина Централна банка у свету чији су акционари приватне хазарске банке, практично је усвојио Луциферов Закон о Федералним резервама и Централној банци и тиме покренуо светски армагедон. И сада библијска битка на брду Магед или хебрејском Хар Магеду, познатијем као Ар-Магедон, улази у своју завршну фазу. Срећом, још увек постоји и она светла страна. Друга глобална Дубока држава. Знатно слабија, па самим тим и далеко јача. Овом реченицом која обара логику, отвара се простор за далеко ефикаснију ратну стратегију.

Васко Васовић

Идеално балканско буре барута једва чека да буде поново запаљено

Почетак треће фазе глобалног пројекта означен је симболичким датумом војног удара на Украјину. На прецизно изабран датум – 24. 02. 2022., у 3 сата и 57 минута ујутру, почела је БИТКА ЗА КИЈЕВ. Због чега је изабран баш овај датум и каква је симболика и та три минута до 4 сата, знају они због којих је то и урађено. Баш као што знају и каква је веза између наведених бројева и „јутарње звезде“ на небу изнад Дњепра. Суштина битке за Кијев, показује да НИШТА НИЈЕ ОНАКО КАКО ИЗГЛЕДА. Да су руске војсковође хтеле, од Кијева би „Мали дечак“, направио Хирошиму за три секунде… Руски генерали управо, заузимањем Кијева, желе да га сачувају. Глобалистички рат против Кијева не воде ни Руси ни Белоруси ни Американци ни џихадисти ни Јевреји. Ово није национални рат, није политички рат, није религиозни рат, а није ни рат за територије. Спаљивање Кијева, некадашње престонице Старе Русије, циљ је глобалистичких елита ХАЗАРА, као најбруталнији вид освете староруском Великом КИЈЕВСКОМ Кнезу Свјатославу Игоровичу, који им је уништио Хазарски каганат и престоницу Итил. Ратом симбола и бројева, прецизним датумом и сатом, маестрално помереним три минута раније, почела је, такође и трећа фаза мегаломанског глобалистичког пројекта. Сукобом Западне, ХАЗАРСКЕ, аријевске Украјине и Источне, Свјатославске, почео је „медузин загрљај“ две глобалне дубоке државе, повампиреног Хазарског каганата и угроженог Кијевског Руса. Упоредо са првом фазом, глобалном деимунизацијом становништва генетским инжењерингом, психолошким „Луциферовим ефектом“ и светском вакциналном преваром, кренула је и трећа фаза пројекта, а то је потпуни колапс и крах светског финансијског система, престанак свих новчаних токова националних валута, апсолутни распад глобалне економије и привреде и светског енергетског система. Више нису заустављиви инфлаторни удари, фрапантни скокови цена свега и свачега, апсолутна неутрализација свих националних и међунационалних тржишта, темпирани нестанак хране и енергије и потпуни егзистенцијални хаос на глобалном тржишту. Далеко опаснији циљ од освете Кијевском Русу, у овом давно осмишљеном рату, представља замрзавање девизних резерви руске централне банке у иностранству. Не због Русије, она је само колатерална штета „Немилосрдног анђела“, већ је први пут у историји разбијен суверенитет једне централне банке и то је равно атомској бомби у свету глобалних финансија. Тај потез представља незапамћен преседан и директно утиче на распад комплетног светског финансијског и банкарског система. Из Пандорине клопке више ни једна нација, ма колико била развијена и јака, неће моћи да изађе. Никада више неће бити успостављено поверење у међународни банкарски систем. Савршена припрема за увођење једне дигиталне валуте и једне централне банке за цео свет. Савршена припрема за разваљивање Уједињених нација и увођење централне светске владе. Изазови хаос да уведеш ред. Главни масонски, глобалистички слоган ORDO AB CHAO. Хазарска дубока држава, ударом на Исток и Русију, истовремено је ударила и на Запад и Америку. Ударила је на темеље свих нација и објавила рат свим светским религијама, потпуно сигурна да ће им слоган ORDO AB CHAO бити апсолутно остварљив. Оно што би Шварц Сорош, Јозеф Бајден, Хајнц Кисинџер и Клаус Шваб морали да знају, без обзира што себе сматрају аријевском расом, што имају све ресурсе и бројчану надмоћ у овој мултимиленијумској припремној церемонији за долазак ноћног Бога светлости, је то, да ће им он, одмах по доласку, међу првима, скратити и главе и слогане. Газде прво побију оне који су издаји склони. Определивши се за обећану бесмртност и за погрешно грчко слово, некрофилни ОМИКРОН, заборавили су да неко други изговора главну реченицу – ЈА САМ АЛФА И ОМЕГА. Осетиће прекасно, на својој кожи, баш као и многи који ово сада читају. Свеједно је на чијем језику. Сорош Карађорђевић или Црни Ђорђе Сорош, Ђерђ Шварц, прави све више кардиналних грешака у стратешким проценама, почев од Елизабет Ворен – Покахонтас, лажне Индијанке, па до покушаја неутрализације кључних играча Отпора, Трампа, Орбана и Болсонара и још једног, најјачег, без чије помоћи не би ни било овог текста. Питали су ме већ, да ли сам под изразом – најјачи, мислио на Вучића или на Шолака… 😂 Пошто сам политички неписмен, не смем ни да кажем… 😎

