KAKVI SMO I ŠTA POSLE S’NAMA?


Kakav gest prema pokojnom, ako je po onoj da vas, kad odete sa ovog sveta, pamte po delima!

Ljudi od umetnosti – Galerija „Grafički kolektiv“ Beograd), prijatelji rodbina i sudbina učinili su da se umetničko delo Zorana Blagojevića slikara (1947-2007), nađe pred javnošću pod imenom „Zemaljski vir“. Lep gest kad slikara više nema. I tužan gest kad znamo da su najveći slikari sveta (i ne samo slikari…), čast izuzecima, tek posle smrti postali najveći. Oni koji su poznavali  Zorana kažu da ga je odneo život kojeg je previše voleo ili, pak, mrzeo. I jedno i drugo se jako vidi u njegovim umetničkim delima. Poseća na poslednju Gojinu fazu. Toliko o njemu.

‘Ajmo o nama.

Šta sve ostavljamo za nama kad jednom odemo? Šta sve radimo/ne radimo i kakav trag nas prati posle?  Šta nas to tera da  narcisoidno, kad smo sami sa sobom u nekom in the blues mood, mislimo  da će posle nas samo zbog nas da se tuguje priča, misli? Kad bi bili dovoljno (!?) pošteni prema sebi, njima, svima…ne bismo ni razmišljali o tome. I- ne bismo ničim doveli do toga da svako od nas ima svoju tamnu i svetlu stranu  koliko god da to deluje logično. Tamna strana je sve što nismo. Svetlu ne umemo da brusimo  da bi samo ona postojala.

Naopak stav? Ni malo. Jer, ako je od atoma do kosmosa sve bazirano na progresu zašto onda jedino ljudska vrsta sebi dozvoljava regres u obliku tamne strane svakog ljudskog bića ponaosob? Filozofi će se sad sluditi jer ništa, po njima, nije samo belo, tj, belog ni nema bez crnog. Ali! Jel’ može da se vežba belo, belje, najbelje, bez crnog, čak ni sivog? Može.  Sredstvo?

MISAO. Samo misao. Jer, ono si što misliš! Razmisli.




Advertisements

Затворено за коментаре.

%d bloggers like this: