Ако ти показујем прстом Месец, гледај, брате, у Месец, а не у прст!


Вајбер заједници

НЕКА БУДЕ СВЕТЛОСТ:

Из историје су нам хазарски Орци и Турци одстранили и Јеленине очи и Душанове уши. Црвене бригаде су преусмериле Србију, на Божјој раскрсници, ка провалији, да не би вечито нервирала ђавола.

Ако се делови српског свештенства и даље буду бавили самообманом, уместо самоодбраном, претвориће СПЦ у ПСЦ, Српску Православну Цркву у Полупразну Српску Цркву, а такво пражњење цркве аутоматски пуни коцкарницу преко пута. Закон спојених судова за Србе важи и кад судови нису спојени. Комунизам нам је Пјатниковим пластичним картама подметнуо покер са четири краља уместо флеш ројала. Богу хвала! Срећом и над празном врећом има среће кад те карта неће. Има далеко више непродатих Срба у магацинима широм земље, него пописаних у Отписанима. Има и много више оних Срба, који и не знају да су срећни, јер су сиромашни, покрадени, преварени, напуштени, запуштени, са само једним и то левим пробушеним опанком и једном четкицом за зубе за целу фамилију. У мојој су некада у заједничко прање зуба били укључени сви, осим бабе, јер зубе нисмо могли да јој нађемо откако је ујела нашег комшију за краву. Али, шта је ту је. Преци су наши свеци. Ништа светије и веселије, него бити срећно сиромашан у својој богатој земљи. Такви смо, какви смо, благо обдарени, благо ударени, а још смо и наследници једине лозе у свету од које се не прави ракија.

На питање да ли сте срећни, један новинар је изговорио суштинску Божју реченицу – „НЕ МОГУ ДА БУДЕМ СРЕЋАН, АКО ЉУДИ ОКО МЕНЕ НИСУ СРЕЋНИ !“

И у томе је сва животна философија.

Црква, ипак, од почетка профитира на уверењима, а не на вери, па не мош проћи до Бога од значајних типова и црквених џипова. Српска држава иде и корак даље, претварајући такву црквено – државну маску у шалтерску даску испред чваркољубиве државне службенице плаве косе, која секиром брије тамне бркове. Не мош је померити одатле ни помоћу тамјана. Ту можете купити свећу у сувом цвећу, масонску мистрију или пластифициране делове историје без праисторије. А ствари су тако једноставне. Бог је дозволио да га Србин створи према свом обличју и карактеру. Није се бунио, није се збунио. Срби су познати као народ старији од њега. Библијску реченицу Нека буде светлост неко је први урликнуо на српском. То знам сигурно. Лајковао сам на Нету. И Бог се изненадио. Ипак, схватио је и он на време да је светлост добра и ускликнуо с љубављу – свака част Србине! Дај ребро да ти направим Адама. Тако пише у Библији, а то ми је потврдио и комшија Србенда, са крстачом око врата, великом, као да ју је скинуо неком са гроба, а не купио у цркви и то на својој посној крсној слави, док је секао посну свињску главу и то пре него што је отишао да сече главе црнцима по Уганди, у оквиру мировног споразума УН о престанку сечења глава црнаца у Руанди. Бог зато само ћути, нит’ да се смеје, нити да плаче и гледа како се прадавни Срби све брже селе из црквених порти на огласне парте.

Због таквих ствари сам и написао све своје текстове. Нису се тицали ни геополитике, ни хомоеротике, ни нације, ни вакцинације… Само сам додирнуо оног до себе да видим да ли је грешком заспао поред алигатора, уместо поред радијатора.

Бесконачно време прави бесконачни круг, али је суд за сваког посебно, иако су нам и ту свима судови спојени. Сви смо, уосталом, бесмртни и сви смо генетски богови, али ће само неки ући у оправдану бесмртност без брисања.

Од петка, 11. новембра препустићу своје место суперадминистратора групе другоме. Завршавам са писањем текстова и излазим из мрежа. Рекао сам скоро све што сам имао да кажем. Често сам претеривао, још чешће грешио, али се надам да сам покренуо бар десетак људи да размишљају на другачији начин. Они ће то исто да ураде за следећих десет… До Голготе има још много степеница. Неке воде назад, ка врху, неке напред, ка дну. Силажење је много лакше од размишљања. Због тога сам и био ту. Нисам писац, нити имам таленат за писање. Моји текстови су само за једнократну употребу. Они су делић танке, почетне подлоге за свеопшти аутопут који на почетку краја стиже и одлази у два супротна и потпуно иста правца. Знам да је контрадикторно и неразумљиво, али, биће схваћено тачно како треба. Паметна смо ми нација и још боља креација. Бог није погрешио. Захваљујем се и њему што смо га оставили кад му је било најтеже и свим члановима наше заједнице које сам оставио кад ми је било најлакше. Такође изражавам јавно захвалност и изузетно способним суперадминистраторима групе Нека буде светлост Драгани Смиљковић, Тањи Четири Листа Детелине, Драгани Јеремић, Срђану Аргусу, Томету Лазаровском, Петру Само Петру.

И за сам крај бескрајна Будина реченица, коју сам мало преправио, баш као и ђаво Библију, али, неће да смета, јер промене су Божји процес, ма какве биле.

Дакле, Будимир, Буда, Сидарта: „Ако ти показујем прстом Месец, гледај, брате, у Месец, а не у прст!“

Био је ово мој ПОСЛЕДЊИ текст. Неће их више бити. Срећом.

Васко Васовић

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: