BATINANJE NESREĆE


Imam divnu prijateljicu.

Imam teško bolesnu divnu prijateljicu. Osim dijagnoza tu su i sva priključenija srpskog zdravstva iz autorskog pera srpskog ministra zdravlja.

Prijateljica ima muža i sina jedinca. Da, i njih znam ali s’ njom sam baš – baš.

Svi troje fini i smerni ljudi, nevelikog operativnog znanja kad je  u pitanju kombinatorika hronično lošeg i zapuštenog zdravlja+birokratija adekvatnih službi+ovo je Srbija sindrom+siromaštvo+… I kad je u pitanju izdržati mučno, tegobno i teskobno stanje u tom domu sa svom ovom kombinatorikom.

Šta još ima prijateljica? Osim mene i još par osoba koje, uopšte, zalaze u tu kuću (po onoj staroj da od nesreće svi beže) ima NASILJE U KUĆI.

U trenucima strahovitog gubljenja živaca, straha, teškog nezadovoljstva, neizvesnog sutra…nasilnički su se poneli muž i sin.moja prijateljica mi se poverila da je, tokom svega što ju je snašlo, nekoliko puta dobila što ćuški što malo manje batine. Tragova nema, oni su u dubini tela i duše…

Poverila mi se. Imam razloga da ne sumnjam u nju i njenu priču. Na moje pitanje da li su nešto videli lekari koji u vidu Hitne iz njenog doma skoro da ne izbijaju, da li im je išta rekla, negirala je. Jer njeni ukućani zbog dirinčenja češće nisu u kući no što su. Ona ima prostora da razgovara s medicinskim osobljem koje bi, po difoltu, reagovalo na adekvatan način.

Umesto svega što može da učini za sebe u okovima u kojima se nalazi – izabrala je mene da mi sve  to ispriča. I ja sad nosim sve to sa sobom i ne znam zašto ja ćutim zbog svega.

A znam.

Jer:     ja mojoj prijateljici verujem i njena priča mi se ne proverava zbog svega toga što proveravanje podrazumeva; ne ulazi mi se, ni pod razno u bilo kakav razgovor o svemu sa njenim ukućanima niti medicinarima; ni sa kim drugim mi se o tome ne razgovara,  ne samo zato što ona, inače, traži da cela priča ostane striktno među nama dvema; ne priča mi se ni sa njom o tome, sem kad insistira…

I šta sam sad ja? Prijatelj? Saučesnik? (Ne)zainteresovani posmatrač?

A neko jutro me zove da me pita mogu li joj nabaviti broj Sigurne kuće u Bgd…

Jel može neko da me uputi šta da radim?

Da prevedem pitanje: šta biste vi na mom mestu?

A i to sa sigurnim kućama… samo u Srbijici je u modi gradnja sigurnih kuća za bračne (valjda i vambračne i ostale, ne znam) partnere, verovatno da bi se prao neki novac ili da bi se fingiralo humano društvo. A radi se sakato.

Umesto da se nasilnika udalji iz zajednice – porodice u kojoj se nasilje vrši a da se izloženima nasilju ostavi dom i mir, u Srbijici se radi obratno. Smeštanjem ugroženih u Sigurne kuće generiše se masa onih koji ostaju bez doma, posla i normalnog života. Nasilnik ostaje u domu koji je svojim nasilništvom razbio a ugroženi, uključujući i decu odlaze u rezervat  Sigurna kuća. Na milost i nemilost najvećih glumaca među nama: države, humanitaraca, socijalnih radnika,  koordinatora… Jaooooooooooooooooooooooj!

I,  eto, umesto jedne teme danas na ovom blogiću – namestile su mi se dve, ne znaš koja je gora od koje a ja i dalje ne znam šta da radim. Kako da pomognem prijateljici…?

Nek’ neko bar ostavi komentar na ovaj tekst…

Advertisements

4 коментара (+додајте свој?)

