“Košmar letnje noći, ili – kako vam drago…“

….igrale se delije na sred zemlje Srbije…

 

 

ALEKSANDAR VUČIĆ: REŽIMSKO DAVLJENJE SRBIJE.

HAJDE DA SE LAŽEMO (…a stalno to radimo…)

Danas je:

“Svetski dan slobode medija. Obeležava se svake godine 3. maja od 1993. godine kad ga je proglasila Generalna skupština UN. Cilj obeležavanja tog Dana, koji okuplja medijske profesionalce, koji potom procenjuju stanje slobode medija i raspravljaju o mogućnostima za rešavanje brojnih izazova, jeste podizanje svesti o važnosti medijskih sloboda i njenih temeljnih načela.
Obeležava se na godišnjicu Vindhouške deklaracije – izjave o principima slobodnih medija koju je sastavila grupa afričkih novinara 1991.godine u Vindhouku, u Namibiji, s jedinstvenom vizijom – zaštititi temeljna prava slobodnih medija“ …kaže Wikipedija.

A šta kaže Stvarna Stvarnost?

Na osnovu rada jednog od najuticajnijih svetskih intelektualaca, američkog pisca Noama Chomskog, ovo je popis od deset strategija manipulacije putem medija:

1) PREUSMERAVANJE PAŽNJE
Pažnju javnosti preusmeravati s bitnih problema na nebitne. Prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna saznanja u razumevanju sveta.
2) STVARANJE PROBLEMA
Ta metoda se naziva i “problem-reagovanje-rješenje”. Treba stvoriti problem, da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primer: izazvati i prenositi nasilje s namerom, da javnost lakše prihvati ograničavanje slobode, ekonomsku krizu ili da bi se opravdalo rušenje socijalne države.
3) POSTUPNOST PROMENA
Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, uvoditi je postupno, “na kašičicu”, mesecima i godinama. Promene, koje bi mogle izazvati otpor, ako bi bile izvedene naglo i u kratkom vremenskom roku, biće sprovedene politikom malih koraka. Sviet se tako vremenom menja, a da to ne budi svest o promenama.
4) ODLAGANJE
Još jedan način za pripremanje javnosti na nepopularne promene je, da se one najavljuju puno ranije, unapred. Ljudi tako ne osete odjednom svu težinu promena, jer se prethodno privikavaju na samu ideju o promeni. Osim toga i “zajednička nada u bolju budućnost” (!?…) olakšava njihovo prihvatanje.
5) UPOTREBA DEČIJEG JEZIKA
Kada se odraslima obraća kao kad se govori deci, postižemo dva korisna učinka: javnost potiskuje svoju kritičku svest i poruka ima snažnije delovanje na ljude. Taj sugestivni mehanizam u velikoj meri se koristi i prilikom reklamiranja.
6) BUĐENJE EMOCIJA
Zloupotreba emocija je klasična tehnika, koja se koristi u izazivanju kratkog spoja, prilikom razumnog prosuđivanja. Kritičku svest zamjenjuju emotivni impulsi (bes, strah, itd.) Upotreba emotivnog registra omogućava pristup nesvesnom, pa je kasnije moguće na tom nivou sprovesti ideje, želje, brige, bojazni ili prinudu, ili pak – izazvati određena ponašanja.
7) NEZNANJE
Siromašnijim slojevima populacije treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanja manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da je što slabiji ili ispod proseka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.
8)VELIČANJE GLUPOSTI
Javnost treba podsticati na prihvatanje prosečnosti. Potrebno je uvjeriti ljude da je (in, u modi), poželjno biti glup, vulgaran i neuk. Istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i nauci.
9) STVARANJE OSEĆAJA KRIVICE
Treba uveriti svakog pojedinca da je samo i isključivo on odgovoran za vlastitu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti, ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i podcenjen pojedinac, opterećen osećajem krivice, odustaće od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv ekonomskog i svakog drugog sistema, koji je, suštinski, ugrožavajući po pojedinca i zajednicu.
10) ZLOUPOTREBA ZNANJA
Brz razvoj nauke u poslednjih stotinak godina stvara rastuću provaliju između znanja/obaveštenosti populacije(globalno) i onih koji ga poseduju i koriste, vladajuće elite, tj.vladajuće manjine. Samo “sistem”, zaslugom biologije, neurobiologije i praktične psihologije, ima pristup naprednom znanju o čoveku i na fizičkom i na psihičkom planu. I samo “sistem” ima pravo upravljanja tim znanjem i njegovom manipulacijom.

Svetski dan slobode medija? Čemu? Još jednoj belosvetskoj farsi? Chomski  o tome govori u stavci prvoj, sedmoj i osmoj…

Blogovi su neka vrsta medija. Slobodnih onoliko koliko oni koji bloguju misle da su slobodni….Слика

…jer su Zemlja i Zemljani u magli. I to  onoj Karpenterovoj.

 

PASSWORD: Нека буде што бити не може

Каменград. Споменици великанима мога национа, много је постављених, многи ће  тек бити постављени. Венац умова који ће изнутра топити тај камен оном истом снагом којом су топили  неотопиво док су били живи, у своје време, а нарочито, накнадном “памећу “мислећег дела национа,  топили исто то,  post mortem. Споља се ништа неће видети.

Моја лична умна метафизичка доминанта и луча водиља су четворица светских над-умова који су некако обликовали овај свет, мада га нису створили. Када год треба да их набројим – сваки ми је под бр. 1, дакле, сваки ми је први, иако их је  4. То су: Тесла, Леонардо (не Дикаприо, Да Винчи је), Његош и Шекспир. Труст универзумских мозгова који је овај свет учинио Овим Светом, по мом скромном мишљењу.

Сваки од њих је био велеум, атрактиван, јер је био другачији, онима код којих  је ишао по помоћ, подршку, било шта честито, што је требало његовима или њему лично, за неки добробитан циљ… И сваки је тај за  своје време био ексцентрик, не зна се чија ексцентрика је била већа. Не бих да набрајам ни њихове циљеве ни ексцентричности, јер су историчари урадили све што је требало… за сваког понаособ написане су тоне рукописа и томови биографија и аналитика.

Национи којима припадају су, редом, различити, историјски, културолошки и свакојако набијени које-чиме, на начин да овој четворки  није било битно колико су испреплетани међусобно или колико су удаљени историјским временом и простором… него разним социо-економско-идеолошко – историјским матрицама.

Али једна матрица, анализирана од стотина, или хиљада умова до сада, јесте заиста посебна.

Јер је произвела ових 6 речи, овај password:

Нека буде што бити не може.“

Шта да буде? Шта не може да буде?

Мој национ је дебело искусио овај password. И данас га  “куса“. Колективно. Појединачно. Колико је тај password заразан јер симболише немогуће а изводиво  – види се и у окружењу. Рођен, тај password, у једном крајње специфичном историјском тренутку у једном делу мога национа, настао је из његове потребе  да се тим password-ом заогрне. Да издржи неиздрживо и тако постигне циљ – опстанак. Пре тога нешто слично, али само слично, и много конкретније мерено, догодило се миленијум ипо раније, у бици код Термопила.

Passwword, дакле, уско специјализован за једно конкретно време и врло конкретну ситуацију, постаде мантра једног национа, како његовог физичког бића тако и метафизичког бића.  И о јаду забави национ, од вјеки вјекова, до вјеки вјекова. И то траје.

Пример, ужасан: водиш један национ; упорно се тучеш са јачим/ горим/бољим… уместо да га надмудриш, ако ниси јачи/гори/бољи. Ове категорије јесу субјективне, али нема  право  субјективност поједин(а)ца  да доведе целу нацију до пропасти! Не, тек онда, неиспуњеног циља, потучен до ногу, директно или индиректно, настављаш са субјективизмом даље, а деструирао си један национ! У национ, post festum, уграђујеш погрешне матрице у које он упада јер ти је раније веровао. Уместо да се склониш. Као што се самураји склањају јер су часни и одговорни: “Погрешио сам – склањам се, грешка је таква да се склањам и са овог света…“.  Што и та матрица не пије воду ? Бар је морална! Него буде што заиста  бити не може, ако је здраве памети: настављаш бесомучно јахање по онима које си већ уништио…којих више нема.

Пример, ужаснији: спајаш неспојиво упорно се питајући шта не “штима“ у томе: из баба и жаба покушаваш полуписменом пуку да наметнеш будућност која му уопште не треба у том формату. Нудиш му оно што ти мислиш да му треба потпуно игноришући шта јесте његово биће, шта је том бићу потребно. И још се чудиш да не “штима“? Пук јесте полуписмен, али он има непогрешиве инстикте који му говоре да му смешташ нешто ненормално и нечасно што ће га још више уназадити. Јер, и ту где је сад – никако да ишчупа ноге из блата, да себе уреди, да се сагледа. И, одлично осећа, зна, да ти за то смештање имаш огромну лову. Коју си зарадио продајом њега, пука.

Teslina ruka

Пример, застрашујући: земља ти крцата гангстерајем од врха до дна, поштених је у траговима, а ти глумиш лудило успешне земље са, најзад, први пут у скоријој историји постигнутим циљем…. Којој историји? Оној што је уназад две деценије избрисала сву историју пристајањем на све тадашње и садашње свињарије? Који циљ?  Да постојеће зло избришеш новим? Да гангстерај буде амнестиран утапањем у архи-гангстерај у који историјски срљаш и “историјски“ сурваваш цео свој национ?

Дакле, толико тога да (се  з)буде што бити не може, јер је узајамно неспојиво, а на овако малом физичком и метафизичком простору,  заиста бити не може. Иоле здрава памет збори да се тих збивања онога што бити не може толико  нагомилало да ће  password морати да остане тамо где и треба: у свом времену.

А ово време нека смисли свој сопствени password. Уколико није заборавило да мисли.

ZBOGOM, DIVA

RUŽICA NACIONALE

Hvala Vam što ste nam pokazali šta sve jesmo… I šta sve nismo…,  Diva.

ZAŠTO IH LAŽEMO?

Слика

Pre nego pročitate i jedan redak ovog teksta, dobro se zagledajte u oči ove kineske devojčice, bez obzira na rezoluciju slike. To što je na slici kinesko dete, neka ne zbunjuje. Dete je dete, ma čije da jeste.

Danas je Svetski dan deteta. Na stotine “svetskih dana nečega“ preplavljuju ovu Planetu. Na stotine licemernih obeležavanja. Ovo je najlicemernije.

Zašto?

Malo ispočetka: tzv.svetski dani izmišljeni su da bi se prekrila globalna laž kako živimo u dobrom svetu. Da, dobar je taj svet, ali samo za one koji nam prodaju maglu da je tako. Zato se izmišljaju svetski dani da bi, k’o fol, oni koji vladaju onima kojima vladaju pokazali, k’o fol, da vladaju dobro. Pozitivne statistike govore jedno, sve same superlativne brojke. Negativne statistike i sve ono što je tu, oko nas – govore drugo.

Zabrinuti i optužujući pogled ovog deteta sve govori. Niti je Svet dobro mesto za življenje, niti du deca u njemu povlašćena i sretna bića. A  u njihovo ime, odnosno, za “budućnost sveta“ sve se dešava.

Dešavaju se ratovi, ljudskom rukom proizvedene globalne kataklizme, naučna istraživanja koja su sa one strane razuma, političke odluke koje nemaju veze sa onima zbog kojih se donose, kulturološki “pomaci“ koji destruiraju ispravne matrice ponesene iz “krštenih“ vremena, vremena kada je sistem vrednosti bio ono što je čuvalo ljudske zajednice, a ne sistem profita na svaki način i po svaku cenu…

Idemo redom: ratovi, kao omiljena zabava Velikih majstora lože profita, licemerno i kontinuirano, vekovima prave “bolju“ geopolitičku preraspodelu sveta. U njima, ratovima, najviše stradaju najmanji, najbespomoćniji – deca (naravno, ostala nejač, star svet i žene, nije zaboravljena, kao ni drugi Živi svet…). U medijima najčešće dominiraju slike ratom ugrožene dece…

Ljudskom rukom i zlim naumom proizvedene kataklizme, dakle, kataklizme Zemlja-Zemlja studiozno pripremane da igranke sa ratovima ne budu preupadljive, takođe uništavaju najveći broj nejači i prirode. Opet strada, mahom, budućnost sveta – deca. Posle takvih kataklizmi ugroženo područje preplavljuju humanitarci svih boja, namera i namena sa tovarima pomoći iz robnih štokova iz davno zaboravljenih skladišta; nastupaju medicinari da u nemogućim uslovima izeksperimentišu za ko zna čiji račun, nove vakcine, lekove – mahom stare, al’ ajd’ super šansa da se staro  ne baci… Profit je čudo jer ove akcije finansiraju donatori…

Naučna istraživanja su vrhunac licemerja. Oficijelna industrija hrane, oficijelna medicina i oficijelna farmacija ne biraju sredstva da “boljoj budućnosti“ unaprede život trovanjima, izmišljenim dijagnozama, vakcinama koje se daju najmlađima a prave podlogu od koje se umire ranije no što prosečan ljudski vek. Ili, budalaštine tipa “otkrića“ nemačkih naučnika da, ustvari, parafraziram, u svakoj bebi postoji biološki indikator za promenu pola…Ovaj svet kloniranjem i dešifrovanjem genoma kao “vrhunskim naučnim dostignućem“ nije daleko od GM ljudi, a počeće se sa decom!

Kulturološke matrice su najefikasniji metod ulaženja u psihu i kontrolu uma. Nasilje i “iščašenost“ je medijski najeksploatisanija društvena pojava. Izmeštanje zabavnih aktivnosti za mlade u kasne noćne sate kada ljudskom telu, a dečijem posebno, treba san a ne budno stanje, izaziva niz poremećaja u organizmu koji na duži rok toliko kvare biološku supstancu mladih, mlađih, najmlađih konzuimenata sub i oficijelne kulture da već sad svetom hoda potpuno neupotrebljiva mladost. Dečije ropstvo, rad dece na crno samo za vodu, hranu i postelju,  tema je mnogih globalnih kampanja da se tom užasu stane na put; ali ne – profit je bitniji, najjevtinija radna snaga su deca, to nije bitno. Eksploatacija dece u medijske svrhe je ogromna: reklame, kampanje, audicije za decu – buduće zvezde i zvezdice…menjanje svesti da je nenormalno – normalno. Ali najcrnje je u obrazovanju. Svetska politika školovanja donela je “nedonošče“ školovanja već od dečijeg vrtića. Polazak u škole sa pet godina je notorna činjenica u tzv“ visokorazvijenim“ društvima. Opravdanje je bezobrazno jevtino: što pre treba proizvesti uspešne mlade ljude, da što pre počnu da rade i daju svoj doprinos zajednicama u kojima žive. A šta je iza? Iza je – što pre stvoriti poreske obveznike…Horor. Destruiranje porodice je posebna priča. Sve mame i tate sveta moraju da rade mnogo i dugo. Sva deca sveta žive od svojih ranih dana po jaslicama, vrtićima školama… A gore od toga je da to nikad nisu baš sve mame i tate i sva deca. Tamo gde ovoga nema – možemo polemisati jesu li to sretnija ili nesretnija društva. Sve, pa i blagostanje, ima drugu stranu medalje… Kao što drugu stranu medalje ima borba protiv naodvratnijeg zločina – pedofilije. I to je lažna borba, uhvaćeni zločinci su tek vrh ledenog brega ako je već svima jasno da u ovom zločinu učestvuje i Vatikan i mnooooooogi visoko pozicionirani bolesni tipovi u svetskom establišmentu.

