НУНАЈА – Водена мајка, РИБАРИЦА – прави назив арамејске Богородице, мајке која је, у Витлејему, родила Исуса Христа. Одатле и колективно сећање и употреба древних израза нуна – нана, нина, мама… Одатле је и главни симбол рибе везан за Исуса.
ЛЕЛА – Шумска мајка, сунчана богиња матријархата, добровољно жртвовала своју моћ крштењем. По њој, у колективном сећању на тај губитак и духовну бол, архаични изрази леле и лелек…
ДЕВАН – сербански двополни Бог, истовремено и мушко и женско, Бог / Богиња ноћи и пуног Месеца. У колективном сећању остали су модификовани изрази девон, демон, девил, евил, ђевла или ђаво.
МОЈСИЈЕ – модификовани коптски назив за дете. Египћанин. Право име и порекло сакривено у архиви Ватикана.
МАКСИМИН ОБАДИЈЕ ТРЕЋИ – каган, кан над кановима, материјализовани антиХрист, рођен 666. године у Хазарском каганату, на територији данашње западне Украјине, на ушћу реке Волге у Каспијско језеро.
МАРИЈА ОД МАГДАЛЕ (633. – 666.) –
црна робиња, проститутка, антиБогородица, мајка кагана Максимина Обадија Трећег, спаљена на ломачи одмах по рођењу Максимина О.А.
ПАПА ИНОКЕНТИЈЕ ТРЕЋИ – творац Инквизиције и аутор десет
„Божјих“ заповести. Финансијер и главни идеолог католичког бискупа Стјепана Немање који је извршио геноцид над Србима католицима, српским правоверним катарима, односно српским верницима богумилима.
БИБЛИЈА – Стари и Нови завет, од стране грчких и латинских преводилаца, комплетно злонамерно измењен препис оригиналног, универзалног Творчевог Јеванђеља, које је Јуда Искариотски украо Исусу Назарећанину и предао рибару Шимуну, а овај прокуратору Рима Понтију Пилату. У Библији је остало недирнуто и неизмењено само поглавље 18, односно Јованова Апокалипса или Откровење Јованово.
МИХАЈЛО – архистратег, архигенерал, односно арханђел, који је добио битку библијских размера против антиХриста Првог и његова четири генерала на брду (хар) Магед.
БЕЛО ЈЕЗЕРО или ПУПАК СВЕТА – полазна тачка велике сеобе народа, са ушћа четири велике сербанске реке – Дона, Дњепра, Дњестра и Дунава, услед наглог подизања нивоа Средоземног мора, пре 7500 година.
ЦАР СТЕФАН УРОШ ЧЕТВРТИ, односно цар Душан, једини цар и Немањић, који није проглашен за свеца, а под њим је Србија била и највећа и најорганизованија и најјача.
МИТРИН ПРОТОКОЛ – Луциферова правила којима је религију злоупотребио за контролу, да би ослабио веру у Бога и у сопствену снагу појединца. Антирелигијски канони и догме, којима се драстично слаби један од полова, женски и практично удаљава из религије. Кривица која је силом наметнута Еви, Митриним протоколом, пребацује се на сваку жену појединачно, па и на саму Богородицу. Тиме се, посредно и невидљиво разара веза и ствара непремостива разлика између два пола. Цар Душан није једини Србин који је намерно разбио Митрин протокол, доводећи своју супругу Јелену Страцимировић на Свету гору. Осим Јелене или Леле, на Светој гори боравила је и српска принцеза Мара, Марија Бранковић, ћерка деспота Ђурађа. Истог оног Бранковића који је, смртном казном, забранио тадашњем српском патријарху да оде у Фиренцу и Ферару и потпише приступ Заједници Митриног протокола, односно Фирентинској Унији. У част Маре Бранковић, монаси из манастира Светог Павла Ксиропотамског подигли су цркву посвећену њој и она је једина жена која, поред Богородице има ту част. Дакле, осим Богородице, жене која је Свету гору и основала, још две жене су победиле Луциферов принцип аватона и селе поред самог Бога. А биће их све више…
Васко Васовић
swanspot 