У српску историју убачена је, такође, још једна монструозна радикално – комунистичка подвала. Краљ Петар I Карађорђевић са сином Александром и председником Владе Николом Пашићем, није прешао Албанију са српском војском. Нису прошли кроз албанске патње нити пешке, нити на коњима, већ су колима, сва тројица пребачена из Призрена у Солун у новембру 1915., да би тек у јануару 1916., поново колима били пребачени, прво у Скадар, па у Валону, где су се, прикључивали српској војсци, како би испало да су све време били са њом. Цела албанска голгота јесте и смишљена да би у њој нестало више од 250 хиљада Срба, углавном домаћина и младих људи. Карађорђевић и Пашић су игнорисали Живојина Мишића и урадили исто оно што је и лажни пророк Мојсије урадио семитским Јеврејима. Водао их је 40 година кроз голготу Јудејске пустиње и то најдужим могућим путем. Комунистичка историја данас третира Карађорђевиће и Пашића као победнике, а не као глобалистичке слуге и џелате Србије. Међу њих спада и пруски хомосексуалац Александар I Карађорђевић, страсни љубавник кроатоватиканског вајара Ивана Мештровића. На жалост, Србија је дефинитивно умрла оног тренутка када је изгубила Обреновиће, баш као што је и права Русија престала да постоји ликвидацијом династије Романов. Да није било Руске православне заграничне цркве Московска патријаршија би пошла безбожничким путем баш као и велики део данашње Српске православне цркве, руку под руку са комунистичком Антисрпском академијом наука и уметности. Част изузецима, али, изузеци који гласно ћуте и не постоје.
Васко Васовић
октобар, 2019.
swanspot 