  1. slucajni prolaznik
    јул 14, 2013 @ 22:59:43

    Jooojj! Imam i ja prijateljicu, vise njih..mnogo njih, a i jedna u takvoj poziciji je previse..imala jednu koja ni meni nista nije rekla. Sada je na sigurnom mestu..Kazu boljem, lepsem, gde stalno mirise cvece i pevaju ptice..Uvek se pitam kako znaju kad….. Nemam odgovor. Imamo sigurne kuce u nesigurnoj drzavi. Imamo…ma nemamo mi nista..

    • Akrus Acras
      јул 15, 2013 @ 07:50:39

      U poslednjoj rečenici ste moj istomišljenik – nemamo ništa zato što nemamo pameti da razorimo farsu u kojoj živimo. Ni lepše zemlje ni užasnije činjenice da ta zemlja nema DRŽAVU. Država su ovi bastardi svih vrsta koje smo “birali“ i koji samo misle na sebe. Država koja se hvali brojnim sigurnim kućama ili narodnim kuhinjama nije dobra država. Treba da je obratno – da su svi sigurni jer se vodi računa da nasilja nema, da su svi siti jer rade i mogu sebi da obezbede hleb… Moja prijateljica iz teksta je nešto bolje – skinuta je sa gomile loših lekova mada je njen život i dalje njen lični geto. No, bolje je jer je manje trovana lekovima.Retko je viđam…i ne znam da li da se grizem zbog toga ili da se i dalje držim po strani. eto, TAKO se nasilje nad drugima širi na sve nas…

  2. slucajni prolaznik
    јул 17, 2013 @ 17:54:14

    Ja sa vama delim misljenje od prve do zadnje recenice. Kolektivna apatija u koju smo upali kao narod oduzela nam moc, koju realno imamo. Drzavu vec odavna nemamo sem njene alave aparature. Sit gladnom ne veruje, gladan sitog ne rusi. Apsurd.
    Koliko se slazem sa vasom opaskom; „Drzava se hvali brojnim sigurnim kucama ….“ A pocelo je sa hvalisanjem ne tako davno..kolonama izbeglica. Apsurd. I zivi se tako..napamet. Sa glavom u pesku.
    (pa sta sad.. ako u tom pesku jos kogod dobije po glavi, narocito luda zenska glava)
    Zmureci. Cekajuci da sidje Spasitelj, a ne molimo se..Zmureci jer ne mozemo nosti ni svoj teret……Zivimo tako..vi vristeci…slovima!
    „Nek’ neko bar ostavi komentar na ovaj tekst…
    окт 2010“
    Kako god uradis. Malo je. Jedinka je malo nista cak i kao rame za plakanje. Teske su suze. I svoje i tudje. I bez nasilja je…
    Vasa drugarica je bolje!?! Da li da zaplacem od srece vasa drugarica ima leba u kuci. I ne biju ovih dana. Dakle zivi kao sav normalan svet. u nasoj DRzavi.

    Ja nikako da naucim da dovoljno zmurim, ni dovoljno pomognem. Ni dovoljno odmaknem. Samo spasavam kad bije bas mnogo tad vidim drugaricu. Tad me zove. Bol je jaca od srama.

  3. Akrus Acras
    јул 17, 2013 @ 23:14:33

    “Jedinka je malo nista cak i kao rame za plakanje“…. TU je ključ.Ključ za sve.
    Setite se one Kenedijeve gluposti da ne čekamo samo da država ( zaboravite sad Srbiju…) uradi nešto za nas. već šta mi možemo za nju… i bla-bla… Sad bi me razapeli, ali evo u čemu je glupost: država je kolektiv – kolektiv su pojedinci – pojedinac je srž. Dakle, AKO POJEDINAC PORADI NA SEBI umesto da se stalno bavi NJIMA, tima koji nam ga kroje, a čime im se direktno upumpava energija da nam to rade, ONDA ZBIR KVALITETNIH POJEDINACA ČINI DA JEDNA ZEMLJA/DRžAVA – V A LJ A. Izvodljivo je. Pa svi ONI upravo i primenjuju taj metod zakona privlačenja (nađite na NET-u o tome, ukucajte baš to -‘zakon privlačenja’) da bi nama, kojima ni rame za plakanje ne pomaže radili ove jade. Od onih sam što primenjuju. Nije lako, pogotovu s talogom visokih godina. Al’nije nemoguće, naprotiv…

%d bloggers like this: