ROĐENDAN


Pola dana se lomim da li da pišem ovaj tekst…Tekst posvećen mojoj mami, jer se na današnji dan rodila pre 79 godina. Ali…pre 12 dana bilo je punih šest godina (sekundi, vekova…- vreme ne postoji, kaže Tesla) kako je – preminula. R.I.P.

Osim toga, šta će moja mama na netu, blogu…, lomim se, tako, danas.

I – prelomim. Ne da bi mama bila ovde, da bi, mahom, neznanci čitali krajnju intimu moje duše. Već zato što ona jeste i ovde i svuda kao što su nam mame, a i svi ostali što su R.I.P. – tu, sa nama. No, ne daje nam naš sadašnji format da vidimo njihov format. Da vidimo...Sebično se oslanjajući samo na jedno čulo, skroz zaboravljamo, skroz nećemo ni da razmišljamo da li je baš sve kako su nam rekli da jeste? Sebično, ni ne pomišljajući da su nam horizonti univerzički, tih razmera, uskraćujemo sebi saznajnost i unutrašnju harmoniju…

Da, kod ovih tema redovno skrećem sa glavne teme…

Moja mama…  Bila bi divna starica kao što je bila i divna mladica. Ne zato divna jer je to moja mama, već zato što je to tako. Rasna lepotica finih manira kojoj je ženska malograđanska momčad zavidela na svemu: lepoti, držanju, stilu, znanju…Rasnog života plaćanog rasnim gorčinama, ali i raskošima velikih ljubavi, ukupno dve, jer se obožavaoci ne broje. Iz prve sam proizašla ja. Iz druge ona, snagom čeličnog paperja podnoseći sve ono dalje…

’’Sve su mame iste, divne, mile, toplih krila za svoju decu, one jedine uvek sve razumeju i jedine dele prave savete’’…Dobra stara istina o mamama. Ali – ne slažem se. Tvrdim da su sve mame različite. Jer, kako bi bile iste, samo kao naše pojedinačne, toliko jedinstvene, unikatne po difoltu (kao i svi mi…)? Zar nije jasno svakome od nas da kad se izgovori ’moja mama’ – to nikad nije isto, nikad se ne oseti  isto  ono što osetimo mi, kad neko drugi, pored nas, kaže ’moja mama’ za svoju mamu? Ista je samo ljubav prema njima, mamama. Ma gde da su.

Svačija mama je posebna i jedinstvena.

O posebnostima moje mame – ostaje između nje i mene. Mama Vedrane Rudan imala je toliko vrhunsku posebnost da je o tome Vedrana  napisala ’’Dabogda te majka rodila’’. Ne, ne reklamiram a i na preskoke sam čitala tu knjigicu. Nema veze, jer nema šanse da utiče na posebnost moje mame. I mene.

Drugi adut za posebnost naših mama smo sami mi. Ne, tate ne zaboravljam, ali – mame su so.

Treći adut je Univerzum sa zvezdama. Moj sadašnji format mi ne daje da mami poklonim cvet i da je izljubim i čestitam. Uzgred, hvala jednom finom gospodinu koji mi je baš danas poklonio crvenu  i u crvenim mašnama ružu, setivši da je rođendan moje mame…Ta ruža – ista moja mama, k’o preslikana…

Ali – moj sadašnji format neće moju mamu ostaviti bez mog dara. Osim što sam taj dar ja, dar joj je i ova fotka dêla Univerzuma u kojem ja nju precizno vidim.

Universe

I, zaboravite onu bapsku, a bogami i crkvenu glupost da, ako sanjate svoje mrtve, naročito mame, pa još ako razgovarate i smejete se zajedno – brrrrzo zapalite sveću i pomolite se za pokoj duše… Ok je uraditi to,  ali ne zbog toga što san ne valja, kao, brzo ćete i vi tamo.

Uradite to zato da bi što češće sanjali takve snove. San je prostor između formata nas koji smo ovde i njih koji su tamo. U snu nam je jedina šansa da se sretnemo dok su nam formati kakvi jesu. Nauka se već uveliko bavi i ovom i sličnim stvarima tako da prizivanje duhova postaje smejurija što je uvek i bila. Uostalom, ako se Tesla, onaj Nikola Jedan Jedini, samo malo pažljivije čita – sve se brzo skapira.

Posle svakog takvog susreta sa mojom mamom tamo gde je između – mirnija sam, sretnija, uspešnija i snažnija.. I bez sveće mi bude tako.

Advertisements

Затворено за коментаре.

%d bloggers like this: