„КВАЗАРСКИ“ ПОДСЕТНИК

НУНАЈА – Водена мајка, РИБАРИЦА – прави назив арамејске Богородице, мајке која је, у Витлејему, родила Исуса Христа. Одатле и колективно сећање и употреба древних израза нуна – нана, нина, мама… Одатле је и главни симбол рибе везан за Исуса.

ЛЕЛА – Шумска мајка, сунчана богиња матријархата, добровољно жртвовала своју моћ крштењем. По њој, у колективном сећању на тај губитак и духовну бол, архаични изрази леле и лелек…

ДЕВАН – сербански двополни Бог, истовремено и мушко и женско, Бог / Богиња ноћи и пуног Месеца. У колективном сећању остали су модификовани изрази девон, демон, девил, евил, ђевла или ђаво.

МОЈСИЈЕ – модификовани коптски назив за дете. Египћанин. Право име и порекло сакривено у архиви Ватикана.

МАКСИМИН ОБАДИЈЕ ТРЕЋИ – каган, кан над кановима, материјализовани антиХрист, рођен 666. године у Хазарском каганату, на територији данашње западне Украјине, на ушћу реке Волге у Каспијско језеро.

МАРИЈА ОД МАГДАЛЕ (633. – 666.) –

црна робиња, проститутка, антиБогородица, мајка кагана Максимина Обадија Трећег, спаљена на ломачи одмах по рођењу Максимина О.А.

ПАПА ИНОКЕНТИЈЕ ТРЕЋИ – творац Инквизиције и аутор десет

„Божјих“ заповести. Финансијер и главни идеолог католичког бискупа Стјепана Немање који је извршио геноцид над Србима католицима, српским правоверним катарима, односно српским верницима богумилима.

БИБЛИЈА – Стари и Нови завет, од стране грчких и латинских преводилаца, комплетно злонамерно измењен препис оригиналног, универзалног Творчевог Јеванђеља, које је Јуда Искариотски украо Исусу Назарећанину и предао рибару Шимуну, а овај прокуратору Рима Понтију Пилату. У Библији је остало недирнуто и неизмењено само поглавље 18, односно Јованова Апокалипса или Откровење Јованово.

МИХАЈЛО – архистратег, архигенерал, односно арханђел, који је добио битку библијских размера против антиХриста Првог и његова четири генерала на брду (хар) Магед.

БЕЛО ЈЕЗЕРО или ПУПАК СВЕТА – полазна тачка велике сеобе народа, са ушћа четири велике сербанске реке – Дона, Дњепра, Дњестра и Дунава, услед наглог подизања нивоа Средоземног мора, пре 7500 година.

ЦАР СТЕФАН УРОШ ЧЕТВРТИ, односно цар Душан, једини цар и Немањић, који није проглашен за свеца, а под њим је Србија била и највећа и најорганизованија и најјача.

МИТРИН ПРОТОКОЛ – Луциферова правила којима је религију злоупотребио за контролу, да би ослабио веру у Бога и у сопствену снагу појединца. Антирелигијски канони и догме, којима се драстично слаби један од полова, женски и практично удаљава из религије. Кривица која је силом наметнута Еви, Митриним протоколом, пребацује се на сваку жену појединачно, па и на саму Богородицу. Тиме се, посредно и невидљиво разара веза и ствара непремостива разлика између два пола. Цар Душан није једини Србин који је намерно разбио Митрин протокол, доводећи своју супругу Јелену Страцимировић на Свету гору. Осим Јелене или Леле, на Светој гори боравила је и српска принцеза Мара, Марија Бранковић, ћерка деспота Ђурађа. Истог оног Бранковића који је, смртном казном, забранио тадашњем српском патријарху да оде у Фиренцу и Ферару и потпише приступ Заједници Митриног протокола, односно Фирентинској Унији. У част Маре Бранковић, монаси из манастира Светог Павла Ксиропотамског подигли су цркву посвећену њој и она је једина жена која, поред Богородице има ту част. Дакле, осим Богородице, жене која је Свету гору и основала, још две жене су победиле Луциферов принцип аватона и селе поред самог Бога. А биће их све више…

Васко Васовић

Апокалипса = Откровење и Хар Магедон = Армагедон

Већина људи, углавном због површности, мисли да реч апокалипса означава катастрофу или катаклизму, иако та грчка реч нема никакве везе са тим. АПОКАЛИПСА, на грчком – ОТКРИЋЕ или ОТКРОВЕЊЕ, убачена у одомаћен израз – Четири јахача апокалипсе – јесте најобичнија глобалистичка измишљотина. Постојала су четири историјска „јахача катаклизме“, четири поражена генерала из библијске битке на брду Магед, изнад Долине анђела. Пошто Хар на хебрејском значи брдо, израз Хар Магедон или Армагедон је настао после те историјске битке између Максимина Првог Антихриста и легендарног сербанског војсковође, Архиђенерала, односно, Арханђела Михајла. Одатле и прави израз – Четири јахача Армагедона. Исти је случај и са латинском речи ПАГАН. Не значи многобожац, већ СЕЉАК, односно НЕОБРАЗОВАНИ ЧОВЕК. Лажна историја је тако од сербанског сељака, пагана, игром речи створила човека погана, поганог, прљавог неверника. А то нема веза са мозгом.
Васко Васовић

Сенка је начин проласка светлости кроз препреку, као и обележје њене присутности

Радио Телевизија Србије је од свог оснивања Политички, а не Јавни сервис и то није ништа ново. Визуелни медиј јесте непревазиђено оружје за контролу ума и то користе сви режими, свуда у свету. Не постоји независан медиј. Медиј без контроле јесте медиј без новца и он ће сигурно, чак и да се појави, одмах бити покривен привидом демократије. Новинари телевизије су због тога и окренути према политици, а не према слици. Тиме издају саму суштину телевизије – њену слику и замењују је испразним рамом, претварајући тако живот ван екрана у његов телевизијски, изобличени, сурогат. Због тога су телевизијски новинари и подигнути на виртуелни, илузионистички пиједестал, али строго постављени само у нивоу брисача политичарских ципела, а са те обућарске висине масе делују безоблично и смрт постаје само статистика. Због бедних привилегија новинари мењају одговорност за лојалност, не знајући да таква врста моралне замене доноси и морални стрмоглав, уз огромну цену, коју на крају неће бити у стању да плате. Колико су српски телевизијски новинари застранили у својој неодговорности, незнању и површности говори и реченица наметнута насмејаној Јелени Обућини, несмотрено и несрећно изговорена, практично у антиреклами за квазиопозициону ТВ станицу Нова С – „Ми смо телевизија, ми ПРАВИМО вести!“. ПРАВЕ вести !?! Праве их и још се хвале тиме?! Праве их, сортирају, пакују или препакују. Лош израз или лош одраз, резултати су исти. Чега се паметан стиди… Или тако некако, не сећам се целе реченице. Каква је онда разлика између вас са Нове С и нас са старе РТС ? И ми ПРАВИМО вести, скраћивањем или продужавањем, не пласирамо их у етар ненаправљене, јер смо и ми, такође и одувек, фабрика за производњу и рециклажу вести, цензорски сервис за емитовање компримованих информација. Чим направите вест, она мора да буде и фабрички обрађена, дотерана и упакована, баш као и сваки производ и онда сте од сирове информације направили или робу коју продајете или се продајете за робу коју сте направили. Даље је све ствар или газдине наредбе или онога ко даје више. А Сорош је широке руке, јер су америчке Федералне резерве штампарска организација, баш као и Кисинџерова и Рокфелерова бивша фирма ЛУСИ ПРЕС на Петој авенији у срцу Менхетна, у згради под бившим бројем 666. Подсећа ме зато на Луцифер прес, далеко било. Дакле, ПРАВЕЋИ вести, правимо производ монтажом слике и тона према личним, а не према заједничким потребама. А газде се мењају, тако што и нас, као робу, врло лако, продају једни другима. Сад видим да је код речи роба, слово А постало вишак. Прављење вести, а не њихово буквално и неизмењено прослеђивање, јесте форма коментарисања и директан утицај на формирања става и то је најопаснији облик неприметне манипулације. Чим правиш вест, а не пушташ је сирову, тиме си је већ изменио и прилагодио свом интересу, а не општем, односно гледаоцу. Телевизија Србије чак иде и корак даље. Она вест и не показује сликом, него коментарише слику коју најчешће и нема, строго пазећи да се коментар допадне газди. А ако се газда ослони само на оно што воли да види и што воли да чује на РТС – у, завршиће као исти такви који су због тога и отпутовали, неки у Хаг, неки у Хад. Могу да замислим хаос у РТС – у, кад би се, не дај Боже, газда преко ноћи променио. Мада ће хаоса бити и овако и онако. Докле год у Србији постоји Телевизија која нема сопствени слику, дотле ни Србија неће имати селфи. РТС се, у времену које су појели скакавци, изгубио негде међу сувим српским шљивама. Проблем би могао да настане када власник шљивика прекасно схвати да онај који не може да види, развије и употреби друга чула. Неко би морао добро да размисли о сваком глаголу који изговори јавно, нарочито ако јавно тврди да је по професији новинар. Тијанић је прецизно рекао – у целој Србији има добрих и савесних новинара тек толико да се напуни један мањи лифт у Таковској 10. И био је у праву. Гледам новинарске величине које не знају разлику између икре и ликре и које питају саговорника како спречити земљотрес… Оче, реците нам какав је то осећај бити мајка. Славко, пази метак! Хвала Мирко! Спасао си ми живот! О таквим осећајима Мирка и Славка, Савла и Павла, Аве и Едама, требало би прво створити свест, а онда од те свести направити вест. Најбоље на Новој С, у студију „Обућина“, па је тако направљену, преправити у студију 8, на Кошутњаку, код Жике Обућара. Мада ми делује да је то све један те исти студио…

Овим сам завршио и са писањем текстова на Вајберу и са изношењем информација које су мени, лично, сплетом околности, биле доступне. Враћам се назад, међу сенке. Симболично, наравно, јер су сенке директни пратиоци светлости, нису последица мрака. Сенка је начин проласка светлости кроз препреку, као и обележје њене присутности.

Ово је заиста мој последњи текст. Неће их више бити, тако да и Анђела, симболична Анђела Ш., иза скупштинских Двери, може, најзад, да одахне.

Васко Васовић

У медијском рату ништа није онако како изгледа

Ово није моја прогноза, није ни моја процена, а још мање Нострадамусово или Тарабићево пророчанство. Ово је прост концепт, крајње једноставно записана агенда и прецизно испланиран глобални пројекат, који глобалисти више и не крију од јавности. Светски банкарски систем распао се оног тренутка када су Русији смишљено заплењене златне девизне резерве. Први пут у историји једној су сувереној земљи украдене златне резерве и тај догађај био је раван атомској бомби у светским финансијама. Банкарском Хирошимом породице Ротшилд и Рокфелер практично су верификовале глобални монетарни удар. Бивши амерички председник Доналд Трамп, настојао је, до краја свог мандата, да спречи Ротшилд – Рокфелерову диверзију и преузме Борд гувернера америчких Федералних резерви, не би ли успео да неутралише и тадашњег глобалистичког председника ФЕД – а Џерома Пауела, наследника, такође глобалисткиње Џенет Јелен. Доналд Трамп је због тога и уклоњен из Беле куће и то уз помоћ злоупотребљеног софтвера Доминион развијеног од стране српских стручњака, као и инсценираним упадом прерушених Сорошевих радикалних левичарских група АНТИФА и БЛМ у Капитол, за шта је, наравно, злонамерно оптужен Трамп. Јозеф Бајден је евидентном изборном манипулацијом дошао на место председника САД и Доналд Трамп је и ту био потпуно у праву. Распад банака у Америци, Швајцарској и Немачкој, почетна је последица отимања руских златних резерви, ма колико се чинило да не постоји директна веза између тога. Али, у медијском рату ништа није онако како изгледа. Слом великих светских банака је неминован, планиран и намерно изазван. Ускоро ће породице Ротшилд, Рокфелер, Морган, Кох и Варбург прогласити банкрот америчких Федералних резерви. Они и јесу, практично, власници ФЕД – а, дакле целокупног америчког и светског капитала, баш као и корисници енормног богатства одузетог од семитских Јевреја током Другог светског рата и депонованог у трезорима швајцарских банака. Циљани распад америчких Федералних резерви изазваће катаклизмични монетарни колапс и потрес планетарних размера, што ће довести до тренутног растакања берзи, блокаде свих новчаних токова и трансакција, као и укидања актуелних светских валута, папирног и кованог новца. Дефинитивним распадом светског монетарног система, људи ће изгубити сав капитал преко ноћи и свет ће ући у глад, насиље и хаос. ORDO AB CHAO – ПОРЕДАК ДОЛАЗИ ИЗ ХАОСА – Ротшилдова је крилатица и слоган свих масонских ложа у свету. Врло брзо ће се показати тачним да су и рат у Украјини, као и Први и Други светски рат, директна последица договора истих банкарских, хазарских породица. Уцењени амерички бисексуални, демократски председник Томас Вудроу Вилсон, направио је катастрофалну грешку на острву Џекил у децембру 1913. године. Стављањем свог потписа на акт којим се оснива ФЕД као једина Централна банка у свету чији су акционари приватне хазарске банке, практично је усвојио Луциферов Закон о Федералним резервама и Централној банци и тиме покренуо светски армагедон. И сада библијска битка на брду Магед или хебрејском Хар Магеду, познатијем као Ар-Магедон, улази у своју завршну фазу. Срећом, још увек постоји и она светла страна. Друга глобална Дубока држава. Знатно слабија, па самим тим и далеко јача. Овом реченицом која обара логику, отвара се простор за далеко ефикаснију ратну стратегију.

Васко Васовић

Идеално балканско буре барута једва чека да буде поново запаљено

Почетак треће фазе глобалног пројекта означен је симболичким датумом војног удара на Украјину. На прецизно изабран датум – 24. 02. 2022., у 3 сата и 57 минута ујутру, почела је БИТКА ЗА КИЈЕВ. Због чега је изабран баш овај датум и каква је симболика и та три минута до 4 сата, знају они због којих је то и урађено. Баш као што знају и каква је веза између наведених бројева и „јутарње звезде“ на небу изнад Дњепра. Суштина битке за Кијев, показује да НИШТА НИЈЕ ОНАКО КАКО ИЗГЛЕДА. Да су руске војсковође хтеле, од Кијева би „Мали дечак“, направио Хирошиму за три секунде… Руски генерали управо, заузимањем Кијева, желе да га сачувају. Глобалистички рат против Кијева не воде ни Руси ни Белоруси ни Американци ни џихадисти ни Јевреји. Ово није национални рат, није политички рат, није религиозни рат, а није ни рат за територије. Спаљивање Кијева, некадашње престонице Старе Русије, циљ је глобалистичких елита ХАЗАРА, као најбруталнији вид освете староруском Великом КИЈЕВСКОМ Кнезу Свјатославу Игоровичу, који им је уништио Хазарски каганат и престоницу Итил. Ратом симбола и бројева, прецизним датумом и сатом, маестрално помереним три минута раније, почела је, такође и трећа фаза мегаломанског глобалистичког пројекта. Сукобом Западне, ХАЗАРСКЕ, аријевске Украјине и Источне, Свјатославске, почео је „медузин загрљај“ две глобалне дубоке државе, повампиреног Хазарског каганата и угроженог Кијевског Руса. Упоредо са првом фазом, глобалном деимунизацијом становништва генетским инжењерингом, психолошким „Луциферовим ефектом“ и светском вакциналном преваром, кренула је и трећа фаза пројекта, а то је потпуни колапс и крах светског финансијског система, престанак свих новчаних токова националних валута, апсолутни распад глобалне економије и привреде и светског енергетског система. Више нису заустављиви инфлаторни удари, фрапантни скокови цена свега и свачега, апсолутна неутрализација свих националних и међунационалних тржишта, темпирани нестанак хране и енергије и потпуни егзистенцијални хаос на глобалном тржишту. Далеко опаснији циљ од освете Кијевском Русу, у овом давно осмишљеном рату, представља замрзавање девизних резерви руске централне банке у иностранству. Не због Русије, она је само колатерална штета „Немилосрдног анђела“, већ је први пут у историји разбијен суверенитет једне централне банке и то је равно атомској бомби у свету глобалних финансија. Тај потез представља незапамћен преседан и директно утиче на распад комплетног светског финансијског и банкарског система. Из Пандорине клопке више ни једна нација, ма колико била развијена и јака, неће моћи да изађе. Никада више неће бити успостављено поверење у међународни банкарски систем. Савршена припрема за увођење једне дигиталне валуте и једне централне банке за цео свет. Савршена припрема за разваљивање Уједињених нација и увођење централне светске владе. Изазови хаос да уведеш ред. Главни масонски, глобалистички слоган ORDO AB CHAO. Хазарска дубока држава, ударом на Исток и Русију, истовремено је ударила и на Запад и Америку. Ударила је на темеље свих нација и објавила рат свим светским религијама, потпуно сигурна да ће им слоган ORDO AB CHAO бити апсолутно остварљив. Оно што би Шварц Сорош, Јозеф Бајден, Хајнц Кисинџер и Клаус Шваб морали да знају, без обзира што себе сматрају аријевском расом, што имају све ресурсе и бројчану надмоћ у овој мултимиленијумској припремној церемонији за долазак ноћног Бога светлости, је то, да ће им он, одмах по доласку, међу првима, скратити и главе и слогане. Газде прво побију оне који су издаји склони. Определивши се за обећану бесмртност и за погрешно грчко слово, некрофилни ОМИКРОН, заборавили су да неко други изговора главну реченицу – ЈА САМ АЛФА И ОМЕГА. Осетиће прекасно, на својој кожи, баш као и многи који ово сада читају. Свеједно је на чијем језику. Сорош Карађорђевић или Црни Ђорђе Сорош, Ђерђ Шварц, прави све више кардиналних грешака у стратешким проценама, почев од Елизабет Ворен – Покахонтас, лажне Индијанке, па до покушаја неутрализације кључних играча Отпора, Трампа, Орбана и Болсонара и још једног, најјачег, без чије помоћи не би ни било овог текста. Питали су ме већ, да ли сам под изразом – најјачи, мислио на Вучића или на Шолака… 😂 Пошто сам политички неписмен, не смем ни да кажем… 😎

Што се нас тиче, нама је, иста екипа, идентичним поступком одсекла обе Украјине или Крајине, унаказивши нам тако генетски, крајишки, горштачки код и здрав, борбени корен Српског Раса, да би, затим, заболи ратну секиру и у срце Косовског Руса, баш као што сада раде и Старој Русији.

Следећи потез глобалистичке дубоке државе, упоредо са битком за Кијев, биће довођење НАТО и мировних снага у БиХ, Републику Српску и Дистрикт Брчко, уз истовремено потпиривање косовске трагедије, као медијске припреме за нове“Маркале“ или нови „Рачак“. Идеално балканско буре барута једва чека да буде поново запаљено. Кад буде пукло, уздрмаће цео свет, много јаче од пуцња, из принципа, Гаврила Арханђела, али, то би могло да баци и потпуно другачију светлост на уметничку слику Великог ресета и намерно сломљених камених плоча на Синају, са драстичном изменом асерет хадварима. Ђаволов највећи успех је кад докаже да он, заправо и не постоји. Још нам само фали, пошто смо једини у Европи, а није случајност, добили лабораторију и лиценцу за „производњу“ mRNK вакцина, да нас Хазари оптуже за биолошки тероризам, јер смо у дослуху и са Кином и са Русијом… А и сматрају нас Источним Србима. Дакле, Русима. Историјски. Сматрају нас и Западним Русима. Дакле, Украјинцима. Теоријски. Ми не морамо да будемо нормални, али, „уметница би морала бити здрава!“ Корона је медијски кренула из Вухана. Заражени шишмиш је, слуте, долетео са тавана хотела Москва на Теразијама. Тако кажу на Интернету, а он не лаже. Следећи биотерористички вирус би могао да буде пуштен, управо из лабораторије у Београду, предвиђа Антоније Јохан Блинкен. Идеални медијски наратив за Шварценегерове лоше момке које треба бомбардовати. Поново. Дакле, поново. Дакле, докле?!

Када претворе шестокраку звезду у петокраку, стићи ће и Јахачи Апокалипсе. Већ су кренули у галоп. Накнадно бројање жртава око Нојеве барке, у мору живих мртваца, тада више неће занимати ни медије ни статистику. Знам да овај текст већина неће разумети, иако и сама Библија каже, ко ИМА УМ нека израчуна сам… То значи, да ће само онај ко има ЗНАЊЕ, као најјаче оружје и памет да то знање и употреби, успети да израчуна и збирни смисао следеће две реченице:

– Иако се сточни фонд мери у килограмима живе ваге, тржни центри продају само мртво месо.

– Вакцинисано безброј пута, наравно.

Дакле, ко има знање и памет схватиће, ко нема, неће му помоћи ни Библија, ни свих 5 књига Торе, а ни Куран…

Васко Васовић, РТС.

И све што сам рекао остаће забележено

Разговарао сам о „промени света“, пре десетак дана, у Скупштини са Срђаном Миливојевићем, који ме је саслушао и рекао, Васко ти си добар човек, али си идеалиста, брате. На скупштински начин ми је ставио до знања да сам или коала или будала. Коала нисам сигурно. Отпорни и љубазни Срђан није погрешио, иако ми није директно рекао шта заиста мисли о мени, као што је то, рецимо, пре неки дан, у Скупштини, тихим гласом, рекао љубазни Ћута љубазном Весићу. У праву је ово за будалу. Мислим на Срђана, не на Весића. Проблем је у томе што само будале мењају свет. Небудале беже од промена. Ево, Вучић је, на пример, променио Србију, неком на горе, неком на доле, па сад знамо ко је будала и код радикала. Рекао сам, Срђане, па и ти си изазвао промене у Скупштини тек онда када си се, као будала, сакрио испод стола и донео „звонце од овце“ у салу, чиме си, практично, постао први звонар Собрањске цркве. А можда му све ово и нисам рекао, иако сам мислио. Изјавио сам после тога, такође у Скупштини, пред неколико опозиционих вођа да ми је потребна њихова јавна и конкретна подршка да постанем генерални директор РТС -а, па ће тада, захваљујући и њима, Александар Вучић остати председник Србије доживотно. Рекао сам, дакле оно што сам и мислио и што мислим и ове суботе. Прво су били згрожени… Доживотни Вучићев останак на власти, одржао би у животу и највећи део опозиције. Шта би они без њега? Наравно да ме нису разумели, јер ја говорим српским, а они социјалним Дачићевим акцентом. Затим сам рекао Бошку Обрадовићу, пред свима, да не рачуна на протекцију у РТС – у, без обзира што ми он једини од политичара даје јавну подршку за место генералног директора РТС – а. Бошку то, очигледно, не смета, чим ме гура и даље. Србија има проблем, јер је Бошко Обрадовић једини српски политичар који држи реч. ЈЕДИНИ! Болдујем и говорим из личног искуства. Причао сам замало са свим вођама опозиције у Србији. Јеремић је, очекивано, одбио разговор. Можда зато што је Бајденов комуниста? Тадић, такође? Неће да причају? Па, добро. Нисам причао ни са мање битним политичарима попут Дачића, Палме и Вучића. Дакле, Бошко Обрадовић, без обзира што прави чачанске гафове из околине Вранића, једини је српски политичар који оно што каже то и уради без поговора. Тиме само показује да је интелигентнији од већине, да има и визију и храброст, иако је из Чачка. Храброст има и Тања Манојловић из ДС – а, иако није из Вранића. Је л’ Чачак још увек има ону фабрику која се зове Слобода или су је укинули? Тања Манојловић је једина политичарка у Србији за коју знам, такође, да каже јавно оно што и мисли. Нисам симпатизер ДС – а, али Тањин јесам. Само сам прошао поред Ђинђића, Ђиласа и Лутовца, скоро непримећен. Поред Маринике нисам, јер није хтела да се јави, иако ми је послала број телефона да јој се јавим. Нисам симпатизер ни Двери, иако сам гласао за њих искључиво због професора Несторовића, који глуми будалу исто као и ја, али будала свакако није. Напротив.

Генералу Поношу сам, у троминутном, случајном разговору, рекао да сам ја једина шанса опозицији да се уједини и са самом собом и са позицијом, не зато што сам битан као Васко Васовић, већ је идеја која стоји и поред мене и поред њега и која стоји поред сваког грађанина ове земље, па и поред Ане Брнабић, једноставно неуништива. Заиста надмоћна идеја водиља и светлост која, једина, може да нас изведе из овог глобалистичког мрака у који смо упали пре више од 800 година. РТС је идеално оруђе за то. Рекао сам Поношу, испред носа вам је карактер који тражите годинама, личност која нема ни једну мрљу у каријери и животу, са потпуно чистим досијеом, неподложна корупцији, апсолутно непоткупљива и несавитљива и при томе је хоће скоро сви радници РТС – а, што се никада до сада није десило. Хоће ме запослени, самохвалим се, наравно, управо зато што заиста и јесам такав свих ових 36 година колико радим у РТС – у и плус 24 године колико трајем у животу. Људи око мене то знају и лако је за проверу. Дакле, сам се нудим, кад ме неће нико, осим 2 хиљаде радника РТС – а, свих професионалних и еснафских удружења у Србији, комплетне дијаспоре, Тање и Бошка… И рече ми Понош – Васко, све то што сте рекли и јесте ометајући фактор због чега не можете бити генерални директор РТС – а. Јасно ми је. Не дају Енглези, Руси, Соња Лихт… Па, помозите генерале да то и променимо, а онда ће РТС да промени и Србију и Вас и свет и то брже од једног метка у Сарајеву. Сем тога, 10 хиљада могућих гласова запослених радника у РТС – у и њихових породица, отићи ће сигурно Бошку Обрадовићу и Тањи Манојловић, заслужено. И још два милиона љутих претплатника када сазнају да знам како укинути ТВ претплату. Исти је кец у рукаву и за позицију. И ето вам уједињења на кеца и то за мале паре. Почнимо од тих 299 српских динара ТВ претплате месечно, пре него што и она буде повећана. И на крају да објасним ово за Вучића и његов вечни останак на власти кад будем ген – дир после Бујошевића. Када преокренем Политички национални сервис у Јавни, за 24 сата, јер познајем систем у коме сам рођен, дакле, када му вратим суштину и када на почетку другог Дневника пустим прво Маринику, па Поноша, па Срђана са звонцетом, па тек онда Вучића и на крају Бошка од Вранића, коме ће онда у Србији више бити важно на ком месту нам је председник. Ни Аустријанци не знају за свог, па шта им фали. И још нешто. Рекао сам јавно у Скупштини да нисам за смену Бујошевића. То би била заиста грешка, јер ће после њега доћи само неко још гори. Не треба мењати људе, већ систем. Систем ће онда сам променити људе.То ми и јесте поента. То би помогло и садашњем председнику Управног одбора ЈМУ РТС Браниславу Кланшчеку да не скаче у реку пре него што научи да плива. Морао је пре тог скока да разговора са човеком који је аферу у РТС – у и открио и избацио у јавност, четири године пре њега. Мислим на др Душка Пејовића, Државног ревизора, не на себе. Ја сам само јавно указао на ревизорски извештај. То је искључиви разлог због чега сам морао да се кандидујем за генералног директора РТС – а. Другачије нисам ни могао да приђем Управном одбору и да тиме под рефлекторе јавности бацим и менаџмент РТС -а и ревизора. И због тога сам, већ неколико година, чешће по судницама, него код куће, а Кланшчек, наравно, није. Све указује на још једну лошу позоришну представу у коме хепиенд неће дочекати нико. Јесам будала, наравно, али прилично стручна, а стручне будале знају како укинути и ТВ претплату и буџетско финансирање, а да РТС има три пута више годишњег прихода, него што га има сада. Питали су ме како укинути ТВ претплату и какав је то нови, а ефикаснији систем за финансирање Јавног сервиса. Наравно да нисам хтео да им кажем, а пред очима им је. Урадићу то тек са места генералног директора. Само, велико је питање да ли ће то тада бити битно било коме, јер који ће датум стићи пре тога у Србију? Шести октобар или шести април? Ствар личног избора и драматичне разлике између антибудале, Антилибана и антиталибана.

И све што сам рекао остаће забележено.

Васко Васовић

Због чега је уништење Кијева крајњи циљ и Путина и Зеленског?

Грбови као симболи данашње Украјине и бившег Хазарског каганата идентични су, јер је западна Украјина и наследила територију уништеног Хазарског каганата. Симбол обе државе, садашње и бивше, је обрнута птица, односно птица окренута главом на доле. Птица не симболише орла или сокола, нити има канџе као визуелне одреднице, већ је прецизан симбол палог анђела, односно антиХриста. Грб Украјине не представља трозубац, иако и трозубац има директну везу са нарастајућим глобалним сатанизмом. И сам рат у Украјини, који су, у договору са хазарским кланом, заједнички започели Володимир Зеленски и Владимир Путин, обојица пореклом хазарски Јевреји, симболичка је освета Хазара, односно давно поражене хазарске елите, усмерена против Сербанских Руса из источне Украјине, дакле против пра Срба самих. Паралелно са украјинским ратом иде и притисак хазарских глобалиста да Срби и на другом фронту, потпишу духовну капитулацију предајом Косова. Ускоро ће почети да се остварује и главни циљ украјинског рата, битка за Кијев. Због чега је уништење Кијева крајњи циљ и Путина и Зеленског? Кијев је био престоница Старе Русије, некада смештен у источној Украјини. Велики Кнез Кијева и старе Русије Свјатослав Игорович, прешао је са руском војском залеђени Дњепар 24. фебруара 969. године и у 4 сата ујутру ушао у Хазарски каганат, данашњу западну Украјину. Уништио је и Каганат и престоницу Каганата Итил, односно Хамлиџ Хазаран. Одатле и симболички изабран и изузетно прецизан датум и сат Путиновог удара на источну Украјину. Врло брзо ће се показати да су ово потпуно тачне информације, као и све остале до сада, без обзира како су пре неколико година оне некима звучале.

Васко Васовић

Нисмо изгубили Косовски бој! Напротив! Добили смо га!

Старе радикалне комунистичке синтагме Косово је срце Србије и Срби су небески народ, злонамерно удаљавају Србију од суштинске симболике. Лепо звучи, тако комунистички офарбано у крваво црвену боју косовских божура. Косово није срце Србије, већ главна артерија њеног племенског корена, завученог у земљу пре 7 и по хиљада година, одмах после Другог библијског потопа насталог наглим подизањем нивоа Средоземног мора и претварањем слатководног Белог језера у слано Црно море, чиме је започета и друга Велика српска Сеоба. О томе у историји нећете наћи готово ништа. Избрисано је. И оно мало што је остало, испретумбано је, намерно, до неповезаности. Срећом, колективна меморија није подложна брисању, иако забораву јесте. Због чега комунизам, уз несебичну помоћ Српске комунистичке цркве и удбашке Антисрпске академије наука, гура у главе десетина генерација овакве инфантилне реченице и тиме злонамерно ствара ментално готово онеспособљену нацију? Глобализам нуди, не само српској деци, лажну и драматично искривљену историју, претварајући тако чињенице у сатанистичку истину. Генерације су одрасле на лажној агенди да смо изгубили рат против Турака на Газиместану, где смо, заиста, замало изгубили и комплетну српску срчану елиту и српског домаћина. И те две памфлетске реченице, као и то да смо изгубили битку на Косову, такође су историјске подметачине и монструозне лажи које су дошле из глобалистичке кухиње, много пре доласка првог британског амбасадора из Цариграда у Београд 1836. Нисмо изгубили Косовски бој! Напротив! Добили смо га. Разбили смо бројније Османлије духом и бриљантном војном тактиком оклопне коњице предвођене, управо, Вуком Бранковићем, од кога су, неколико векова касније, такође британски сатанистички глобалисти направили издајника. Дакле, војног победника је комунистички фашизам претворио у срамотног бедника и тиме и Србију колективно пребацио у свест пораженог поданика. Турски архиви у Истанбулу и не спомињу непостојећег Обилића, већ Бајазита, као оцеубицу који је ножем, са леђа, убио султана Мурата. Турски архиви у Истанбулу, указују да је Лазар зауставио своје ратнике, да не убијају Турке који су кренули у бежанију и неконтролисано повлачење. Турски архиви у Истанбулу кажу да је српска помоћ указивана, по наредби Лазаревој, прво турским рањеницима… Због такве историјске неправде Ситница и данас тече и крвавија и кривља од хладне Дрине.

Слажеш тако језиво Србе, подметнеш им тројанско, кукавичје јаје у историју и усадиш им у колективну свест да су губитници, издајници, па још и безобзирне, подмукле убице јадних и „добрих“ султана и онда још натераш Србе да то и славе! Да славе то што су признали да су погано сербанско, дивље племе. Српски необразовани сељаци или отменије на латинском – пагани, тако су и вербално и симболички постали – погани. Зато су Срби једини народ натеран да генерацијама слави наметнуте и измишљене поразе, баш као што су и семитски Јевреји обележени издајом Христа, иако никакве везе са њом немају. Онај ко је заиста издао Христа, као главни идеолог издаје и који и нама, вековима, отима душу и преко Косова, смештен је у базилици, на десној обали Тибра и симболично стављен баш поред Нероновог циркуса. Одатле Србима и губитнички менталитет и комплекс неприлагођеног народа. Срби су склони да славе своје крвнике. Чудан смо сој и наиван попут најстаријих нам племенских рођака семитских Јевреја. Божји народ јесмо, остали смо најближи древном Творчевом сербанском корену, а тај корен сигурно није омеђен само границама Косова. Сеобом Серба са ушћа четири реке у велико сербанско Бело језеро, Дона, Дњепра, Дњестра и Дунава, Срби у расејању су узводно уз Дњепар, прво основали утврђење Рас. Срби у расејању су називани Расејани, Расини, односно Раси или Сербански Руси, како су их звала домицилна племена и на источној обали Дњепра основали су Рас, односно Стару Расију. То место је данашња источна Украјина, некада Стари Рус или Стара Русија. Дакле, Срби су мајка Русије или Расије, а не обрнуто, како кроз историју провлачи сатанистички радикални комунизам. Куд год да иду Срби носе Бога увек са собом. Не остављају га самог међу фрескама. Они који су сада на Косову, који му отимају, вређају и изврћу историју, који краду Сербанима сећања и бришу колективну меморију, гурају знање арамејског и сербанског у заборав и завијају дечје пелене у црно – црвену заставу радикалног комунизма, остаће, без Срба, на огњеној земљи. Окупацијом Косова, Србија је изгубила, привремено, део своје територије, али на то је, после јединог просрпског краља и цара Стефана Уроша Четвртог, већ вековима навикнута. Србија је навикла да губи и Срби су у комунизму издресирани да славе своје поразе. Србија тако губи и људе и територију и што је више смањују, то је чешће називају Великом. Косово неће отићи никуда, без обзира на поновљену окупацију. Није отишло ни после Турака. Србима ће у томе помоћи, не српски Бог и српски манастири, већ повратак српског историјског сећања и излазак из наметнутог заборава. Искључиво знање и сазнање помоћи ће Сербанима да ојачају и своје тело и свој дух. Данас се ради о овом другом. Рат за Косово, није рат за територију, већ рат за духовну и сунчеву светлост. Стављањем добровољног потписа на уговор са глобалистичким палим анђелом о преласку душе Косова у Луциферов мрак, Србија неће изгубити срце, јер оно ем није на Косову, ем се може лако пресадити операцијом, али ће изгубити нешто што је далеко важније. Изгубиће везу са Светим Духом. На жалост, у трговини са ђаволом душа се продаје из цуга, само једном, без лицитације, доживотно, заувек, за вјеки вјекова! Нема пресађивања и нема поврата оштећене робе! Добровољним и формалним признањем пораза који то није и који не постоји, простом заменом илузије за историју, предајом малене територије која је већ предата, не ратом, него страхом, стављањем добровољног потписа на такав, практично, бланко уговор са ђаволом, пред ђаволовим адвокатима и нотаром, Србија ће предати душу у руке Луциферу и кренути на пут без повратка. Творац је, због тога, одавно Апокалипсом започео нови Армагедон. Битка на брду Ар Газиместан је наставак битке на брду Ар Магедон. Зато, онај војсковођа у Србији, који покуша да стави параф на такву врсту ратног уговора о духовној капитулацији, без обзира на интересе, страх и притиске, неће ући у српску историју, јер ње неће ни бити, баш као ни Србије, али ће остати срамотно обешен у колективном сећању о вечно и разгранато Јудино дрво. Косово јесте симбол духовне победе и симбол душе сваког Србина појединачно! Али и сваког Јевреја појединачно, сваког Хрвата појединачно, сваког Немца појединачно, сваког Албанца појединачно, сваког католика појединачно… Косово је и заједнички симбол душе не само овог народа, већ и сваког народа на планети који хоће да живи слободно и онај ко прода или поклони тако јак и моћан светлосни симбол ђаволу, осудиће и себе и своју крвну линију на вечни живот, вечни мрак и вечне разговоре са Луцифером лично. А он није добар саговорник. Знам то из личног искуства.

Васко Васовић

Две стотине школа, болница и вртића

Спољној продукцији ФилмИНГ доо Александра Бабића, за квиз Стигни ме ако знаш плаћен је чист хонорар од 20.000 евра по епизоди. Са четвртом сезоном било их је 107. ФилмИНГ тај квиз снима у РТСовом студију 8 на Кошутњаку и за то РТС дотира Филмингу додатних 140. 000 евра месечно. Квиз снимају запослени у РТСу, техником РТСа и комплетном подршком РТСа. ФилмИНГ наплаћује од РТСа чак и монтажу једном купљених, дакле, већ ПОСТОЈЕЋИХ елемената сценографије и њихове минималне корекције читавих 39.000 хиљада евра месечно. Оно што Бујошевић није рекао је то да се у току дана сниме по две или чак три епизоде поменутог квиза. То значи да се једни те исти трошкови извуку из РТСа најмање два или три пута. Продукција ФилмИНГ доо са Вождовца има само једног јединог запосленог чија је месечна плата преко 2 милиона динара. Тачни подаци стоје у АПР у и ко жели може да их провери. У калкулацији стоји да је број статиста у свакој епизоди квиза 150. Ако се снимају по две или три епизоде за један дан, а снимају се, статистима се исплати једна дневница од 15 евра, а из касе РТСа ФилмИНГ извлачи три дневнице по статисти, јер их калкулише по епизоди, а не по дану снимања. На број од 150 људи по епизоди то је заиста велики новац, тим пре што у студију 8 никада не буде више од педесетак статиста. Осталих 100 уговора су непостојећи статисти и уговори са фалсификованим потписима и измишљеним бројевима личних карата. Обичном полицијском провером потписа и бројева личних карата лако би се дошло до тешких оптужби. Разлика у тако опљачканом новцу, стотине хиљада евра, носе се на руке онима који су те пројекте и калкулације одобрили и потписали. Тако се ради са свим спољним продукцијама у власништву Иване Миковић, Анете Михајловић, Јована Мемедовића, Владимира Банића, Владана Чкркића, Оливере Ковачевић, Дејана Јовановића, Зорана Црномарковића, Зорана Довечера и тако даље… Изузетно је тешко за доказивање, покривено је фиктивним папирима, сем ако их службе не ухвате у директној примопредаји новца или у папире не завири телевизјски стручњак или судски вештак. Водитељка квиза Стигни ме ако знаш, стално запослена у РТСу прима 550 евра по епизоди. Месечно се сними 29 епизода и то за 10 до 15 радних дана. То значи да она уз редовну месечну плату, плус варијабилни део, сваког месеца добија још по 15.950 евра. Тачно онолико колико је и рекао председник Управног одбора Бранко Кланшчек. То такође значи да приватна продукција ФилмИНГ доо са једним запосленим, месечно инкасира 450.000 евра, односно пола милиона евра чистих пара. Такве трошкове одобравају генерални директор Драган Бујошевић, уредница забавног и спортског програма Оливера Ковачевић, директор програма Владан Чкркић, технички директор Дејан Јовановић и Управни одбор РТСа. У највећој финансијској афери у Србији учествују и Ивана Миковић, бивша заменица генералног директора Драгана Бујошевића, Анета Ивановић, Горан Стаменковић, Зоран Довечер, Зоран Црномарковић, Срђан Шапер, Небојша Гарић, Дарко Поповић, Мирослав Перић, Марко Ђорђевић, Марко Микић, Игор Жежељ, власник Адриа медија групе и власник Курира, делови Телекома Србија, Арена спорт и још неколико стотина приватних фирми и медијских кућа. За сајт и подсајт РТСа издваја се невероватних 600. 000 евра годишње, од тога 200. 000 евра само за хонораре, плус редовне месечне плате. Финансијска полиција има обавезу да прочешља пословање и повеже папире свих приватних фирми које су пословале и извлачиле енормне суме новца из РТСа уз подршку корумпираног и алавог руководства. Било би добро да ово не прође без реакције власника Радио Телевизије Србије, а то је влада Републике Србије и наравно Комисије за испитивање порекла имовине. Одузимањем тако стечене имовине само од људи повезаних преко РТСа ето новца за још један национални стадион, за још два моста преко Дунава и за изградњу 2 стотине школа, болница и вртића.

Сва четири синдиката у РТСу контролише и плаћа Бујошевић

Размере пљачке у РТСу највеће су у српској историји. Далеко, далеко веће него Крушик, ЕПС и Телеком заједно. Од Тијанића, па до Бујошевића, за 15 година из касе РТСа отишло је у приватне џепове, покрадено и проневерено преко 950 милиона евра. Екипа око садашњег генералног директора РТСа Драгана Бујошевића постављеног на то место заслугом британских амбасадора Дејвида Говена и Дениса Кифа, Соње Лихт и Милана Николића више и не сакрива трагове енормне отимачине новца грађана Србије. У спрези са осуђиваним и неосуђиваним „бизнисменима“ из РТСа се бесомучно извлачи новац на приватне рачуне помоћу приватних фирми и безвредних и бесмислених продукцијских пројеката. Новац се извлачи преко Жежељевих фирми Мондо Инк, Фајрфлај, Тхис анд Тхат и Иване Миковић, бивше заменице Драгана Бујошевића. Затим преко Анете Ивановић Михајловић, Оливере Ковачевић, Владана Чкркића и њихових приватних фирми и пројеката. Главни за одлив новца из РТСа је дебеовац Владан Чкркић, човек са гомилом функција у РТСу, али и главна „кртица“ у менаџменту која од почетка пикира Бујошевићево место. Енирмно расипање и отимање новца из РТСа иде и преко техничког сектора и директора Дејана Јовановића и то углавном драстично напумпаним рачунима за куповину лоше и неквалитетне технике. Новац се испумпава и преко фиктивних уговора са измишљеним статистима, извођачима, техничарима, помоћним особљем. Осим тога, неколико стотина људи не долази годинама на посао, јер раде у другим фирмама, али им шефови и уредници потписују измишљене радне листе и за ту услугу од нерадника добијају највећи део њихове плате сваког месеца. Плаћање изнајмљене технике РТСа завршава у приватним џеповима. Новац од изнајмљене РТСове расвете одлази у џепове Марка Микића и екипе окупљене управо око директорке Продукције Биљане Царевић. Сва техника се купује и изнајмљује углавном од фирме Зорана Црномарковића, животног партнера већ поменуте госпође Царевић. Ако се сви пројекти раде преко спољних продукција, а не преко РТСове Продукције, онда Царевић, Микић и Црномарковић немају зараду. Зато је директорка Продукције и реаговала, а не да би заштитила Продукцију, јер да је Продукција заиста занима не би радила истовремено на два радна места, у РТСу и на Факултету драмских уметности. Још је интересантније да ју је на место директора Продукције и предложио управо Владан Чкркић. Технички и продукцијски сектори намештају тендере и јавне набавке и то нико не контролише. Унутрашња контрола практично не постоји и лопови заиста немају меру. Енормни варијабилни новчани додатак које директор даје увек истим, лојалним и одабраним људима сваког месеца утиче на то да је нето просек зарада у РТСу данас преко 150 хиљада динара месечно. То значи да 300 лојалних запослених вуче просек својим платама већим од три, четири и пет хиљада евра. На тај додатак којима Бујошевић плаћа лојалност одлазе такође милиони евра. Државни ревизор Душко Пејовић је све то лепо написао у свом јавном извештају, али је брзо добио по ушима и увукао рогове. Што је најгоре РТС је свој главни софтвер купио од Зорана Довечера, продавца радијатора и бившег власника телевизије Марш из Ваљева који је био оптужен и ухапшен због привредног криминала и утаје пореза. Довечер је комплетну пиратску верзију делимично лиценцираног софтвера СПХЕРА ДМАМ купљену од француске фирме МБТ за пар хиљада евра и намењену телевизији Нови Пазар, препродао РТСу за пола милиона евра плус још четири пута толико кроз годишње анексе под маском одржавања система. Национална телевизија Србије послује и даље са пиратском копијом украденог софтвера и због тога систем годинама не ради како треба. Само захваљујући способним радницима и професионалцима РТС како тако функционише. Људи из куће све теже „пеглају“ све оно што Бујошевић са својом екипом послушних, али неспособних и алавих, растура својом грамзивошћу, незнањем и бахатошћу. Грчић је докусурио ЕПС, а Бујошевић Политику и сада то исто ради са РТСом.

Преко независних медија, а и у разговору са сниматељем РТСа Васком Васовићем сазнали смо да је он и генералном директору Бујошевићу и Управном одбору предочио све последице по РТС и лошег начина руковођења и куповине нелегалног софтвера. Васовић је одбио и захтев Ричарда де Јонга, сејлс менаџера француске компаније МБТ власника поменутог софтвера да им достави тендерски уговор о продаји софтвера СФЕРЕ РТСу, јер је Васовић рекао да би реална исплата огромног одштетног захтева МБТу због могуће крађе интелектуалне својине и пиратерије могла финансијски да угаси РТС за сва времена. Бивши председник УО РТС Владимир Вулетић се због нечињења и Васовићевих јавних прозивки да је „баба сера“, повукао са тог места и препустио га Александру Кланшчеку, који је ову Васовићеву причу и покренуо јавно, али делује сасвим јалово и без икаквих последица по Бујошевића и његове отимаче изгубљеног ковчега. На жалост вође сва четири синдиката у РТСу контролише и плаћа Бујошевић и зато синдикати мирују и служе само да деле гаћице женама у РТСу сваког 8. марта. Ко не верује у ово што смо написали нека слободно дође у зграду РТСа. Лако је за проверити.

Д.В. уредник сложених програма РТСа и

Р.Р. редитељ РТСа у пензији.