Што се нас тиче, нама је, иста екипа, идентичним поступком одсекла обе Украјине или Крајине, унаказивши нам тако генетски, крајишки, горштачки код и здрав, борбени корен Српског Раса, да би, затим, заболи ратну секиру и у срце Косовског Руса, баш као што сада раде и Старој Русији.

Следећи потез глобалистичке дубоке државе, упоредо са битком за Кијев, биће довођење НАТО и мировних снага у БиХ, Републику Српску и Дистрикт Брчко, уз истовремено потпиривање косовске трагедије, као медијске припреме за нове“Маркале“ или нови „Рачак“. Идеално балканско буре барута једва чека да буде поново запаљено. Кад буде пукло, уздрмаће цео свет, много јаче од пуцња, из принципа, Гаврила Арханђела, али, то би могло да баци и потпуно другачију светлост на уметничку слику Великог ресета и намерно сломљених камених плоча на Синају, са драстичном изменом асерет хадварима. Ђаволов највећи успех је кад докаже да он, заправо и не постоји. Још нам само фали, пошто смо једини у Европи, а није случајност, добили лабораторију и лиценцу за „производњу“ mRNK вакцина, да нас Хазари оптуже за биолошки тероризам, јер смо у дослуху и са Кином и са Русијом… А и сматрају нас Источним Србима. Дакле, Русима. Историјски. Сматрају нас и Западним Русима. Дакле, Украјинцима. Теоријски. Ми не морамо да будемо нормални, али, „уметница би морала бити здрава!“ Корона је медијски кренула из Вухана. Заражени шишмиш је, слуте, долетео са тавана хотела Москва на Теразијама. Тако кажу на Интернету, а он не лаже. Следећи биотерористички вирус би могао да буде пуштен, управо из лабораторије у Београду, предвиђа Антоније Јохан Блинкен. Идеални медијски наратив за Шварценегерове лоше момке које треба бомбардовати. Поново. Дакле, поново. Дакле, докле?!

Када претворе шестокраку звезду у петокраку, стићи ће и Јахачи Апокалипсе. Већ су кренули у галоп. Накнадно бројање жртава око Нојеве барке, у мору живих мртваца, тада више неће занимати ни медије ни статистику. Знам да овај текст већина неће разумети, иако и сама Библија каже, ко ИМА УМ нека израчуна сам… То значи, да ће само онај ко има ЗНАЊЕ, као најјаче оружје и памет да то знање и употреби, успети да израчуна и збирни смисао следеће две реченице:

– Иако се сточни фонд мери у килограмима живе ваге, тржни центри продају само мртво месо.

– Вакцинисано безброј пута, наравно.

Дакле, ко има знање и памет схватиће, ко нема, неће му помоћи ни Библија, ни свих 5 књига Торе, а ни Куран…

Васко Васовић, РТС.

И све што сам рекао остаће забележено

Разговарао сам о „промени света“, пре десетак дана, у Скупштини са Срђаном Миливојевићем, који ме је саслушао и рекао, Васко ти си добар човек, али си идеалиста, брате. На скупштински начин ми је ставио до знања да сам или коала или будала. Коала нисам сигурно. Отпорни и љубазни Срђан није погрешио, иако ми није директно рекао шта заиста мисли о мени, као што је то, рецимо, пре неки дан, у Скупштини, тихим гласом, рекао љубазни Ћута љубазном Весићу. У праву је ово за будалу. Мислим на Срђана, не на Весића. Проблем је у томе што само будале мењају свет. Небудале беже од промена. Ево, Вучић је, на пример, променио Србију, неком на горе, неком на доле, па сад знамо ко је будала и код радикала. Рекао сам, Срђане, па и ти си изазвао промене у Скупштини тек онда када си се, као будала, сакрио испод стола и донео „звонце од овце“ у салу, чиме си, практично, постао први звонар Собрањске цркве. А можда му све ово и нисам рекао, иако сам мислио. Изјавио сам после тога, такође у Скупштини, пред неколико опозиционих вођа да ми је потребна њихова јавна и конкретна подршка да постанем генерални директор РТС -а, па ће тада, захваљујући и њима, Александар Вучић остати председник Србије доживотно. Рекао сам, дакле оно што сам и мислио и што мислим и ове суботе. Прво су били згрожени… Доживотни Вучићев останак на власти, одржао би у животу и највећи део опозиције. Шта би они без њега? Наравно да ме нису разумели, јер ја говорим српским, а они социјалним Дачићевим акцентом. Затим сам рекао Бошку Обрадовићу, пред свима, да не рачуна на протекцију у РТС – у, без обзира што ми он једини од политичара даје јавну подршку за место генералног директора РТС – а. Бошку то, очигледно, не смета, чим ме гура и даље. Србија има проблем, јер је Бошко Обрадовић једини српски политичар који држи реч. ЈЕДИНИ! Болдујем и говорим из личног искуства. Причао сам замало са свим вођама опозиције у Србији. Јеремић је, очекивано, одбио разговор. Можда зато што је Бајденов комуниста? Тадић, такође? Неће да причају? Па, добро. Нисам причао ни са мање битним политичарима попут Дачића, Палме и Вучића. Дакле, Бошко Обрадовић, без обзира што прави чачанске гафове из околине Вранића, једини је српски политичар који оно што каже то и уради без поговора. Тиме само показује да је интелигентнији од већине, да има и визију и храброст, иако је из Чачка. Храброст има и Тања Манојловић из ДС – а, иако није из Вранића. Је л’ Чачак још увек има ону фабрику која се зове Слобода или су је укинули? Тања Манојловић је једина политичарка у Србији за коју знам, такође, да каже јавно оно што и мисли. Нисам симпатизер ДС – а, али Тањин јесам. Само сам прошао поред Ђинђића, Ђиласа и Лутовца, скоро непримећен. Поред Маринике нисам, јер није хтела да се јави, иако ми је послала број телефона да јој се јавим. Нисам симпатизер ни Двери, иако сам гласао за њих искључиво због професора Несторовића, који глуми будалу исто као и ја, али будала свакако није. Напротив.

Генералу Поношу сам, у троминутном, случајном разговору, рекао да сам ја једина шанса опозицији да се уједини и са самом собом и са позицијом, не зато што сам битан као Васко Васовић, већ је идеја која стоји и поред мене и поред њега и која стоји поред сваког грађанина ове земље, па и поред Ане Брнабић, једноставно неуништива. Заиста надмоћна идеја водиља и светлост која, једина, може да нас изведе из овог глобалистичког мрака у који смо упали пре више од 800 година. РТС је идеално оруђе за то. Рекао сам Поношу, испред носа вам је карактер који тражите годинама, личност која нема ни једну мрљу у каријери и животу, са потпуно чистим досијеом, неподложна корупцији, апсолутно непоткупљива и несавитљива и при томе је хоће скоро сви радници РТС – а, што се никада до сада није десило. Хоће ме запослени, самохвалим се, наравно, управо зато што заиста и јесам такав свих ових 36 година колико радим у РТС – у и плус 24 године колико трајем у животу. Људи око мене то знају и лако је за проверу. Дакле, сам се нудим, кад ме неће нико, осим 2 хиљаде радника РТС – а, свих професионалних и еснафских удружења у Србији, комплетне дијаспоре, Тање и Бошка… И рече ми Понош – Васко, све то што сте рекли и јесте ометајући фактор због чега не можете бити генерални директор РТС – а. Јасно ми је. Не дају Енглези, Руси, Соња Лихт… Па, помозите генерале да то и променимо, а онда ће РТС да промени и Србију и Вас и свет и то брже од једног метка у Сарајеву. Сем тога, 10 хиљада могућих гласова запослених радника у РТС – у и њихових породица, отићи ће сигурно Бошку Обрадовићу и Тањи Манојловић, заслужено. И још два милиона љутих претплатника када сазнају да знам како укинути ТВ претплату. Исти је кец у рукаву и за позицију. И ето вам уједињења на кеца и то за мале паре. Почнимо од тих 299 српских динара ТВ претплате месечно, пре него што и она буде повећана. И на крају да објасним ово за Вучића и његов вечни останак на власти кад будем ген – дир после Бујошевића. Када преокренем Политички национални сервис у Јавни, за 24 сата, јер познајем систем у коме сам рођен, дакле, када му вратим суштину и када на почетку другог Дневника пустим прво Маринику, па Поноша, па Срђана са звонцетом, па тек онда Вучића и на крају Бошка од Вранића, коме ће онда у Србији више бити важно на ком месту нам је председник. Ни Аустријанци не знају за свог, па шта им фали. И још нешто. Рекао сам јавно у Скупштини да нисам за смену Бујошевића. То би била заиста грешка, јер ће после њега доћи само неко још гори. Не треба мењати људе, већ систем. Систем ће онда сам променити људе.То ми и јесте поента. То би помогло и садашњем председнику Управног одбора ЈМУ РТС Браниславу Кланшчеку да не скаче у реку пре него што научи да плива. Морао је пре тог скока да разговора са човеком који је аферу у РТС – у и открио и избацио у јавност, четири године пре њега. Мислим на др Душка Пејовића, Државног ревизора, не на себе. Ја сам само јавно указао на ревизорски извештај. То је искључиви разлог због чега сам морао да се кандидујем за генералног директора РТС – а. Другачије нисам ни могао да приђем Управном одбору и да тиме под рефлекторе јавности бацим и менаџмент РТС -а и ревизора. И због тога сам, већ неколико година, чешће по судницама, него код куће, а Кланшчек, наравно, није. Све указује на још једну лошу позоришну представу у коме хепиенд неће дочекати нико. Јесам будала, наравно, али прилично стручна, а стручне будале знају како укинути и ТВ претплату и буџетско финансирање, а да РТС има три пута више годишњег прихода, него што га има сада. Питали су ме како укинути ТВ претплату и какав је то нови, а ефикаснији систем за финансирање Јавног сервиса. Наравно да нисам хтео да им кажем, а пред очима им је. Урадићу то тек са места генералног директора. Само, велико је питање да ли ће то тада бити битно било коме, јер који ће датум стићи пре тога у Србију? Шести октобар или шести април? Ствар личног избора и драматичне разлике између антибудале, Антилибана и антиталибана.

И све што сам рекао остаће забележено.

Васко Васовић

Због чега је уништење Кијева крајњи циљ и Путина и Зеленског?

Грбови као симболи данашње Украјине и бившег Хазарског каганата идентични су, јер је западна Украјина и наследила територију уништеног Хазарског каганата. Симбол обе државе, садашње и бивше, је обрнута птица, односно птица окренута главом на доле. Птица не симболише орла или сокола, нити има канџе као визуелне одреднице, већ је прецизан симбол палог анђела, односно антиХриста. Грб Украјине не представља трозубац, иако и трозубац има директну везу са нарастајућим глобалним сатанизмом. И сам рат у Украјини, који су, у договору са хазарским кланом, заједнички започели Володимир Зеленски и Владимир Путин, обојица пореклом хазарски Јевреји, симболичка је освета Хазара, односно давно поражене хазарске елите, усмерена против Сербанских Руса из источне Украјине, дакле против пра Срба самих. Паралелно са украјинским ратом иде и притисак хазарских глобалиста да Срби и на другом фронту, потпишу духовну капитулацију предајом Косова. Ускоро ће почети да се остварује и главни циљ украјинског рата, битка за Кијев. Због чега је уништење Кијева крајњи циљ и Путина и Зеленског? Кијев је био престоница Старе Русије, некада смештен у источној Украјини. Велики Кнез Кијева и старе Русије Свјатослав Игорович, прешао је са руском војском залеђени Дњепар 24. фебруара 969. године и у 4 сата ујутру ушао у Хазарски каганат, данашњу западну Украјину. Уништио је и Каганат и престоницу Каганата Итил, односно Хамлиџ Хазаран. Одатле и симболички изабран и изузетно прецизан датум и сат Путиновог удара на источну Украјину. Врло брзо ће се показати да су ово потпуно тачне информације, као и све остале до сада, без обзира како су пре неколико година оне некима звучале.

Васко Васовић

Нисмо изгубили Косовски бој! Напротив! Добили смо га!

Старе радикалне комунистичке синтагме Косово је срце Србије и Срби су небески народ, злонамерно удаљавају Србију од суштинске симболике. Лепо звучи, тако комунистички офарбано у крваво црвену боју косовских божура. Косово није срце Србије, већ главна артерија њеног племенског корена, завученог у земљу пре 7 и по хиљада година, одмах после Другог библијског потопа насталог наглим подизањем нивоа Средоземног мора и претварањем слатководног Белог језера у слано Црно море, чиме је започета и друга Велика српска Сеоба. О томе у историји нећете наћи готово ништа. Избрисано је. И оно мало што је остало, испретумбано је, намерно, до неповезаности. Срећом, колективна меморија није подложна брисању, иако забораву јесте. Због чега комунизам, уз несебичну помоћ Српске комунистичке цркве и удбашке Антисрпске академије наука, гура у главе десетина генерација овакве инфантилне реченице и тиме злонамерно ствара ментално готово онеспособљену нацију? Глобализам нуди, не само српској деци, лажну и драматично искривљену историју, претварајући тако чињенице у сатанистичку истину. Генерације су одрасле на лажној агенди да смо изгубили рат против Турака на Газиместану, где смо, заиста, замало изгубили и комплетну српску срчану елиту и српског домаћина. И те две памфлетске реченице, као и то да смо изгубили битку на Косову, такође су историјске подметачине и монструозне лажи које су дошле из глобалистичке кухиње, много пре доласка првог британског амбасадора из Цариграда у Београд 1836. Нисмо изгубили Косовски бој! Напротив! Добили смо га. Разбили смо бројније Османлије духом и бриљантном војном тактиком оклопне коњице предвођене, управо, Вуком Бранковићем, од кога су, неколико векова касније, такође британски сатанистички глобалисти направили издајника. Дакле, војног победника је комунистички фашизам претворио у срамотног бедника и тиме и Србију колективно пребацио у свест пораженог поданика. Турски архиви у Истанбулу и не спомињу непостојећег Обилића, већ Бајазита, као оцеубицу који је ножем, са леђа, убио султана Мурата. Турски архиви у Истанбулу, указују да је Лазар зауставио своје ратнике, да не убијају Турке који су кренули у бежанију и неконтролисано повлачење. Турски архиви у Истанбулу кажу да је српска помоћ указивана, по наредби Лазаревој, прво турским рањеницима… Због такве историјске неправде Ситница и данас тече и крвавија и кривља од хладне Дрине.

Слажеш тако језиво Србе, подметнеш им тројанско, кукавичје јаје у историју и усадиш им у колективну свест да су губитници, издајници, па још и безобзирне, подмукле убице јадних и „добрих“ султана и онда још натераш Србе да то и славе! Да славе то што су признали да су погано сербанско, дивље племе. Српски необразовани сељаци или отменије на латинском – пагани, тако су и вербално и симболички постали – погани. Зато су Срби једини народ натеран да генерацијама слави наметнуте и измишљене поразе, баш као што су и семитски Јевреји обележени издајом Христа, иако никакве везе са њом немају. Онај ко је заиста издао Христа, као главни идеолог издаје и који и нама, вековима, отима душу и преко Косова, смештен је у базилици, на десној обали Тибра и симболично стављен баш поред Нероновог циркуса. Одатле Србима и губитнички менталитет и комплекс неприлагођеног народа. Срби су склони да славе своје крвнике. Чудан смо сој и наиван попут најстаријих нам племенских рођака семитских Јевреја. Божји народ јесмо, остали смо најближи древном Творчевом сербанском корену, а тај корен сигурно није омеђен само границама Косова. Сеобом Серба са ушћа четири реке у велико сербанско Бело језеро, Дона, Дњепра, Дњестра и Дунава, Срби у расејању су узводно уз Дњепар, прво основали утврђење Рас. Срби у расејању су називани Расејани, Расини, односно Раси или Сербански Руси, како су их звала домицилна племена и на источној обали Дњепра основали су Рас, односно Стару Расију. То место је данашња источна Украјина, некада Стари Рус или Стара Русија. Дакле, Срби су мајка Русије или Расије, а не обрнуто, како кроз историју провлачи сатанистички радикални комунизам. Куд год да иду Срби носе Бога увек са собом. Не остављају га самог међу фрескама. Они који су сада на Косову, који му отимају, вређају и изврћу историју, који краду Сербанима сећања и бришу колективну меморију, гурају знање арамејског и сербанског у заборав и завијају дечје пелене у црно – црвену заставу радикалног комунизма, остаће, без Срба, на огњеној земљи. Окупацијом Косова, Србија је изгубила, привремено, део своје територије, али на то је, после јединог просрпског краља и цара Стефана Уроша Четвртог, већ вековима навикнута. Србија је навикла да губи и Срби су у комунизму издресирани да славе своје поразе. Србија тако губи и људе и територију и што је више смањују, то је чешће називају Великом. Косово неће отићи никуда, без обзира на поновљену окупацију. Није отишло ни после Турака. Србима ће у томе помоћи, не српски Бог и српски манастири, већ повратак српског историјског сећања и излазак из наметнутог заборава. Искључиво знање и сазнање помоћи ће Сербанима да ојачају и своје тело и свој дух. Данас се ради о овом другом. Рат за Косово, није рат за територију, већ рат за духовну и сунчеву светлост. Стављањем добровољног потписа на уговор са глобалистичким палим анђелом о преласку душе Косова у Луциферов мрак, Србија неће изгубити срце, јер оно ем није на Косову, ем се може лако пресадити операцијом, али ће изгубити нешто што је далеко важније. Изгубиће везу са Светим Духом. На жалост, у трговини са ђаволом душа се продаје из цуга, само једном, без лицитације, доживотно, заувек, за вјеки вјекова! Нема пресађивања и нема поврата оштећене робе! Добровољним и формалним признањем пораза који то није и који не постоји, простом заменом илузије за историју, предајом малене територије која је већ предата, не ратом, него страхом, стављањем добровољног потписа на такав, практично, бланко уговор са ђаволом, пред ђаволовим адвокатима и нотаром, Србија ће предати душу у руке Луциферу и кренути на пут без повратка. Творац је, због тога, одавно Апокалипсом започео нови Армагедон. Битка на брду Ар Газиместан је наставак битке на брду Ар Магедон. Зато, онај војсковођа у Србији, који покуша да стави параф на такву врсту ратног уговора о духовној капитулацији, без обзира на интересе, страх и притиске, неће ући у српску историју, јер ње неће ни бити, баш као ни Србије, али ће остати срамотно обешен у колективном сећању о вечно и разгранато Јудино дрво. Косово јесте симбол духовне победе и симбол душе сваког Србина појединачно! Али и сваког Јевреја појединачно, сваког Хрвата појединачно, сваког Немца појединачно, сваког Албанца појединачно, сваког католика појединачно… Косово је и заједнички симбол душе не само овог народа, већ и сваког народа на планети који хоће да живи слободно и онај ко прода или поклони тако јак и моћан светлосни симбол ђаволу, осудиће и себе и своју крвну линију на вечни живот, вечни мрак и вечне разговоре са Луцифером лично. А он није добар саговорник. Знам то из личног искуства.

Васко Васовић

Због чега су изабрани баш Хирошима и Нагасаки за извршење „огњеног геноцида“

Због чега су изабрани баш Хирошима и Нагасаки за извршење „огњеног геноцида“ бацањем две атомске бомбе на цивилно становништво, када у Јапану постоје и већи и важнији индустријски и стратешки центри попут Јокохаме, Кјота, Кокуруа, Токија, Нигате, Нагоје и Окинаве. Потпуна је историјска лаж да су због лошег времена и велике облачности хазарски глобалисти одлучили да бомбе баце на Хирошиму и Нагасаки, уместо на Кокуру и Кјото. Елита окупљена око америчког председника Харија Трумана изабрала је намерно два града у којима су, новцем и трудом руске емиграције, била изграђена два највећа православна храма у Јапану. Градови у којима су се налазиле две најважније и највеће руске, правоверне, православне цркве били су управо Хирошима и Нагасаки. Бомбе су бачене на, такође, прецизно изабране симболичне датуме и та симболика је била позната само малом броју чланова глобалистичке елите. И сама имена бачених атомских бомби Мали дечак и Дебели човек директни су феничански симболи преузети из старе и сакривене арамејске приче о три битке, на брду Магед, односно Хар Магеду, по којој је и настала реч армагедон, битке у Долини Богова између Либана и Антилибана и битке на потопљеном брду Декал, на ушћу реке Волге у Каспијско језеро, односно старо Хазарско море, у данашњој западној Украјини. Главни разлог јапанске нуклеарне катаклизме било је спровођење сатанистичких програма XY и Hell’s fire у оквиру Пројекта Менхетн, а не слом јапанске царевине и престанак Другог светског рата. Јапански цар Хирохито је 6. јуна 1945. потписао Јапански протокол предаје и капитулацију Јапана, два месеца пре бомбардовања Хирошиме и то је податак који је глобализам такође склонио из историје и подметнуо потпуно другачије датуме. Пројекат Менхетн, назван по срцу сатанистичког Њујорка, града чији су главни симболи Луциферова јабука и Каутас Дадофор, његов бакљоноша, односно Кип слободе, завршен је практично у пустињском месту званом Аламогордо, у Новом Мексику, изабраном управо због сличности са називом пустињског брда Ар – магедон. Главни делови нуклеарног пројекта Менхетн, названи ХY и Паклени огањ, спровођени су под директном контролом Рузвелтовог Уранијумског комитета и двојице елитних хазарских, дакле лажних Јевреја, антисемита, сатаниста, Роберта Опенхајмера и Алберта Ајнштајна. Ово су апсолутно тачне и прецизне историјске чињенице и хазарске елите више неће моћи да их држе сакривене у мраку Пандорине кутије. Отворена је на дан уласка Доналда Трампа у Белу кућу и тај датум је симболично означио почетак четвртог Великог рата између две глобалне Дубоке државе. Доналд Трамп у Америци и Виктор Орбан у Европи главни су стубови светског Покрета отпора у Србији названог симболично Нека буде светлост. Сви подаци које објављујем подложни су провери што и јесте препорука свих мојих текстова намењених онима који знају и да читају и да размишљају.

Васко Васовић