Konačno, kakav je mikro i makro svet u kojem žive današnja deca? Kakav svet im se ostavlja od strane onih koji, k’o fol, brinu o tome? Šta svako odraslo biće može da uradi da  svakom detetu na svetu bude bolje nego što mu jeste?

I sve to, ama baš sve šta i kako treba, piše u očima devojčice sa slike, ko ume da vidi i shvati… Sve šta treba a čega nema, bar ne dovoljno. Ali, važno je da ima “svetskih dana“ koje izmišljaju belosvetske protuve Novog svetskog poretka…

СУКЊИЦА

Каже ми френд неки дан: “Оооо, како ви жене ношењем панталона наружите то што вам је дала Природа, нигде ногица за видети, нигде лелујања сукњице…“.

Хмммммммм, он ће да ми каже !?

…Није ствар у томе што жене масовно носе панталоне у свим варијантама и свих врста. Ствар је у томе зашто жене не носе сукњице. Зашто?

Историја одевања, као, уосталом, и историја свега, произилази из мушко – мушких  односа, основна потка: чији је дужи?, мушко – женских односа, основна потка: она је његов забран,  и женско – женских односа, основна потка: године.

У сва три случаја панталоне су суштина. Ко шта има у њима по основној потки мушко – мушких односа видимо у резултатима свега онога што воде, “ресорно“, мушкарци од хомосапиенса на овамо. Победников је увек био дужи мада ће бити весело кад укупна, објективна  историја изађе на видело, дакле, не само победничка. И кад на светлост дана покаже да су многи који су, наизглед, имали краћи – били истински победници. Дужи им је био у мозгу, не у панталонама.

Прескачем редослед јер “најслађе“ остављам за крај..

Женско – женски односи су у историју ушли, као повремена доминанта, због година. Побеђивала је и побеђује, у било чему, млађа, лепша, привлачнија, због свежине. Јасно к’о дан.Јединих неколико историјски женских мушкарца у сукњи биле су Елизабета I, владала од 1558 до 1603., Марија Терезија, аустријска царица,  владала од 1740. до 1780., Јелисавета I Петровна, руска императорка од 1741. до 1762. године (кћи Петра Великог), Викторија, енглеска краљица , владала од 1837 до 1901. Елизабета енглеска, садашња, је другој категорији мушких жена, као и Тачерица а и Меркелица, ако овако настави…Ако је нека дама оваквог калибра изостављена – грешку приписати овом  текстописцу. У предходном термину некоме фали родна равноправност? Па, на шта личи “овој текстописачици“, а нећу “овој ауторки“ јер ми се баш нешто данас неће да употребим “ауторки“….

Ту смо! Код родне равноправности. “Благодат“ феминизма (не, хвала, није ми потребито), феминистичких покрета …родне равноправности, догодила се глобалној женској популацији почетком прошлог века. Два владара из сенке, од неколиких, структурно дефинисаних у НСП-у,  Ротшилд & Рокфелер, закључили да огромна женска глобална популација не плаћа порез! Јер није запослена. Јер нема приходе. Јер није опорезована на основу тога. Формира се 5-6 добро плаћених акционих тимова који произведу “побуну“ за увођење права жена да раде, бирају, буду биране…и сличних тричарија, још. Колико су разне Розе Луксембург сломиле кичму женском принципу у суштинској компоненти социјалног функционисања, и уназадиле жену као прво космичко биће…друга је (и дуга) прича.

Сад прелазим на другу потку (ако треба – прочитај поново други пасус овог текста…), мушко женски односи – она је његов забран

Од пећине па на овамо постојало је одевање, примарно готово искључиво у функцији грејања/хлађења људског тела. Бити голишав (што је предивно и природно) је кроз историју цивилизације постало забрањено – познат је Божији гнев уперен на Адама и Еву, касније гнев клира на све оне, попут Микеланђела, због греха голотиње и осталих неподопштина. Дакле, од пећинског човека/жене до данас – одевени смо, како-тако.

Али како? Мушкарац има добро заклоњене препоне разним начинима замотавања. Жена: од струка/бедара лагано спуштена прекривка, до колена или глежњева.  Мушки елеменат је прилазио женском на “извол’те“ лаким подизањем прекривке да би своју алатку сместио где треба. Своју добро чувану алатку и прикљученија. Зашто добро чувану? Зато што је у њој оно зрно које ствара свет. А и зато да кључни мушки атрибут буде добро чуван од непријатеља, нпр. Женска алатка, дакле, на “извол’те“  далеко је доступнија увек била, чак и непријатељу! Ха, лицемераја!!! Ма, мушко се увек разметало оним што има поред себе а да носи прекривку. “Његов забран“ је, што је био лепши и чешће дизао прекривку кад њему дође,  био симбол његове моћи – он има Најбољу! Не  хајући што његово зрно које ствара свет без Најбоље – постаје мање од ништа, под условом да ништа постоји!!!

Еонима, вековима…поредак социјалних мушко-женских односа  трајао је са сукњом на једној а панталонама на другој страни. Суштина се није мењала. Све док се није догодило да принцип “чији је дужи“ не угрози овај свет толико да се Мајка Природа умешала. Зрно које ствара свет  толико се поиграло са тим светом да су се Најбоље повукле у сасвим другу крајност. Почеле су и оне да штите своју алаткицу на адекватан, панталоне-начин, начин који алаткицу чини неприступачнијом како за свог мушкарца, тако за “непријатеља“.

Зашто неприступачност? Зато што игрица “чији је дужи“ непосредно угрожава живот на Земљи. Обашка гомила радњи којима се Најбољој отежава способност за космичку мисију доношења живота на Свет. Социјално-економски односи, наука – медицина посебно, несагласје Човека и Природе на рачун Природе, учинили су да инстикти Најбоље прораде управо чувајући регуларан поредак ствари од нерегуларности…Чувајући Универзумски дар продужетка живота људске врсте на Земљи.

 Дакле, прича о сукњици очигледно нема везе са “превладавањем“ женског елемента а слабљењем мушког у политици, економији, …етц. То је још увек у траговима, небитно је,  а феминизму је за пожелети да нестане. Јер ће нестати врло брзо  са очигледним разлогом. И допринос феминизма у ношењу панталона је само у томе што јеогромној-женској-глобалној-популацији-која-не-плаћа-порез, са почетка прошлог века, требало помоћу панталона упуцати у подсвест истоветност с мушкарцима!

Слика

Али, …sic!

Човечанство/Природа/Универзум није тако једноставна прича како је игрица “чији је дужи“ подмеће. За све информације о томе – потражити све о Лилит, ancientсвезнајућу  Најбољу. Или је потражити лично. Изводљиво је. Не знате ко је то? Ако је тако – онда ништа не знате.

 А баш смо женствене у панталонама !

   

 

ISTINE I LAŽI : zašto su vesti uvek loše?

Pozajmljen naslov (Bergman je snimio film koji se isto ovako zove….sjajan film) mi daje za pravo da ga koristim zbog nezamislive količine tekućeg zla na sve strane, kako lokalno tako globalno. A sve polazi od percepcije koja nam se nameće da bi produkovala tačno onaj efekat koji će proizvesti tačno određeno oficijelno delovanje zbog vrlo konkretnog cilja.

Naime, uočljivoje  da je poplava loših vesti svih vrsta nezamisliva. Brzinom od milion  informacija na  sat smo  bombardovani informacijama o ratovima, teškim saobraćajkama, poplavama, porodičnim ubistvima, terorističkim aktima,  pokoljima po školama, zemljotresima, uraganima, revizijama istorije novootkrivenim činjenicama koje nekoga iz pobednika pretvaraju u gubitnika, paničnim najavama ekonomskog kolapsa, dramatično lošim ekonomskim merama, medicinskim lažima, širenjem panike od novih boleština, šumskim požarima ogromnih razmera, pretnjama udara kometa u Zemlju…Nikad kraja.

Zašto tako? Zato što je globalna politika informisanja dobila zadatak od svetskih centara moći da sve one do kojih informacije dopiru pretvori u poplašene jedinke & kolektive.  Šta strah produkuje, strah kao najslabija tačka ljudske vrste, svih živih vrsta, uostalom? Jedan od baznih instikata izaziva  mentalnu i emotivnu nestabilnost koja rezultira odbrambenim mehanizmom: zaštititi sebe ( i sve svoje) na svaki način. Svaki način u ovako izazvanom strahu podrazumeva nepredvidivost. Nepredvidivost nosi razne opasnosti po zajednicu, zajednice. Protiv opasnosti se treba zaštititi. Zaštita su raznovrsne uniformisane snage kojima je zadatak da sankcionišu nepredvidivost, jer ona ugrožava vladare iz senke. Drugi deo ove slagalice je da se postigne  gotovo apsolutna kontrola uma kroz kontrolu i sankcionisanje ponašanja i onda se u ovoj jednačini dobija globalno zombirana populacija koja se oblikuje prema potrebi.

FragileEarthEarthDay2013The Third Rock From The Sun

Ko ovo nije uvideo i dalje će sa strahom produkovanim strahom pratiti upravo one informacije koje su loše, gore, najgore…misleći da će tako biti spremniji da reaguje. A upravo to i jeste namera: izazvati prekomerno  reagovanje (otporima, pobunama, odbijanjem građanskih poslušnosti, itd…). I da se, zbog prekomernog reagovanja aktiviraju razne policije: komunalne, inspekcijske, finansijske, kriminalističke, saobraćajna, …ne zna im se broja…u USA npr, lokalno formirane kvartovske ili regionalne zaštitne snage…I svaka ima dozvolu da upotrebi silu ili svoja pravila nametne uz pomoć naoružanih snaga reda…

Ha, koja podla zamka! Dakle, globalno svi mogući mediji imaju za zadatak da prioritetno emituju loše stvari u informativnom bloku, da proizvode inicijalne kapisle straha. Potom dolaze suvoparne, prazne vesti koje nikome ništa ne znače. Potom, neka vestica koja se tiče malog broja ljudi. Tek na kraju sport, kultura… A to su jedine dve oblasti u kojima  Human race može da nađe iole onoga što je uljuđuje, što je ne pretvara u poplašenog zoon politikona koga se tako lako pretvara u zombi politikona. Istu stvar rade i sve društvene mreže, istu stvar u domenu informisanja radi Internet, himself. Radimo svi mi, čast izuzecima!, postujući loše stvari na svoje profile, loše stvari svih vrsta i namena…

Vladari iz senke znaju kako. Izvođači njihovih radova– kreatori metoda neposredne kontrole uma, psyops-i, znaju kako. Njihovi  izvođači radova su mediji. Takođe  znaju kako. I to bez obzira koji delovi sveta su po sredi. Da nisu, možda,  u zemljama – rajevima na Zemlji, vesti rajske? Ne, nisu. Naprotiv. I nije bitno da je zemlja/država u nekoj od globalnih integracija. Nije cilj zemlja. Cilj je pojedinac – globalno. A onda se sve ostalo lako oposli…

Btw, jel’ ima negde lepih vesti? Samo sa njima i njihovim posledicama suprotnim od posledica loših vesti, možemo spasiti ovu divnu Planetu nežno je držeći u svojim rukama. I spasiti tako sve nas u predzombiranom stadijumu.

Претходно Старији уноси Следеће Новији уноси

%d bloggers like this: