Србе, као народ, није могуће ујединити око личности. Није нас могуће ујединити око вође. Не постоји промил шансе да било који лидер уједини нацију. То је вишевековно искуство и још увек га нисмо употребили. Несазрели и инфантилни народи бирају увек вође према свом лику и карактеру. Због тога вечито и лутамо између Бога и ђавола. Народ Србије може да се окупи искључиво око заједничке идеје. Када то буде схваћено, бићемо ослобођени и осећаја колективне кривице и оба комплекса, више и ниже вредности. Ми смо један од ретких народа који их има истовремено. Бог нам неће помагати. Он чека да одрастемо и развијемо се сами, јер ако сами не научимо да летимо, никада и нећемо бити небески народ. Без знања како се лети, без воље и идеје о томе чему летење служи, стрмоглав српске нације постаће неизбежан. Уосталом, нико неће жалити за нама. Нестале су и Инке и Маје и Астеци, па зашто не би и Сербани… Наша места заузеће неке друге, зрелије нације.
💥💥💥
У чему је разлика између лидера или вође и домаћина? Добар домаћин идеју о заједничком домаћинству може да материјализује организовањем идеје у визију. Визија је заједничка идеја или идеја како домаћинство, односно заједницу одржати стабилном, заштићеном и напредном. Вођа заједничку идеју, по аутоматизму, да би, уопште, остао и опстао као вођа, мора да претвари у личну, без изузетка. Претварањем заједничке идеје у личну, вођа ограничава визију личном, заштитном оградом, губећи, због ње и поглед на визију и поглед на заједницу. Тако, у тор затворена заједница, постаје чопор или крдо и такође губи контакт са вођом чопора. Поделе унутар крда постају све израженије и борба за остатке хране које бацају вођини кербери преко ограде постаје све драматичнија. Због чега пишем ово сада и због чега је то некоме битно? Из једноставног разлога, јер ће се од септембра прилике у српском чопору драматично погоршати. Вође које сами себи заштитним оградама ограничавају визију и домаћински поглед, које не брину о сваком појединачном члану свог домаћинства, могу да доведу цело крдо пред врата фабрике Матијевић. Фабрике за прераду меса. Пред вратима такве врсте индустрије, сточном фонду, биће потпуно свеједно да ли се вођа зове Вучић, Ђилас, Бошко Буха или Здравко Чолић. Комбинујем алегорију и матафору, не ономатопеју. Дакле, нема увреде.
Васко Васовић
swanspot 